Васкрсни понедељак и празник Светог Николаја Жичког у Манастиру Жичи
Данас, на дан када се празнује Свети владика Николај Жички и Охридски, један од највећих ктитора свете Жиче, а по речима Светог оца нашег Јустина Поповића и највећи Србин после Светога Саве, жичко сестринство заједно са свештенством и верним народом, дочекало је са васкршњом радошћу Епископа жичког Г. Г. Јустина. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Епископ жички Јустин уз саслужење архимандритȃ Тихона (Ракићевића), Дамјана (Цветковића), Јакова (Лазовића) и Саве (Илића), протојереја-ставрофорȃ Љубинка Костића, Лазара Васиљевића и Ненада Илића, протојерејȃ Драгана Глигића и Милоша Станисављевића, као и протођакона Александра Грујовића. Након Свете Литургије, која је била још торжественија него иначе због васкршњих химни и тропара, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин се у својој беседи најпре осврнуо на данашње Јеванђеље о добром пастиру, који душу своју полаже за своју паству, који се за њу жртвује и даје себе читавога. На овај начин Архипастир жичке епархије је са Господом упоредио и нашег владику Николаја подстичући народ да чита његово житије, јер што више читамо о његовом животу све се више везујемо за Светог владику и све више видимо и разумемо шта је светост. Свети владика Николај је себе уподобио Христу те је могао да каже као и апостол Павле: Не живим више ја, него живи у мени Христос. Када Христос почне да живи у души нашој, у нашем срцу и бићу, ми више нисмо способни да се везујемо ни за шта што је од овога света, него као сви светитељи Божји знамо да смо овде на земљи привремени. Епископ жички је нагласио да у тој својој привремености ми треба да се трудимо да угодимо Богу и да задобијемо Његове врлине, и онда ћемо знати да ћемо са тим печатом дара Духа Светога, који смо на крштењу добили а за живота очували, задобити вечни живот – живот са свима Светима закриљен благодаћу Духа Светог. Ако се будемо вежбали у чињењу добра, иштући и тражећи помоћ од Господа, у дан искушења Он ће нас укрепити у томе да будемо постојани, да останемо Христови, јер ће нам тада Он сам бити потпора и заштитник у свему што нас у овом животу чека. Своју беседу Владика је закључио поуком да се наша вера сваког дана и часа потврђује нашим животом који је у сагласју са Божијим заповестима, а такав живот је већ на земљи почетак Раја, будући да је то живот у љубави који води бесконачном животу у Царству Небеском. У наставку је освештано славско жито и пререзан славски колач у част Светог Николаја Жичког. Златоусти проповедниче Васкрслога Христа, Свети владико Николаје, моли Бога за нас! Христос воскресе!
Други дан Васкрса у Манастиру Светих архангела у Ковиљу
На други дан празника Васкрсења Господњег служена је Света Литургија у Манастиру Светих архангела у Ковиљу. Литургијско славље улепшао је долазак намесника ариљског протојереја Драгана Стевића, као и посета једне мање групе верног народа из Лазаревца. Након дуге и хладне зиме послужење и васкршња радост настављени су у порти манастира уз несебично гостопримство ковиљских монахиња и неописиви мир непрегледне ковиљске шуме и цвркут ковиљских славуја. И овом приликом, као и сваки пут, отишли смо пуног срца духовно напојени и нахрањени до следећег сусрета. Јереј Јован Кушић
Васкрс у Саборном храму у Краљеву
Васкрсење Христово – најсветлији и најрадоснији Дан за људски род, у краљевачком Светосавском храму дочекано је уз богослужбене песме јутарње службе. Топла и Богом дарована васкршња ноћ призвала је велики број наших суграђана да узму учешће у заједници свих Светих. Радујући се Господу који је јачи од сваке смрти и болести, као и радујући се једни другима, певали смо древне и предивне стихове који славе бескрајни Живот. Епископ Јустин предводио је заједничко мољење у опходу око храма и уласку у благословени простор свештеног дејства. Уз саслуживање архимандрита Дамјана (Цветковића) и Саве (Илића), као и братства овог храма, верујући народ је имао могућност да учествује у прекрасном богослужењу са пребогатим свештенорадњама украшеним дивним појањем овдашње певнице. У сусрет празном гробу и Васкрслом Христу изашли смо из посног подвига срцима која су уистину горела при свакој Речи Божијој, пред Логосом Који постаде тело – о чему дубоким богословским изразима говори данашње јеванђељско читање. Васкршњу посланицу наше Свете Цркве прочитао је старешина храма протојереј Радоја Сандо. У наставку је литургијско сабрање приступило причешћивању Чашом спасења. На радост свих, многи су узели учешћа у освећивању тела и душа Јединим Светим – Господом Исусом Христом. Осењени благословом нашег Епископа Јустина, радост смо поделили и кроз традиционално даривање васкршњих јаја и размену милозвучних поздрава: Христос васкрсе – Ваистину васкрсе! Протонамесник Александар Р. Јевтић
Протонамесник Александар Р. Јевтић, Васкрсење као неућутни позив вечности
