
РТВ КВ: Протонамесник Александар Р. Јевтић, О божићном посту

Света Архијерејска Литургија у Грачацу
На дан када Црква прославља Свете апостоле Филимона, Архипа и Апфија и Св. мученицу Цецилију, у редовној канонској посети Храму Светог Саве у Грачацу, началствовао је Светом Архијерејском Литургијом Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслужење Архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића и старешине храма јереја Милана Костића са ђаконима Стефаном Симићем и Синишом Јовановићем. За певницом је појао протопсалт Светосавског храма у Краљеву г. Иван Трајковић, док су причастен певале Ирина Костић и Теодора Марушић, млади појци грачачког храма. Ваведење Пресвете Богородице је стара или прва слава осмовековног храма у Грачацу, која се прослављала све до прве половине 19. века када је храм обновљен и од када слави свог ктитора Светог Саву. Последњих година увела се пракса да се прва слава не запоставља и да се из године у годину и она прославља торжествено, а ове године се духовна радост удвостручила посетом нашега Епископа, кога, као што председник ЦО грачачки г. Никола Божилов истиче, увек са радошћу и љубављу дочекујемо. Овај дан је за г. Николу Божилова био посебно радостан, јер га је Епископ рукопроизвео у чин чтеца. У храму се сабрао велики број верних и готово сви су приступили Светом Причешћу. У својој беседи на крају Литургије Епископ Јустин обратио се верном народу са освртом на јучерашњи велики празник Ваведење. Пресвета Богородица одлази у храм, где ће узрастати у врлини, док је Господ не удостоји као кротку и смирену слушкињу да буде Мајка Сина Божијег, да роди Емануила, Избавитеља света – за шта се и ми постом, трудом и молитвом припремамо током овог поста, за празник Божића, рођења Богомладенца Христа. Владика се затим осврнуо на данашњу јеванђеоску причу, о излечењу крвоточиве жене и Јаирове кћерке. Говорећи о овом догађају, Владика нас је поучио да некада као људи мислимо да Господу нешто није могуће или да се неће догодити ако није по нашем људском плану. Кренувши да исцели болну девојку, Господ се задржа на путу, међу мноштвом народа, међу којим се нашла и крвоточива жена која оздрави дотакавши се само Његових хаљина. Тада гласници јавише да се девојка упокојила и изгледало је као да је Господ спречен да учини исцељење, као да је могуће да Он буде спречен у ономе што је намерио, а Господ оно што намери, то и уради. Не само да је исцелио жену која га се дотакла, већ је и васкрсао Јаирову кћер. Као што је у овој причи Господ учинио, тако чини и свима нама, свакога дана – тако нас избавља и спасава за Вечност. Зато, ми смо дужни да Му се захваљујемо, да благодаримо. И као што благодаримо Господу, не смемо да заборавимо да будемо благодарни и међу људима, међу онима који нас изненаде неким даром или пошаљу за нас по некоме дар. Изнад свега и увек морамо бити захвални Господу за све – за исцељење, за благодатни мир у Духу Светоме, а највише за сједињење са Њим, за примање Крви и Тела Христовог, за то што смо као хришћани некада и више искушани од других, али да се захваљујемо и да се молимо Богу, јер је он истински Син утехе и мира. У радости смо се растали од Епископа са жељом скорог поновног виђења. Јереј Милан Костић, парох у Грачацу

