Author: Filip

У понедељак 9. маја 2022. године, на навечерје празника Спаљивања моштију Светог Саве, у Саборном храму Светог Саве у Краљеву служено је празнично вечерње. У наставку, наш хор је отпевавши тропар Светоме Сави, отворио предавање на тему ,,Свети Сава и Манастир Студеница“. Предавач је био игуман студенички архимандрит др Тихон (Ракићевић). Предавању је поред братства храма присуствовао и велики број свештеника из Краљева и околине, као и парохијана. Предавање је најавио протонамесник Александар Јевтић, указавши на значајну улогу Светог Саве и Манастира Студенице за ове просторе и целокупан наш народ, као повод да ово празнично вече буде посвећено управо њима. Игуман Тихон се осврнуо на улогу и значај светитеља Саве у оснивању два манастира, Студенице и Хиландара. Указао је на Типик Евергетидског манастира у Цариграду као основ за оба ова типика, али уз битне разлике које су прилагођаване различитим просторима и околностима за живот у два манастира. Тиме је показана проницљивост и далековидост Светог Саве, што је био један од разлога великог поштовања које је уживао како у време свог овоземљског живота широм света, тако и до данас. Своје излагање игуман је поткрепио историјским изворима. Осим на Хиландарски и Студенички типик, игуман се током предавања често позивао и на Летопис руског монаха Антонија, савременика Светог Саве, који јасно сведочи колико је Свети Сава био поштован од стране осталих помесних православних цркава. Цитирајући Светог Саву, игуман Тихон нас је позвао да не будемо загледани само у дивну историјску прошлост наше Цркве, већ да Христа очекујемо из будућности која свој предукус има већ сада кроз свештена богослужења као највеће благо из ризнице наше Цркве. Након предавања, старешина храма протојереј Радоја Сандо се захвалио предавачу и свима присутнима, позвавши их да учествују у празничној Светој Литургији. У наставку, у просторијама храма је уприличено пригодно послужење. Вероучитељ Филип Зеленовић

На дан када  се Црква  молитвено сећа  догађаја  спаљивања моштију Светог Саве, 10. маја  2022,  свештеници студеничког намесништва, окупили су се у Храму  Светог Николаја Мирликијског у Ушћу. Том приликом је одржан братски састанак и исповест, а исповедник је био протојереј Мирослав П. Петров, Архијерејски намесник трнавски. Након исповести служена је Света Литургија. Началствовао је јереј Александар Бојовић, парох студенички, а саслуживали су јереји Предраг Радојевић и Бранко Росић, као и ђакон Ненад Дукић. За певницом су били јереји Никола Ћурчић, Немања Тимотијевић и Радомир Митровић. Након Свете Литургије и трпезе љубави, уприличене у парохијском дому при Храму  Светог Николаја Мирликијског у Ушћу, Архијерејски намесник студенички протонамесник Данило И. Петровић поздравио је пригодним речима свештенослужитеље намесништва студеничког. Ђакон Ненад Дукић

У Недељу Мироносица, која је ове године 8. маја, када Црква Христова прославља и Светог апостола и јеванђелиста Марка, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у селу Бресници, у храму посвећеном овом светитељу. Треба поменути важан јубилеј који се обележава ове године, а то је осам векова од првог писаног помена о селу Бресници, у повељи краља Стефана Првовенчаног Манастиру Жичи. Његовом Преосвештенству су саслуживали Архијерејски намесник љубићки протојереј Никола Вучетић, парох ариљски протојереј Мирчета Крупниковић, парох мојсињски протојереј Милорад Величковић, парох катршки протојереј Саша Станишић, парох мрчајевачки протонамесник Александар Пешић, парох бреснички Милован Вучковић и ђакони Стефан Симић и Александар Јелић. На Светој Литургији, ђакон ариљски Александар Јелић је рукоположен у чин свештеника. Светој Литургији су присуствовале монахиње Манастира Вољавче и велики број верника.   По прочитаном Јеванђељу, Епископ Јустин се присутном верном народу обратио беседом. Епископ је рекао да смо ми хришћани по томе што верујемо у Васкрсење Христово, које је темељ нашег постојања и то је смисао и светлост живота нашег. – Ми смо овде да бисмо трудом на земљи, себе уподобили за Царство Небеско. Истине вере из Светог Писма су нам остале да бисмо читајући веровали у то што пише, а да верујући имамо живот у Христу. Жене мироносице су биле храбрије од ученика Христових и да се због тога Христос прво јавио њима. Пресвета Богородица је заштитница жена и она је та која надахњује све људе на добра дела, рекао је Владика. У другом делу беседе, Епископ је говорио о Светом апостолу Марку, који је проповедао Јеванђеље у Египту и основао Цркву Божију у Александрији. Због тога што је проповедао, он је мученички страдао, сведочећи истинитост своје вере. После Свете Литургије, Владика је благословио славске дарове, а затим освештао спомен-чесму у порти, која је подигнута у спомен свих страдалих из ове парохије у Другом светском рату. Потом је за све присутне припремљено послужење у парохијском дому. Милош З. Јелић, вероучитељ    