Као сапутници света у 21. веку сведоци смо једне чудне ситуације: иако се непрестано говори о повезивању људи и тзв. „смањењу“ света, људи су све више међусобно удаљени. Медији, дигиталне технологије и виртуелна познанства стварају илузију да је све у реду. Ипак, изворно битије се не да одглумити, па тако најбољи индикатор стања јесте све већи степен агресивности у друштву и вртоглави успон најразличитијих менталних болести (дијагностикованих и недијагностикованих). Социјално здравље је могуће проверити сваког дана информисањем са страница црне хронике. Већина се понаша као да се то не догађа у свету и времену где сви живимо, већ тамо негде и некад… Само се пред оком камере чује већ стереотипна изјава комшија: „Би(ла)о је увек миран и нисмо ништа чудно приметили.“ И тако од места до места, од случаја до случаја… Као да ће све нетрагом нестати и да никаквих вечних веза и односа нема. Да ли је то цена за прогонство сваког вида метафизике и за посвећивање практичним и примењивим циљевима? Шта Црква има да каже? Да ли она нуди „органску заједницу“ о којој као спасоносном социјалном моделу пише савремени мислилац Александар Фатић? На сва ова питања одговор се налази у процени реалног живљења поруке коју доноси Васкрсење Христово. Као индивидуални чин оно не би било неки велики искорак за човечанство. Била би то само славна победа Бога нас светском трагедијом. Али зар се од Бога може друго и очекивати? Шта ћемо са човечанством? Да ли локалне црквене заједнице имају снаге да се супротставе тренду глуме и заснују аутентичне односе који ће бити светлост која светли у тами? Бог Логос је постао човек да би као Богочовек отворио пут кроз смрт у живот вечни. Подношење животних пораза отада је у знаку победе која се већ догодила као залог, а непрестано из будућности продире у време. Васкрсење целокупне твари је обећано, али је и догађај који обећава заједницу. Дакле, растанак на земљи и боравак у гробу биће превладани. Онај ко не буде у рају могао да поднесе ближње, мораће изаћи из њега без ангажовања професионалних избацивача. Тако се рај (читај: Царство Божије) не јавља као добитак за појединца као таквог, већ као одржавање, побољшање и успостављање односа љубави са Богом и ближњима – истовремено и на истој „локацији“. Само преображених. Марија Магдалина не препознаје Васкрслог Христа, мисли да је виноградар. Разлог је тај што је чак и Он преображен. Тако би и ми енергијама Васкрслога требали да се преображавамо, да нас људи не препознају у свим нашим манама и палости. Просто, да људе изненадимо променом. То је на крају и покајање. Пост је управо та естетска хирургија хришћанског живљења, која без козметике сведочи лепоту која се крије. Старац Пајсије Светогорац описује да се већина здравствених проблема дешава када се нечим бавимо непосвећено. Наука о хормонима, мозгу, ембриону, говори да стресогене ситуације захтевају релаксацију и мир да би човек био здрав. Док чекамо Васкрслога, ми кроз пост имамо прилику да саваскрснемо у Њему кроз умирање нашег палог и егоистичног ја које се гуши и друге гуши. Када се цео свет домишља како да се супротстави вирусу короне, предлажемо пост као уздржање од сувишног уношења хране, борбу против свих видова зависности, чињење добрих дела. Овим ћемо јачати свој имунитет, који је иначе најбоља и жељена одбрана од свих вируса. Васкршњи оптимизам ће учинити да безнадежност као најјачи непријатељ имунитета буде далеко од нас, а већ тиме ћемо крочити ка изворном назначењу које кроз ходнике времена одјекује гласом апостола Павла, неуморног проповедника Васкрсења: „Радујте се свагда у Господу, и опет велим радујте се! Кротост ваша да буде позната свим људима. Господ је близу. Не брините се низашта него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте Богу жеље ваше“ (Фил 4, 4–6). Протонамесник Александар Р. Јевтић Извор: Жички благовесник, бр. април-јун 2021.
Васкрсење Христово у Ратини
„Победниче смрти и даваоче живота, како сјаји победа твоја! Звоно звечи и киmвал бије, Христос је победио где нико други могао није! Радуј се сада васцела твари, Творац твој над тобом вјечно стражи! Христос Воскресе! Васкрсење Господње у ратинској Цркви верници су са радошћу прославили. Ове године захваљујући господину Александру Вароносу из Солуна наша црква је имала ту част да прихвати Благодатни огањ који је у Ратину стигао око 03 и 15 часова ујутру. Благодатни огањ је раздељен верном народу у току пасхалног јутрења. Пасхално јутрење и Свету Литургију служио је старешина храма протојереј – ставрофор Милош Васиљевић уз саслуживање протојереја – ставрофора Лазара Васиљевића, протојереја – ставрофора Милојка Дробњака и протојереја Драгана Тубе. На Литургији се причестио велики број верника окупљених у овом заједничарењу, а међу њима велики број деце. На крају Свете Литургије уз радосне одјеке „ХРИСТОС ВАСКРСЕ“ који су се орили нашом црквом подељена су освештана васкршња јаја. Трипо Спахић, историчар
Васкршње слово Светог Јована Златоустог