Канонска посета Епископа жичког Г. Јустина Врњачкој Бањи
“Данас је предображење благовољења Божијег и проповед спасења човековог: у храм Божији јавно се узводи Дјева, и Христа свима предоглашава. Зато и ми велегласно ускликнимо: радуј се, Испуњење Творчевог Домостроја!“ Тропар, глас 4. Први дани Божићног поста нам доносе празник Ваведења Пресвете Богородице, догађај када Господ преко свештеника Захарије уводи Пречисту Дјеву Марију у Светињу над Светињама, и указује да се највећа Светиња човечанству дарује преко ове Богомиспрошене Девице. На овај благи празник Богомајке нашу црквену општину у Врњачкој Бањи походила је велика радост – посета Епископа жичког Господина Јустина. Епископу Јустину су саслуживали: Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина храма протојереј Часлав Јовановић, протојереј Жарко Дончић, протојереј Радош Младеновић, протонамесник Радован Ђорђевић, јереј Слободан Глишовић, ђакон Стефан Симић и ђакон Синиша Јовановић. Литургијско сабрање је улепшало појање протопсалта Ивана Трајковића. Велики број мештана Врњачке Бање је дошао у Храм Рођења Пресвете Богородице да литургијски прославимо данашњи празник и дочекамо свог Архипастира. Након прочитаног Јеванђеља Епископ се обратио сабранима речима да се Пресвета Богородица припремала годинама „да прими и смести Несместивога“. Због тог њеног труда и љубави према Богу ми смо у стању да данас „добијемо залог вечног живота“. Епископ је нагласио пример Пресвете Богородице као образац живота хришћанског: – Она је једна од нас, она има људско тело, она је људско биће. Треба да нам буде пример и узор, да следујемо њеном животу, њеном подвигу, њеној љубави коју је имала према Сину своме, а кроз Сина и љубав према читавом човечанству.“ Готово сви присутни су приступили Чаши Спасења – Причешћу, те нам остаје да се надамо молитвеном заступништву Пресвете Богомајке, Лествици између Неба и земље, пред Престолом Сина њенога. Беседу Епископ Јустина преносимо у целости: Ђакон Синиша Јовановић

Светосавски храм у Краљеву домаћин духовне вечери посвећене милосрђу као водиљи у раду Кола српских сестара
На празник Ваведења Пресвесте Богородице, у Храму Светог Саве, уприличено је предавање на тему „Милосрђе као водиља у раду Кола српских сестара“. На почетку поздравне речи упутио је протојереј Радоја Сандо, старешина храма, док су у разговору учествовали: протонамесник Александар Р. Јевтић, др Драгољуб Даниловић, Снежана Читлучанин, председавајућа Скупштине кола српских сестара Краљево и протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик Епископа жичког. Управо је почетак поста прави тренутак када се треба подсетити да милосрђе, као јеванђеоска основа у раду Кола, подразумева имати мило срце, мајчинску бригу, истинску љубав према ближњем из којих проистиче чињење добрих дела истакао је о. Александар Р. Јевтић. На биографије жена – Надежде Петровић, Делфе Иванић и Милунке Савић, које су својим пожртвовањем и деловањем истински задужиле наш народ, између осталог и радом у оквиру Кола српских сестара, подсетио је др Драгољуб Даниловић, професор историје у краљевачкој Гимназији. Снежана Читлучанин провела је присутне кроз историјат рада Кола у Краљеву – од оснивања, као огранка, односно месног одбора београдског Кола, априла 2004. године, до статуса самосталног удружења хуманитарног карактера, октобра 2020. године. Учинила је осврт на сестре које су водиле Коло и биле њене чланице, акције које су спроведене, начине како су сакупљана средстава за помоћ, истичући да људи доброг срца има, те да се уз Божју помоћ, сестрама многа врата отварају. О. Љубинко Костић на занимљив и надахнут начин осврнуо се на деловање Кола у дијаспори на националном и хуманитарном плану, из угла личног искуства. Такође, похвалио је сестре, чланице краљевачког Кола и благословио његов даљи рад. Чланица Кола, Катарина Јаблановић, водила је програм, захваливши се на благослову, Његовом Преосвештенству Епископу жичком Г. др Јустину, на гостопримству – о. Радоју Санду, старешини Храма и истакла уверење да број присутних улива наду да ће се мисија Кола наставити и проширити. Катарина Јаблановић