Ако је ко побожан и богољубив, нека се наслађује овим дивним и светлим слављем. Ако је ко благоразуман слуга, нека радујући се уђе у радост Господа свога. Ако се ко намучио постећи се, нека сада прими плату. Ако је ко од првог часа радио, нека данас прими праведни дуг. Ако је ко дошао после трећега часа, нека празнује са захвалношћу. Ако је ко стигао после шестога часа, нека нимало не сумња, јер ничим неће бити оштећен. Ако је ко пропустио и девети час, нека приступи не колебајући се нимало. Ако је ко стигао тек у једанаести час, нека се не плаши закашњења: јер овај дивни Господар прима последњег као и првог, одмара онога који је дошао у једанаести час, као и онога који је радио од првога часа. И последњег милује и првога двори; и ономе даје, и овоме дарује; и дела прима, и намеру целива; и делање цени, и принос хвали. Стога дакле, уђите сви у радост Господа свога; и први и други, плату примите; богати и убоги, једни с другима ликујте; уздржљивци и лењивци, дан поштујте; ви који сте постили и ви који нисте постили, веселите се данас! Трпеза је препуна, наслађујте се богато сви! Теле је угојено; нека нико не изиђе гладан; сви уживајте у богатству доброте! Нека нико не оплакује сиромаштину, јер се јави опште Царство. Нека нико не тугује због грехова, јер опроштај засија из гроба. Нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи Спаситељева смрт: угаси је Онај кога је она држала, заплени ад Онај који сиђе у ад, угорча се ад окусивши тело Његово. И предвиђајући то, Исаија закликта: ад се угорча сусревши Те доле! Угорча се, јер опусти; угорча се, јер би исмејан; угорча се, јер се умртви; угорча се, јер би срушен; угорча се, јер би окован; прими тело Христово, а наиђе на Бога; прими земљу, а срете небо; прими оно што виде, а паде у оно што не виде. Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа? Васкрсе Христос, и ад се стропошта! Васкрсе Христос, и падоше демони. Васкрсе Христос, и радују се анђели! Васкрсе Христос, и живот живује! Васкрсе Христос, и ниједног мртвог у гробу! Јер Христос, уставши из мртвих, постаде првина преминулих. Њему слава и власт кроза све векове. Амин! Свети Јован Златоуст
Чувар града Краљева и сведочење о Васкрсењу -пројекат ученика из Конарева
Како наши православни велики празници имају своју узвишену поруку и несагледив смисао, тако су увек деци инспиративни и могу кроз много креативних облика исказати њихову лепоту и пренети празничну поруку. Тако су и ове године два месеца пре Васкрса ученици од петог до осмог разреда у ОШ „Ђура Јакшић“ у Конареву са својим вероучитељем осмислили заједнички васкршњи пројекат. Како је њихов прошлогодишњи пројекат са темом и поруком Васкрса, изложен на тргу у Краљеву био запажен од стране медија и грађанства тако су и сада уз подршку градске управе осмислили нов пројекат са новом причом и поруком и изложили га на градском платоу испред Градске куће. Прва идеја за овогодишње васкршње јаје била је замишљена као „Чувар града Краљева“, али пошто су ученици слали своје предлоге и скице употпунили су идејну тему са причом како сведочимо Христово Васкрсење. Поред приказаних знаменитих личности и светитеља потеклих из нашег краја и епархије, духовних центара, и васкрслог Господа са децом приказали су и Велики Петак. Места и споменике страдања кроз време у Краљеву и околини повезали су са драмом Христовог страдања. У наставку ученици надахнуто сведоче о ономе што су приказали, а у славу Божију и на радост свих. ЧУВАР ГРАДА КРАЉЕВА – БОГДАН ЗЛАТИЋ 7 РАЗРЕД Ако наш пројекат, поклоњен Васкрсу у вама, изазове макар на тренутак радост и пажњу онда је циљ онога што смо желели да постигнемо успео. У граду краљева, на извору прве реке духовности и знања кроз Студеницу и Жичу омеђени Ибром и Моравом у долини јоргована где су векови оставили трагове и споменике. Живимо и волимо свој град и своје место, ослушкујемо време и све оно што је време оставио иза себе трудимо се да разумемо и не заборавимо. У свему томе градимо своје достојанство и постајемо и сведоци и чувари свега што нам је вредно остављено, а тога је много. На капији православља као потомци Немањића и ученици Светог Саве и све оно што живимо кроз нашу веру сведочимо животом и приказујемо у нашим делима. НАШ ПРОЈЕКАТ – ОГЊЕН ВУЈОВИЋ 4 РАЗРЕД Тако је и овај пројекат сведок онога што је наша истина и што сваке године дочекујемо. Господ није само васкрсао некада давно у некој земљи већ васкрсава у нама у нашим животима и ми сведочимо сваког Васкрса да је Христос васкрсао. Као што је несагледива љубав Исусова у страдању за сав људски род у драми Великог Петка тако је и свако наше страдање како предака тако и у данашњем времену наш лични Велики Петак према Васкрсењу и истини. Како смо ми то видели приказујемо на овом великом васкршњем јајету, чувару и сведоку онога што јесмо. На радост свих и у славу божију! Вероучитељ Милан Милутиновић
Васкршња честитка Епископа жичког Г. Јустина
ЈУСТИН ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ЖИЧКИ Преиспуњени радошћу светозарног Васкрсења Христовог најсрдачније честитамо верним синовима и кћерима Епархије жичке Празник над Празницима речима вечног пасхалног поздрава: ХРИСТОС ВАСКРСЕ ! ЗАИСТА ВАСКРСЕ ! Чврстом вером да ћемо истрајати на путу истине, правде и благочешћа, у овај Велики Дан победе Васкрслог Даваоца живота, када се светлошћу Његовог Васкрсења све испуњава сјајем вечног живота, молитвено вам желимо неисцрпну Пасхалну радост, и непрестану помоћ и милост Васкрслога из мртвих Христа Спаситеља. У Краљеву о Васкрсу, лета Господњег 2021.