Ибарске новости: Ђакон Стефан Милошевски, „Добри Пастир који живот Свој полаже за овце“
Већина нашег народа себе сматра православним хришћанима, али, стиче се утисак, да је много њих који су веома слабо упознати са основним истинама хришћанске вере. Можда у томе треба тражити разлоге недовољног учешћа у богослужбеном животу Цркве. Јер, порука православне вере одише лепотом и утехом и када би људи имали прилику да сами, својим очима, виде ту лепоту, верујем, много више срца би било загрејано да покуша да живи хришћански. Када би људи имали прилику да виде лепоту јеванђелског лика Господа Исуса Христа, сасвим сигурно, би са много више искрености себе сматрали хришћанима. У овоме тексту ћу покушати да, макар у малој мери, приповедајући једну од јеванђелских прича којом је насликана Христова љубав према нама, укажем на светао лик Христов. Људи Бога доживљавају на разне начине, но Јеванђеље нам на много места објављује да је Господ пун милости, и то не само према онима који су добри и достојни те милости, „јер Он Својим сунцем обасјава и зле и добре и даје кишу праведнима и неправеднима“ (Мт 5, 45). На другом месту се за Христа каже да је дошао „да потражи и да спасе изгубљено“ (Мт 18, 11), тј. дошао је због оних који су изгубљени и пропали да и њима дарује спасење, јер и њих воли. Та љубав је описана кроз слику човека-пастира који има стотину оваца. И ако једна од њих залута, он оставља деведесет девет оваца на сигурном месту и полази у планину да потражи ону која је изгубљена. У планини је чека сигурна смрт или од вукова или од глади. Ипак, пастир не жели њену смрт, него и он полази у планину препуну разних опасности. И када је нађе, радује јој се више него оних деведесет девет оваца које нису залутале. На крају ове приче се каже да је „таква радост на небесима због једнога грешника који се каје“ (Лк 15, 3-7); „јер“, како Христос каже, „није воља Оца нашег Небескога да пропадне и један од ових малих“ (Мт 18, 14). Овај пастир је заправо слика Самога Господа Христа који је „сишао са Небеса“ да потражи своје залутало створење – човека – које се нашло само пред опасностима које никако не може савладати. Човек је биће залутало у смрт и грех, но љубав Господња је таква и толика да је Он Сâм постао човек, тј. сишао је сасвим у ову нашу смртност у којој колају дивљи зверови (= сатана и његови пали анђели) да би нас спасао и увео у Своје Царство. Попут пастира из ове приче, Сâм је сишао у опасност како би нас избавио од пропасти која би без Њега била неминовна. Уосталом, Христос отворено каже: „Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу. Ја сам Пастир Добри; Пастир Добри живот Свој полаже за овце“ (Јн 10, 10-11). И, заиста, „у време Понтија Пилата“, римског управника Јудеје, у 1. веку, Господ је положио Свој живот на Крсту како би ми имали „живот у изобиљу“. Христос као Пастир који полаже Свој живот за Своје стадо је слика крајње љубави Божије, јер то стадо је заправо сâмо залутало, окренувши леђа своме истинском Пастиру и Господу. Није Он дошао због праведног стада, него због нас који смо грешни и залутали. Свети апостол Павле о томе лепо каже: „Христос умре у одређено време, за безбожнике. Јер једва ће ко умрети за праведника; а за доброга можда би се ко и усудио да умре. Али Бог показује Своју љубав према нама јер, још док бејасмо грешници, Христос умре за нас“ (Рм 5, 6-8). Постоји икона на којој је Христос насликан као Пастир који на Својим раменима носи овцу. Та залутала и изгубљена овца смо ми! Утешно је знати да ћемо бити пронађени љубављу Његовом. Утешно је знати да нас Господ љуби чак и када смо грешни. Јер, истини за вољу, грешни смо и слаби, и мало је оних који не лутају. Утешно је знати да Небеса не желе смрт грешника, већ да се радују спасењу оних који су већ изгубљени. То значи да ипак има наде за нас, у ствари, боље је рећи да је Господ Нада наша. Уколико заволимо Благога Господа и са поверењем у Њега кренемо за нашим Пастиром, колико год да смо били изгубљени, стићи ћемо у сигурност стада где тече „живот у изобиљу“. Такав је Бог у кога верујемо и верујем да нема много оних којима оваква јеванђелска слика љубави Божије није допадљива. Јеванђеље је у целости саткано од сведочења о доброти и милости Божијој и, у том смислу, оно је реч утехе која упућена нама залуталима. Ђакон Стефан Милошевски Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 02. децембар 2021. године