Васкршња посланица Српске Православне Цркве
Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2021. године ПОРФИРИЈЕ по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: Христос васкрсе! Дођите на нови род Винограда, на побожно весеље, посебан је дан Васкрсења; уђимо у заједницу Царства Христова, појући му као Богу у векове! (пасхални канон, прва строфа осме песме) Овим речима, драга браћо и сестре, славећи Васкрсење Христово, Црква нас позива и сабира на побожно пасхално весеље, весеље које превазилази и надмашује сва наша овоземаљска весеља. Побожно весеље које нам Господ уготови јесте радост вечног Живота, вечне победе Добра над злом и пораза демона. Предивни Јован Златоуст у празничном усхићењу кличе: „Нека се (данас) нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт: угаси је Онај Кога је она држала, заплени ад Онај Који сиђе у ад, горак постаде ад примивши тело Његово.” Суштина овог нашег побожног васкршњег весеља јесте Сâм Васкрсли Исус Христос Који Себе Самог даје као „нови род винограда” да Га пијемо. У великој и божанској Тајни Тела и Крви Његове Он нам говори: „Узмите, једите, ово је Тело моје…”, а затим: „Пијте, ово је Крв моја Новога Завета…” Господ не успоставља Нови Завет на неким обредима и религијским ритуалима већ га установљава на Себи Самом кроз вечно давање Себе као божанског Јела и Пића. Нашу тугу Великог Петка и Велике Суботе, док смо пратили Христа Господа од Гетсиманије до Голготе, Господ одједном измени и уведе нас у васкршњу радост. То је, као што каже црквени песник, посебан дан! То је дан Васкрсења. То је благодатна снага Васкрсења коју нити од Бога изабрани синови Израиљеви нити мудри Грци нису могли да схвате. Први говораху да је проповед о Васкрсењу „безумље”, други пак да је то „лудост”. А управо кроз то што је за прве било „безумље”, а за друге „лудост”, Господ је показао величину божанске благодати и моћи. Знајући то искуствено, радујмо се, браћо и сестре, и веселимо се кличући једни другима: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе! Васкрсење Господа Исуса Христа, браћо и сестре и драга децо духовна, највећи је догађај у историји видљивог и невидљивог света. Зато је он непоновљиви догађај. Васкрс је ново стварање, а за човека ново рађање. Гле, све ново постаде! Богочовек Исус Христос васкрсе из мртвих и све дотадашње „вредности” бише оборене и нови свет настаде. Наднесен над тајном Христова Васкрсења, Свети апостол Павле сведочи оно што зна и што јесте истина: сведочи да, „ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође; гле, све ново постаде”, па додаје: „А све је од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа и који нам даде службу помирења” (2. Кор 5, 17 – 18). То је она неистражива дубина и висина тајне Васкрсења о којој толико пишу и певају свети Оци Цркве. Најбитније је, браћо и сестре, да познамо дубину и висину тајне Васкрсења, да у њу верујемо и њоме се спасавамо. Не допустимо да нам празник Васкрсења Христова буде празник обичаја, као што често чујемо, већ празник новог живота, нове наде, нове твари. Управо на такво славље и весеље позива нас Црква. На овај празник Пасхе, преласка из смрти у прави и вечни живот, Господ нас позива да окусимо „нови род винограда”, оног Винограда у којем је Он Чокот, а ми лозе. Господ је створио свет као добар виноград. Он у Својој беседи о злим виноградарима каже да човек домаћин засади виноград, огради га плотом, ископа у њему пивницу и подиже кулу, те га предаде виноградарима да га обрађују. Када дође време бербе, посла господар винограда слуге своје да донесу рода од винограда. Видећи да слуге господара винограда долазе, виноградари, који се у међувремену беху претворили у разбојнике и узурпаторе Божјег давања, „похваташе слуге, па једнога изудараше, једнога убише, а једнога засуше камењем”. На крају господар винограда посла „сина свога говорећи: постидеће се сина мога”. Уместо да га се постиде они Га ухватише, одведоше напоље и убише. Управо то смо гледали на Велики Петак: неправедно осудивши Господа, разапеше Га на крст. Тек што прођосмо страхоту Великог Петка, када гледасмо убиство Наследника Винограда на крсту, ево нас у радости новог Винограда, у радости новог Живота. Наста време истинског Чокота и правог Винограда. Зато, приђите сви и окусите од новог рода Божјег винограда и видите да је добар и благ Господ! Ово је ново весеље којим се побожно веселимо сви ми који кличемо: Христос васкрсе! Али, исто тако се радују са нама и сви остали хришћани, и сви који доживљавају Божју доброту, и сва творевина Божја. Позивамо вас, драга децо духовна, на радост Васкрсења како бисмо одагнали од себе тугу нашег живота, тугу која нас је, ево више од годину дана, притисла, тугу која се уселила у сваку пору нашег живота, тугу која је многе куће затворила. Устанимо, и веселимо се, и победоносно кличимо једни другима: Христос васкрсе! Радосним васкршњим поздравом Христос васкрсе! поздрављамо све вас, драга децо духовна, који живите широм света, вас који сте далеко од својих огњишта, од завичаја, а често и од својих најрођенијих. Знајте да ваша Светосавска Црква непрестано брине о вама као нераскидивим деловима нашег народа и живим удовима Тела наше Цркве. Остављамо вам завет, пред Васкрслим Господом и светитељима Његовим, да чувате и јачате најпре наше унутарње црквено јединство, а онда и национално, језичко и културно јединство. Не допустите времену и приликама да вас поделе и одвоје једне од других, а тиме и од Мајке Цркве! И поред чињенице да сте стално под одређеним притисцима, што међу вама изазива несугласице и расправе, молимо се Васкрслом Господу за вас да у Њему Васкрсломе пронађете снагу за своје јединство и крепост за братску слогу. Апелујемо на вас да увек пред собом имате дивне примере вере и родољубља наших дичних предака и наших великана који, живећи у далеком свету, задивише свет у лицу Тесле, Пупина и многих других. Будимо достојни наследници њихових имена и њихових великих дела, њиховог примера