Најава: 04. децембар у 19.00, Храм Светог Саве у Краљеву, “Милосрђе као водиља у раду Кола српских сестара“

Свети Варлаам и Јоасаф – слава параклиса при Светосавском храму у Краљеву
Дана 02. децембра 2021. литургијска заједница при Храму Светог Саве у Краљеву је прославила Свете Варлаама и Јоасафа – молитвене заштитнике северног параклиса. Свету Литургију служио је протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић, уз саслуживање протојереја Радоја Санде и ђакона Стефана Милошевског. У наставку Свете Литургије освештани су славско жито и славски колач у част Божијих угодника чија сличност житија са подвизима нашег богоносног оца Саве је била повод да буду изабрани за заштитнике овог параклиса. Братство храма

РТВ КВ: Најава предавања о милосрђу – Храм Светог Саве у Краљеву, 04.12.2021. у 19.00 ч.

Веронаука у Ужицу: Креативна радионица инспирисана књигом “Из Ја-Града у Ти-Град“
Говорећи о необичном наслову књиге Мирсини Вигопулу – “Из Ја-Града у Ти-Град“, ученици верске наставе Прве ОШ краља Петра II из Ужица, сусрели су се са још необичнијим именом главног јунака бајке, Пркосом. Заиста невероватна бајка са својим причама, ликовима, догађајима и сценама покрива тематску целину врло важних тема верске наставе о заједници, бризи, вери, врлинама, осећањима и наравно љубави. Ученици четвртог разреда имали су прилику да протеклих месеци не само прочитају бајку, већ и да је на један искуствени начин оживе. Листајући странице између ових корица, ученици су увидели карактеристике себичног Ја-Града; путовали су са сумњивим Пркосом до Ти-Град где су разазнали непрегледну долину врлина и таквог начина живота. Свака посебна прича ове бајке нам је била инспирација за низ важних активности које смо организовали на нашим часовима. Макета Садржај бајке је мотивисао „будуће архитекте“ да направе од украсне глине макету ова два града на којој су пажљиво бирали детаље по којима ће се распознавати ова два „света.“ Сликање особина Како је одмицао лист за листом и страна за страном, ученици су полако износили своја запажања и размишљања о особинама, карактеристикама, врлинама и манама које искључиво зависе од нас; нашег труда, залагања или супротно од тога. Имали су задатак да у овим тематским данима опишу по једну врлину свог друга или другарице, коју су приметили и да изнесу конкретан пример како је изгледало практиковање те предложене врлине. Након неколико минута, зидови учионице су били излепљени шареним ђачким радовима, као и цитатима који описују врлински начин живота. Мапа ума Следујући чувеној техници Тонија Бузана о мапирању ума, са ученицима је направљена приказана шема по којој се имена, појмови, речи, догађаји лакше памте. Уз велики труд ђаци су детаљно приказали сваку грану мапе, бојом и цртежом представили сваки појам и тиме заокружили последње странице књиге у жељи да поруку примене у свом животу. Пркосе не љути се Након прочитане бајке, ученици су имали прилику да осмисле, а затим се и забаве уз интерактивну игру „Пркосе не љути се.“ Од старта до циља су постављене одређене препреке, питања, изненађења, која могу бити савладана уз стечено знање са претходних часова. Инспирисани доживљајима приликом читања ове бајке остала је жеља да се у наредном периоду истражи и проучи други део бајке „Из Ти-Града у Небески Град.“ Вероучитељ Ненад Вукајловић

Лист Храм бр. 75: Архимандрит Лазар (Абашидзе), Како се јеванђељско добро разликује од људског добра?

РТВ КВ: Протонамесник Александар Р. Јевтић, О божићном посту

Света Архијерејска Литургија у Грачацу
На дан када Црква прославља Свете апостоле Филимона, Архипа и Апфија и Св. мученицу Цецилију, у редовној канонској посети Храму Светог Саве у Грачацу, началствовао је Светом Архијерејском Литургијом Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслужење Архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића и старешине храма јереја Милана Костића са ђаконима Стефаном Симићем и Синишом Јовановићем. За певницом је појао протопсалт Светосавског храма у Краљеву г. Иван Трајковић, док су причастен певале Ирина Костић и Теодора Марушић, млади појци грачачког храма. Ваведење Пресвете Богородице је стара или прва слава осмовековног храма у Грачацу, која се прослављала све до прве половине 19. века када је храм обновљен и од када слави свог ктитора Светог Саву. Последњих година увела се пракса да се прва слава не запоставља и да се из године у годину и она прославља торжествено, а ове године се духовна радост удвостручила посетом нашега Епископа, кога, као што председник ЦО грачачки г. Никола Божилов истиче, увек са радошћу и љубављу дочекујемо. Овај дан је за г. Николу Божилова био посебно радостан, јер га је Епископ рукопроизвео у чин чтеца. У храму се сабрао велики број верних и готово сви су приступили Светом Причешћу. У својој беседи на крају Литургије Епископ Јустин обратио се верном народу са освртом на јучерашњи велики празник Ваведење. Пресвета Богородица одлази у храм, где ће узрастати у врлини, док је Господ не удостоји као кротку и смирену слушкињу да буде Мајка Сина Божијег, да роди Емануила, Избавитеља света – за шта се и ми постом, трудом и молитвом припремамо током овог поста, за празник Божића, рођења Богомладенца Христа. Владика се затим осврнуо на данашњу јеванђеоску причу, о излечењу крвоточиве жене и Јаирове кћерке. Говорећи о овом догађају, Владика нас је поучио да некада као људи мислимо да Господу нешто није могуће или да се неће догодити ако није по нашем људском плану. Кренувши да исцели болну девојку, Господ се задржа на путу, међу мноштвом народа, међу којим се нашла и крвоточива жена која оздрави дотакавши се само Његових хаљина. Тада гласници јавише да се девојка упокојила и изгледало је као да је Господ спречен да учини исцељење, као да је могуће да Он буде спречен у ономе што је намерио, а Господ оно што намери, то и уради. Не само да је исцелио жену која га се дотакла, већ је и васкрсао Јаирову кћер. Као што је у овој причи Господ учинио, тако чини и свима нама, свакога дана – тако нас избавља и спасава за Вечност. Зато, ми смо дужни да Му се захваљујемо, да благодаримо. И као што благодаримо Господу, не смемо да заборавимо да будемо благодарни и међу људима, међу онима који нас изненаде неким даром или пошаљу за нас по некоме дар. Изнад свега и увек морамо бити захвални Господу за све – за исцељење, за благодатни мир у Духу Светоме, а највише за сједињење са Њим, за примање Крви и Тела Христовог, за то што смо као хришћани некада и више искушани од других, али да се захваљујемо и да се молимо Богу, јер је он истински Син утехе и мира. У радости смо се растали од Епископа са жељом скорог поновног виђења. Јереј Милан Костић, парох у Грачацу