Микс Тв: Протонамесник Александар Р. Јевтић, Велика седмица као учешће у Тео-драми
Васкрсни понедељак и празник Светог Николаја Жичког у Манастиру Жичи
Данас, на дан када се празнује Свети владика Николај Жички и Охридски, један од највећих ктитора свете Жиче, а по речима Светог оца нашег Јустина Поповића и највећи Србин после Светога Саве, жичко сестринство заједно са свештенством и верним народом, дочекало је са васкршњом радошћу Епископа жичког Г. Г. Јустина. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Епископ жички Јустин уз саслужење архимандритȃ Тихона (Ракићевића), Дамјана (Цветковића), Јакова (Лазовића) и Саве (Илића), протојереја-ставрофорȃ Љубинка Костића, Лазара Васиљевића и Ненада Илића, протојерејȃ Драгана Глигића и Милоша Станисављевића, као и протођакона Александра Грујовића. Након Свете Литургије, која је била још торжественија него иначе због васкршњих химни и тропара, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин се у својој беседи најпре осврнуо на данашње Јеванђеље о добром пастиру, који душу своју полаже за своју паству, који се за њу жртвује и даје себе читавога. На овај начин Архипастир жичке епархије је са Господом упоредио и нашег владику Николаја подстичући народ да чита његово житије, јер што више читамо о његовом животу све се више везујемо за Светог владику и све више видимо и разумемо шта је светост. Свети владика Николај је себе уподобио Христу те је могао да каже као и апостол Павле: Не живим више ја, него живи у мени Христос. Када Христос почне да живи у души нашој, у нашем срцу и бићу, ми више нисмо способни да се везујемо ни за шта што је од овога света, него као сви светитељи Божји знамо да смо овде на земљи привремени. Епископ жички је нагласио да у тој својој привремености ми треба да се трудимо да угодимо Богу и да задобијемо Његове врлине, и онда ћемо знати да ћемо са тим печатом дара Духа Светога, који смо на крштењу добили а за живота очували, задобити вечни живот – живот са свима Светима закриљен благодаћу Духа Светог. Ако се будемо вежбали у чињењу добра, иштући и тражећи помоћ од Господа, у дан искушења Он ће нас укрепити у томе да будемо постојани, да останемо Христови, јер ће нам тада Он сам бити потпора и заштитник у свему што нас у овом животу чека. Своју беседу Владика је закључио поуком да се наша вера сваког дана и часа потврђује нашим животом који је у сагласју са Божијим заповестима, а такав живот је већ на земљи почетак Раја, будући да је то живот у љубави који води бесконачном животу у Царству Небеском. У наставку је освештано славско жито и пререзан славски колач у част Светог Николаја Жичког. Златоусти проповедниче Васкрслога Христа, Свети владико Николаје, моли Бога за нас! Христос воскресе!
Други дан Васкрса у Манастиру Светих архангела у Ковиљу
На други дан празника Васкрсења Господњег служена је Света Литургија у Манастиру Светих архангела у Ковиљу. Литургијско славље улепшао је долазак намесника ариљског протојереја Драгана Стевића, као и посета једне мање групе верног народа из Лазаревца. Након дуге и хладне зиме послужење и васкршња радост настављени су у порти манастира уз несебично гостопримство ковиљских монахиња и неописиви мир непрегледне ковиљске шуме и цвркут ковиљских славуја. И овом приликом, као и сваки пут, отишли смо пуног срца духовно напојени и нахрањени до следећег сусрета. Јереј Јован Кушић
Васкрс у Саборном храму у Краљеву
Васкрсење Христово – најсветлији и најрадоснији Дан за људски род, у краљевачком Светосавском храму дочекано је уз богослужбене песме јутарње службе. Топла и Богом дарована васкршња ноћ призвала је велики број наших суграђана да узму учешће у заједници свих Светих. Радујући се Господу који је јачи од сваке смрти и болести, као и радујући се једни другима, певали смо древне и предивне стихове који славе бескрајни Живот. Епископ Јустин предводио је заједничко мољење у опходу око храма и уласку у благословени простор свештеног дејства. Уз саслуживање архимандрита Дамјана (Цветковића) и Саве (Илића), као и братства овог храма, верујући народ је имао могућност да учествује у прекрасном богослужењу са пребогатим свештенорадњама украшеним дивним појањем овдашње певнице. У сусрет празном гробу и Васкрслом Христу изашли смо из посног подвига срцима која су уистину горела при свакој Речи Божијој, пред Логосом Који постаде тело – о чему дубоким богословским изразима говори данашње јеванђељско читање. Васкршњу посланицу наше Свете Цркве прочитао је старешина храма протојереј Радоја Сандо. У наставку је литургијско сабрање приступило причешћивању Чашом спасења. На радост свих, многи су узели учешћа у освећивању тела и душа Јединим Светим – Господом Исусом Христом. Осењени благословом нашег Епископа Јустина, радост смо поделили и кроз традиционално даривање васкршњих јаја и размену милозвучних поздрава: Христос васкрсе – Ваистину васкрсе! Протонамесник Александар Р. Јевтић
Протонамесник Александар Р. Јевтић, Васкрсење као неућутни позив вечности
Као сапутници света у 21. веку сведоци смо једне чудне ситуације: иако се непрестано говори о повезивању људи и тзв. „смањењу“ света, људи су све више међусобно удаљени. Медији, дигиталне технологије и виртуелна познанства стварају илузију да је све у реду. Ипак, изворно битије се не да одглумити, па тако најбољи индикатор стања јесте све већи степен агресивности у друштву и вртоглави успон најразличитијих менталних болести (дијагностикованих и недијагностикованих). Социјално здравље је могуће проверити сваког дана информисањем са страница црне хронике. Већина се понаша као да се то не догађа у свету и времену где сви живимо, већ тамо негде и некад… Само се пред оком камере чује већ стереотипна изјава комшија: „Би(ла)о је увек миран и нисмо ништа чудно приметили.“ И тако од места до места, од случаја до случаја… Као да ће све нетрагом нестати и да никаквих вечних веза и односа нема. Да ли је то цена за прогонство сваког вида метафизике и за посвећивање практичним и примењивим циљевима? Шта Црква има да каже? Да ли она нуди „органску заједницу“ о којој као спасоносном социјалном моделу пише савремени мислилац Александар Фатић? На сва ова питања одговор се налази у процени реалног живљења поруке коју доноси Васкрсење Христово. Као индивидуални чин оно не би било неки велики искорак за човечанство. Била би то само славна победа Бога нас светском трагедијом. Али зар се од Бога може друго и очекивати? Шта ћемо са човечанством? Да ли локалне црквене заједнице имају снаге да се супротставе тренду глуме и заснују аутентичне односе који ће бити светлост која светли у тами? Бог Логос је постао човек да би као Богочовек отворио пут кроз смрт у живот вечни. Подношење животних пораза отада је у знаку победе која се већ догодила као залог, а непрестано из будућности продире у време. Васкрсење целокупне твари је обећано, али је и догађај који обећава заједницу. Дакле, растанак на земљи и боравак у гробу биће превладани. Онај ко не буде у рају могао да поднесе ближње, мораће изаћи из њега без ангажовања професионалних избацивача. Тако се рај (читај: Царство Божије) не јавља као добитак за појединца као таквог, већ као одржавање, побољшање и успостављање односа љубави са Богом и ближњима – истовремено и на истој „локацији“. Само преображених. Марија Магдалина не препознаје Васкрслог Христа, мисли да је виноградар. Разлог је тај што је чак и Он преображен. Тако би и ми енергијама Васкрслога требали да се преображавамо, да нас људи не препознају у свим нашим манама и палости. Просто, да људе изненадимо променом. То је на крају и покајање. Пост је управо та естетска хирургија хришћанског живљења, која без козметике сведочи лепоту која се крије. Старац Пајсије Светогорац описује да се већина здравствених проблема дешава када се нечим бавимо непосвећено. Наука о хормонима, мозгу, ембриону, говори да стресогене ситуације захтевају релаксацију и мир да би човек био здрав. Док чекамо Васкрслога, ми кроз пост имамо прилику да саваскрснемо у Њему кроз умирање нашег палог и егоистичног ја које се гуши и друге гуши. Када се цео свет домишља како да се супротстави вирусу короне, предлажемо пост као уздржање од сувишног уношења хране, борбу против свих видова зависности, чињење добрих дела. Овим ћемо јачати свој имунитет, који је иначе најбоља и жељена одбрана од свих вируса. Васкршњи оптимизам ће учинити да безнадежност као најјачи непријатељ имунитета буде далеко од нас, а већ тиме ћемо крочити ка изворном назначењу које кроз ходнике времена одјекује гласом апостола Павла, неуморног проповедника Васкрсења: „Радујте се свагда у Господу, и опет велим радујте се! Кротост ваша да буде позната свим људима. Господ је близу. Не брините се низашта него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте Богу жеље ваше“ (Фил 4, 4–6). Протонамесник Александар Р. Јевтић Извор: Жички благовесник, бр. април-јун 2021.
Васкрсење Христово у Ратини
„Победниче смрти и даваоче живота, како сјаји победа твоја! Звоно звечи и киmвал бије, Христос је победио где нико други могао није! Радуј се сада васцела твари, Творац твој над тобом вјечно стражи! Христос Воскресе! Васкрсење Господње у ратинској Цркви верници су са радошћу прославили. Ове године захваљујући господину Александру Вароносу из Солуна наша црква је имала ту част да прихвати Благодатни огањ који је у Ратину стигао око 03 и 15 часова ујутру. Благодатни огањ је раздељен верном народу у току пасхалног јутрења. Пасхално јутрење и Свету Литургију служио је старешина храма протојереј – ставрофор Милош Васиљевић уз саслуживање протојереја – ставрофора Лазара Васиљевића, протојереја – ставрофора Милојка Дробњака и протојереја Драгана Тубе. На Литургији се причестио велики број верника окупљених у овом заједничарењу, а међу њима велики број деце. На крају Свете Литургије уз радосне одјеке „ХРИСТОС ВАСКРСЕ“ који су се орили нашом црквом подељена су освештана васкршња јаја. Трипо Спахић, историчар
Васкршње слово Светог Јована Златоустог