Канонска посета Епископа жичког Г. Јустина Врњачкој Бањи
“Данас је предображење благовољења Божијег и проповед спасења човековог: у храм Божији јавно се узводи Дјева, и Христа свима предоглашава. Зато и ми велегласно ускликнимо: радуј се, Испуњење Творчевог Домостроја!“ Тропар, глас 4. Први дани Божићног поста нам доносе празник Ваведења Пресвете Богородице, догађај када Господ преко свештеника Захарије уводи Пречисту Дјеву Марију у Светињу над Светињама, и указује да се највећа Светиња човечанству дарује преко ове Богомиспрошене Девице. На овај благи празник Богомајке нашу црквену општину у Врњачкој Бањи походила је велика радост – посета Епископа жичког Господина Јустина. Епископу Јустину су саслуживали: Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина храма протојереј Часлав Јовановић, протојереј Жарко Дончић, протојереј Радош Младеновић, протонамесник Радован Ђорђевић, јереј Слободан Глишовић, ђакон Стефан Симић и ђакон Синиша Јовановић. Литургијско сабрање је улепшало појање протопсалта Ивана Трајковића. Велики број мештана Врњачке Бање је дошао у Храм Рођења Пресвете Богородице да литургијски прославимо данашњи празник и дочекамо свог Архипастира. Након прочитаног Јеванђеља Епископ се обратио сабранима речима да се Пресвета Богородица припремала годинама „да прими и смести Несместивога“. Због тог њеног труда и љубави према Богу ми смо у стању да данас „добијемо залог вечног живота“. Епископ је нагласио пример Пресвете Богородице као образац живота хришћанског: – Она је једна од нас, она има људско тело, она је људско биће. Треба да нам буде пример и узор, да следујемо њеном животу, њеном подвигу, њеној љубави коју је имала према Сину своме, а кроз Сина и љубав према читавом човечанству.“ Готово сви присутни су приступили Чаши Спасења – Причешћу, те нам остаје да се надамо молитвеном заступништву Пресвете Богомајке, Лествици између Неба и земље, пред Престолом Сина њенога. Беседу Епископ Јустина преносимо у целости: Ђакон Синиша Јовановић

Светосавски храм у Краљеву домаћин духовне вечери посвећене милосрђу као водиљи у раду Кола српских сестара
На празник Ваведења Пресвесте Богородице, у Храму Светог Саве, уприличено је предавање на тему „Милосрђе као водиља у раду Кола српских сестара“. На почетку поздравне речи упутио је протојереј Радоја Сандо, старешина храма, док су у разговору учествовали: протонамесник Александар Р. Јевтић, др Драгољуб Даниловић, Снежана Читлучанин, председавајућа Скупштине кола српских сестара Краљево и протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик Епископа жичког. Управо је почетак поста прави тренутак када се треба подсетити да милосрђе, као јеванђеоска основа у раду Кола, подразумева имати мило срце, мајчинску бригу, истинску љубав према ближњем из којих проистиче чињење добрих дела истакао је о. Александар Р. Јевтић. На биографије жена – Надежде Петровић, Делфе Иванић и Милунке Савић, које су својим пожртвовањем и деловањем истински задужиле наш народ, између осталог и радом у оквиру Кола српских сестара, подсетио је др Драгољуб Даниловић, професор историје у краљевачкој Гимназији. Снежана Читлучанин провела је присутне кроз историјат рада Кола у Краљеву – од оснивања, као огранка, односно месног одбора београдског Кола, априла 2004. године, до статуса самосталног удружења хуманитарног карактера, октобра 2020. године. Учинила је осврт на сестре које су водиле Коло и биле њене чланице, акције које су спроведене, начине како су сакупљана средстава за помоћ, истичући да људи доброг срца има, те да се уз Божју помоћ, сестрама многа врата отварају. О. Љубинко Костић на занимљив и надахнут начин осврнуо се на деловање Кола у дијаспори на националном и хуманитарном плану, из угла личног искуства. Такође, похвалио је сестре, чланице краљевачког Кола и благословио његов даљи рад. Чланица Кола, Катарина Јаблановић, водила је програм, захваливши се на благослову, Његовом Преосвештенству Епископу жичком Г. др Јустину, на гостопримству – о. Радоју Санду, старешини Храма и истакла уверење да број присутних улива наду да ће се мисија Кола наставити и проширити. Катарина Јаблановић