Ако је ко побожан и богољубив, нека се наслађује овим дивним и светлим слављем. Ако је ко благоразуман слуга, нека радујући се уђе у радост Господа свога. Ако се ко намучио постећи се, нека сада прими плату. Ако је ко од првог часа радио, нека данас прими праведни дуг. Ако је ко дошао после трећега часа, нека празнује са захвалношћу. Ако је ко стигао после шестога часа, нека нимало не сумња, јер ничим неће бити оштећен. Ако је ко пропустио и девети час, нека приступи не колебајући се нимало. Ако је ко стигао тек у једанаести час, нека се не плаши закашњења: јер овај дивни Господар прима последњег као и првог, одмара онога који је дошао у једанаести час, као и онога који је радио од првога часа. И последњег милује и првога двори; и ономе даје, и овоме дарује; и дела прима, и намеру целива; и делање цени, и принос хвали. Стога дакле, уђите сви у радост Господа свога; и први и други, плату примите; богати и убоги, једни с другима ликујте; уздржљивци и лењивци, дан поштујте; ви који сте постили и ви који нисте постили, веселите се данас! Трпеза је препуна, наслађујте се богато сви! Теле је угојено; нека нико не изиђе гладан; сви уживајте у богатству доброте! Нека нико не оплакује сиромаштину, јер се јави опште Царство. Нека нико не тугује због грехова, јер опроштај засија из гроба. Нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи Спаситељева смрт: угаси је Онај кога је она држала, заплени ад Онај који сиђе у ад, угорча се ад окусивши тело Његово. И предвиђајући то, Исаија закликта: ад се угорча сусревши Те доле! Угорча се, јер опусти; угорча се, јер би исмејан; угорча се, јер се умртви; угорча се, јер би срушен; угорча се, јер би окован; прими тело Христово, а наиђе на Бога; прими земљу, а срете небо; прими оно што виде, а паде у оно што не виде. Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа? Васкрсе Христос, и ад се стропошта! Васкрсе Христос, и падоше демони. Васкрсе Христос, и радују се анђели! Васкрсе Христос, и живот живује! Васкрсе Христос, и ниједног мртвог у гробу! Јер Христос, уставши из мртвих, постаде првина преминулих. Њему слава и власт кроза све векове. Амин! Свети Јован Златоуст
Чувар града Краљева и сведочење о Васкрсењу -пројекат ученика из Конарева
Како наши православни велики празници имају своју узвишену поруку и несагледив смисао, тако су увек деци инспиративни и могу кроз много креативних облика исказати њихову лепоту и пренети празничну поруку. Тако су и ове године два месеца пре Васкрса ученици од петог до осмог разреда у ОШ „Ђура Јакшић“ у Конареву са својим вероучитељем осмислили заједнички васкршњи пројекат. Како је њихов прошлогодишњи пројекат са темом и поруком Васкрса, изложен на тргу у Краљеву био запажен од стране медија и грађанства тако су и сада уз подршку градске управе осмислили нов пројекат са новом причом и поруком и изложили га на градском платоу испред Градске куће. Прва идеја за овогодишње васкршње јаје била је замишљена као „Чувар града Краљева“, али пошто су ученици слали своје предлоге и скице употпунили су идејну тему са причом како сведочимо Христово Васкрсење. Поред приказаних знаменитих личности и светитеља потеклих из нашег краја и епархије, духовних центара, и васкрслог Господа са децом приказали су и Велики Петак. Места и споменике страдања кроз време у Краљеву и околини повезали су са драмом Христовог страдања. У наставку ученици надахнуто сведоче о ономе што су приказали, а у славу Божију и на радост свих. ЧУВАР ГРАДА КРАЉЕВА – БОГДАН ЗЛАТИЋ 7 РАЗРЕД Ако наш пројекат, поклоњен Васкрсу у вама, изазове макар на тренутак радост и пажњу онда је циљ онога што смо желели да постигнемо успео. У граду краљева, на извору прве реке духовности и знања кроз Студеницу и Жичу омеђени Ибром и Моравом у долини јоргована где су векови оставили трагове и споменике. Живимо и волимо свој град и своје место, ослушкујемо време и све оно што је време оставио иза себе трудимо се да разумемо и не заборавимо. У свему томе градимо своје достојанство и постајемо и сведоци и чувари свега што нам је вредно остављено, а тога је много. На капији православља као потомци Немањића и ученици Светог Саве и све оно што живимо кроз нашу веру сведочимо животом и приказујемо у нашим делима. НАШ ПРОЈЕКАТ – ОГЊЕН ВУЈОВИЋ 4 РАЗРЕД Тако је и овај пројекат сведок онога што је наша истина и што сваке године дочекујемо. Господ није само васкрсао некада давно у некој земљи већ васкрсава у нама у нашим животима и ми сведочимо сваког Васкрса да је Христос васкрсао. Као што је несагледива љубав Исусова у страдању за сав људски род у драми Великог Петка тако је и свако наше страдање како предака тако и у данашњем времену наш лични Велики Петак према Васкрсењу и истини. Како смо ми то видели приказујемо на овом великом васкршњем јајету, чувару и сведоку онога што јесмо. На радост свих и у славу божију! Вероучитељ Милан Милутиновић
Васкршња честитка Епископа жичког Г. Јустина
ЈУСТИН ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ЖИЧКИ Преиспуњени радошћу светозарног Васкрсења Христовог најсрдачније честитамо верним синовима и кћерима Епархије жичке Празник над Празницима речима вечног пасхалног поздрава: ХРИСТОС ВАСКРСЕ ! ЗАИСТА ВАСКРСЕ ! Чврстом вером да ћемо истрајати на путу истине, правде и благочешћа, у овај Велики Дан победе Васкрслог Даваоца живота, када се светлошћу Његовог Васкрсења све испуњава сјајем вечног живота, молитвено вам желимо неисцрпну Пасхалну радост, и непрестану помоћ и милост Васкрслога из мртвих Христа Спаситеља. У Краљеву о Васкрсу, лета Господњег 2021.
Васкршња посланица Српске Православне Цркве
Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2021. године ПОРФИРИЈЕ по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: Христос васкрсе! Дођите на нови род Винограда, на побожно весеље, посебан је дан Васкрсења; уђимо у заједницу Царства Христова, појући му као Богу у векове! (пасхални канон, прва строфа осме песме) Овим речима, драга браћо и сестре, славећи Васкрсење Христово, Црква нас позива и сабира на побожно пасхално весеље, весеље које превазилази и надмашује сва наша овоземаљска весеља. Побожно весеље које нам Господ уготови јесте радост вечног Живота, вечне победе Добра над злом и пораза демона. Предивни Јован Златоуст у празничном усхићењу кличе: „Нека се (данас) нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт: угаси је Онај Кога је она држала, заплени ад Онај Који сиђе у ад, горак постаде ад примивши тело Његово.” Суштина овог нашег побожног васкршњег весеља јесте Сâм Васкрсли Исус Христос Који Себе Самог даје као „нови род винограда” да Га пијемо. У великој и божанској Тајни Тела и Крви Његове Он нам говори: „Узмите, једите, ово је Тело моје…”, а затим: „Пијте, ово је Крв моја Новога Завета…” Господ не успоставља Нови Завет на неким обредима и религијским ритуалима већ га установљава на Себи Самом кроз вечно давање Себе као божанског Јела и Пића. Нашу тугу Великог Петка и Велике Суботе, док смо пратили Христа Господа од Гетсиманије до Голготе, Господ одједном измени и уведе нас у васкршњу радост. То је, као што каже црквени песник, посебан дан! То је дан Васкрсења. То је благодатна снага Васкрсења коју нити од Бога изабрани синови Израиљеви нити мудри Грци нису могли да схвате. Први говораху да је проповед о Васкрсењу „безумље”, други пак да је то „лудост”. А управо кроз то што је за прве било „безумље”, а за друге „лудост”, Господ је показао величину божанске благодати и моћи. Знајући то искуствено, радујмо се, браћо и сестре, и веселимо се кличући једни другима: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе! Васкрсење Господа Исуса Христа, браћо и сестре и драга децо духовна, највећи је догађај у историји видљивог и невидљивог света. Зато је он непоновљиви догађај. Васкрс је ново стварање, а за човека ново рађање. Гле, све ново постаде! Богочовек Исус Христос васкрсе из мртвих и све дотадашње „вредности” бише оборене и нови свет настаде. Наднесен над тајном Христова Васкрсења, Свети апостол Павле сведочи оно што зна и што јесте истина: сведочи да, „ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође; гле, све ново постаде”, па додаје: „А све је од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа и који нам даде службу помирења” (2. Кор 5, 17 – 18). То је она неистражива дубина и висина тајне Васкрсења о којој толико пишу и певају свети Оци Цркве. Најбитније је, браћо и сестре, да познамо дубину и висину тајне Васкрсења, да у њу верујемо и њоме се спасавамо. Не допустимо да нам празник Васкрсења Христова буде празник обичаја, као што често чујемо, већ празник новог живота, нове наде, нове твари. Управо на такво славље и весеље позива нас Црква. На овај празник Пасхе, преласка из смрти у прави и вечни живот, Господ нас позива да окусимо „нови род винограда”, оног Винограда у којем је Он Чокот, а ми лозе. Господ је створио свет као добар виноград. Он у Својој беседи о злим виноградарима каже да човек домаћин засади виноград, огради га плотом, ископа у њему пивницу и подиже кулу, те га предаде виноградарима да га обрађују. Када дође време бербе, посла господар винограда слуге своје да донесу рода од винограда. Видећи да слуге господара винограда долазе, виноградари, који се у међувремену беху претворили у разбојнике и узурпаторе Божјег давања, „похваташе слуге, па једнога изудараше, једнога убише, а једнога засуше камењем”. На крају господар винограда посла „сина свога говорећи: постидеће се сина мога”. Уместо да га се постиде они Га ухватише, одведоше напоље и убише. Управо то смо гледали на Велики Петак: неправедно осудивши Господа, разапеше Га на крст. Тек што прођосмо страхоту Великог Петка, када гледасмо убиство Наследника Винограда на крсту, ево нас у радости новог Винограда, у радости новог Живота. Наста време истинског Чокота и правог Винограда. Зато, приђите сви и окусите од новог рода Божјег винограда и видите да је добар и благ Господ! Ово је ново весеље којим се побожно веселимо сви ми који кличемо: Христос васкрсе! Али, исто тако се радују са нама и сви остали хришћани, и сви који доживљавају Божју доброту, и сва творевина Божја. Позивамо вас, драга децо духовна, на радост Васкрсења како бисмо одагнали од себе тугу нашег живота, тугу која нас је, ево више од годину дана, притисла, тугу која се уселила у сваку пору нашег живота, тугу која је многе куће затворила. Устанимо, и веселимо се, и победоносно кличимо једни другима: Христос васкрсе! Радосним васкршњим поздравом Христос васкрсе! поздрављамо све вас, драга децо духовна, који живите широм света, вас који сте далеко од својих огњишта, од завичаја, а често и од својих најрођенијих. Знајте да ваша Светосавска Црква непрестано брине о вама као нераскидивим деловима нашег народа и живим удовима Тела наше Цркве. Остављамо вам завет, пред Васкрслим Господом и светитељима Његовим, да чувате и јачате најпре наше унутарње црквено јединство, а онда и национално, језичко и културно јединство. Не допустите времену и приликама да вас поделе и одвоје једне од других, а тиме и од Мајке Цркве! И поред чињенице да сте стално под одређеним притисцима, што међу вама изазива несугласице и расправе, молимо се Васкрслом Господу за вас да у Њему Васкрсломе пронађете снагу за своје јединство и крепост за братску слогу. Апелујемо на вас да увек пред собом имате дивне примере вере и родољубља наших дичних предака и наших великана који, живећи у далеком свету, задивише свет у лицу Тесле, Пупина и многих других. Будимо достојни наследници њихових имена и њихових великих дела, њиховог примера