Ибарске новости: Ђакон Стефан Милошевски, „Добри Пастир који живот Свој полаже за овце“
Већина нашег народа себе сматра православним хришћанима, али, стиче се утисак, да је много њих који су веома слабо упознати са основним истинама хришћанске вере. Можда у томе треба тражити разлоге недовољног учешћа у богослужбеном животу Цркве. Јер, порука православне вере одише лепотом и утехом и када би људи имали прилику да сами, својим очима, виде ту лепоту, верујем, много више срца би било загрејано да покуша да живи хришћански. Када би људи имали прилику да виде лепоту јеванђелског лика Господа Исуса Христа, сасвим сигурно, би са много више искрености себе сматрали хришћанима. У овоме тексту ћу покушати да, макар у малој мери, приповедајући једну од јеванђелских прича којом је насликана Христова љубав према нама, укажем на светао лик Христов. Људи Бога доживљавају на разне начине, но Јеванђеље нам на много места објављује да је Господ пун милости, и то не само према онима који су добри и достојни те милости, „јер Он Својим сунцем обасјава и зле и добре и даје кишу праведнима и неправеднима“ (Мт 5, 45). На другом месту се за Христа каже да је дошао „да потражи и да спасе изгубљено“ (Мт 18, 11), тј. дошао је због оних који су изгубљени и пропали да и њима дарује спасење, јер и њих воли. Та љубав је описана кроз слику човека-пастира који има стотину оваца. И ако једна од њих залута, он оставља деведесет девет оваца на сигурном месту и полази у планину да потражи ону која је изгубљена. У планини је чека сигурна смрт или од вукова или од глади. Ипак, пастир не жели њену смрт, него и он полази у планину препуну разних опасности. И када је нађе, радује јој се више него оних деведесет девет оваца које нису залутале. На крају ове приче се каже да је „таква радост на небесима због једнога грешника који се каје“ (Лк 15, 3-7); „јер“, како Христос каже, „није воља Оца нашег Небескога да пропадне и један од ових малих“ (Мт 18, 14). Овај пастир је заправо слика Самога Господа Христа који је „сишао са Небеса“ да потражи своје залутало створење – човека – које се нашло само пред опасностима које никако не може савладати. Човек је биће залутало у смрт и грех, но љубав Господња је таква и толика да је Он Сâм постао човек, тј. сишао је сасвим у ову нашу смртност у којој колају дивљи зверови (= сатана и његови пали анђели) да би нас спасао и увео у Своје Царство. Попут пастира из ове приче, Сâм је сишао у опасност како би нас избавио од пропасти која би без Њега била неминовна. Уосталом, Христос отворено каже: „Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу. Ја сам Пастир Добри; Пастир Добри живот Свој полаже за овце“ (Јн 10, 10-11). И, заиста, „у време Понтија Пилата“, римског управника Јудеје, у 1. веку, Господ је положио Свој живот на Крсту како би ми имали „живот у изобиљу“. Христос као Пастир који полаже Свој живот за Своје стадо је слика крајње љубави Божије, јер то стадо је заправо сâмо залутало, окренувши леђа своме истинском Пастиру и Господу. Није Он дошао због праведног стада, него због нас који смо грешни и залутали. Свети апостол Павле о томе лепо каже: „Христос умре у одређено време, за безбожнике. Јер једва ће ко умрети за праведника; а за доброга можда би се ко и усудио да умре. Али Бог показује Своју љубав према нама јер, још док бејасмо грешници, Христос умре за нас“ (Рм 5, 6-8). Постоји икона на којој је Христос насликан као Пастир који на Својим раменима носи овцу. Та залутала и изгубљена овца смо ми! Утешно је знати да ћемо бити пронађени љубављу Његовом. Утешно је знати да нас Господ љуби чак и када смо грешни. Јер, истини за вољу, грешни смо и слаби, и мало је оних који не лутају. Утешно је знати да Небеса не желе смрт грешника, већ да се радују спасењу оних који су већ изгубљени. То значи да ипак има наде за нас, у ствари, боље је рећи да је Господ Нада наша. Уколико заволимо Благога Господа и са поверењем у Њега кренемо за нашим Пастиром, колико год да смо били изгубљени, стићи ћемо у сигурност стада где тече „живот у изобиљу“. Такав је Бог у кога верујемо и верујем да нема много оних којима оваква јеванђелска слика љубави Божије није допадљива. Јеванђеље је у целости саткано од сведочења о доброти и милости Божијој и, у том смислу, оно је реч утехе која упућена нама залуталима. Ђакон Стефан Милошевски Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 02. децембар 2021. године

Најава: 04. децембар у 19.00, Храм Светог Саве у Краљеву, “Милосрђе као водиља у раду Кола српских сестара“

Свети Варлаам и Јоасаф – слава параклиса при Светосавском храму у Краљеву
Дана 02. децембра 2021. литургијска заједница при Храму Светог Саве у Краљеву је прославила Свете Варлаама и Јоасафа – молитвене заштитнике северног параклиса. Свету Литургију служио је протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић, уз саслуживање протојереја Радоја Санде и ђакона Стефана Милошевског. У наставку Свете Литургије освештани су славско жито и славски колач у част Божијих угодника чија сличност житија са подвизима нашег богоносног оца Саве је била повод да буду изабрани за заштитнике овог параклиса. Братство храма

РТВ КВ: Најава предавања о милосрђу – Храм Светог Саве у Краљеву, 04.12.2021. у 19.00 ч.

Веронаука у Ужицу: Креативна радионица инспирисана књигом “Из Ја-Града у Ти-Град“
Говорећи о необичном наслову књиге Мирсини Вигопулу – “Из Ја-Града у Ти-Град“, ученици верске наставе Прве ОШ краља Петра II из Ужица, сусрели су се са још необичнијим именом главног јунака бајке, Пркосом. Заиста невероватна бајка са својим причама, ликовима, догађајима и сценама покрива тематску целину врло важних тема верске наставе о заједници, бризи, вери, врлинама, осећањима и наравно љубави. Ученици четвртог разреда имали су прилику да протеклих месеци не само прочитају бајку, већ и да је на један искуствени начин оживе. Листајући странице између ових корица, ученици су увидели карактеристике себичног Ја-Града; путовали су са сумњивим Пркосом до Ти-Град где су разазнали непрегледну долину врлина и таквог начина живота. Свака посебна прича ове бајке нам је била инспирација за низ важних активности које смо организовали на нашим часовима. Макета Садржај бајке је мотивисао „будуће архитекте“ да направе од украсне глине макету ова два града на којој су пажљиво бирали детаље по којима ће се распознавати ова два „света.“ Сликање особина Како је одмицао лист за листом и страна за страном, ученици су полако износили своја запажања и размишљања о особинама, карактеристикама, врлинама и манама које искључиво зависе од нас; нашег труда, залагања или супротно од тога. Имали су задатак да у овим тематским данима опишу по једну врлину свог друга или другарице, коју су приметили и да изнесу конкретан пример како је изгледало практиковање те предложене врлине. Након неколико минута, зидови учионице су били излепљени шареним ђачким радовима, као и цитатима који описују врлински начин живота. Мапа ума Следујући чувеној техници Тонија Бузана о мапирању ума, са ученицима је направљена приказана шема по којој се имена, појмови, речи, догађаји лакше памте. Уз велики труд ђаци су детаљно приказали сваку грану мапе, бојом и цртежом представили сваки појам и тиме заокружили последње странице књиге у жељи да поруку примене у свом животу. Пркосе не љути се Након прочитане бајке, ученици су имали прилику да осмисле, а затим се и забаве уз интерактивну игру „Пркосе не љути се.“ Од старта до циља су постављене одређене препреке, питања, изненађења, која могу бити савладана уз стечено знање са претходних часова. Инспирисани доживљајима приликом читања ове бајке остала је жеља да се у наредном периоду истражи и проучи други део бајке „Из Ти-Града у Небески Град.“ Вероучитељ Ненад Вукајловић