Храмовна слава Старе ужичке цркве и ове године била је повод да се у нашем малом храму по величини, а великом по древности и чувењу, саберу православни хришћани Ужица и околине, како би једним устима и једним срцем славили преславно и величанствено Име Божије. У лицу архијерејског намесника ужичког протојереја-ставрофора Милоша Босића, који је началствовао Светом службом, видели смо лице нашег Епископа жичког Г. Јустина, који ове године није могао бити лично са нама. Празничну радост су нам увеличали старешина пожешке цркве протојереј Божо Главоњић, протонамесник Александар Јевтић, парох при Храму Светог Саве у Краљеву и бивши парох наше цркве, као и многобројни ужички свештеници, садашњи и бивши.   Отац Александар Јевтић, уредник Жичког благовесника, обратио се присутнима беседом за памћење, након прочитаног Јеванђеља. Богомудрим речима повезао је прво васкрсење у коме је Бог Творац и Сведржитељ ни из чега призвао свет и човека у постојање, а потом ради нашег спасења у лику Сина свога дошао у тај исти свет да му дарује живот вечни кроз домострој спасења. У краткој, али језгровитој беседи нагласио је како вера бива од проповеди и да су на темељу такве вере рођени и апостол Тома и жене Мироносице, као и апостол и јеванђелист Марко, заштитник ове светиње. Та вера је оживљавала хришћане кроз векове и данас светли у овом Божијем свету и у граду Ужицу. Након Свете Литургије, освештања славског жита и колача, литургијска заједница при нашем храму поделила је трпезу љубави са драгим гостима. Уз благословене дарове славске трпезе присутнима су у цветној порти, а под крошњом старе липе, ужички средњошколци и њихови професори, изнели побожне речи и духовне песме како би додатно увеличали овај празнични дан. Хвала младим ствараоцима из српског дома „ Деспот Стефан Лазаревић“, проф. др Валентини Златановић и њеним колегиницама, који настављају да сведоче да је жив Бог и да је жива душа наша. На крају изражавамо и велику захвалност свим нашим приложницима и помоћницима у оживљавању и трајању Старе ужичке цркве кроз векове. Свештеници ове цркве и наша литургијска заједница биће заувек Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом. Од нас Вам хвала, а од Бога здравље и живот вечни. Ђакон Богдан Милић  

Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Епархије жичке. Владики су, поред братства храма, саслуживали и старешина пожешки протојереј Божо Главоњић, парох пожешки протојереј Милорад Козодер, новорукоположени свештеник Далибор Ђорђевић и ђакон пожешки Михајло Живковић. У оквиру Свете Литургије, ђакон Михајло, наш суграђанин из Жиче крај Краљева, и бивши успешан вероучитељ краљевачких школа, је руком нашег Архијереја, рукоположен у чин свештеника. Свештеник Михајло је, годинама уназад, на разне начине учествовао у животу краљевачких црквених заједница, а посебно у црквеној заједници храма на Берановцу, где је својим појањем улепшавао црквена богослужења. Владика, је после рукоположења, упутио неколико пригодних речи, подсетивши јереја Михајла, али и све нас, да је свештенство јарам Христов – терет који носи своју тежину, али, по оној јеванђелској Христовој речи, ако се човек у својим напорима ослони на Господа, то ће бити благи јарам. Рукоположење новога свештенослужитеља је, истакао је Владика, велика радост и празник Цркве јер се тиме Црква обнавља и подмлађује и остаје и за времена пред нама. Потом му је пожелео да са одговорношћу носи најузвишеније призвање приношења Светих Дарова у оквиру Литургије. Владикиним жељама се придружујемо и ми, његови пријатељи и браћа у Христу, јер смо се док је био житељ Краљева редовно литургијски сусретали око Свете Чаше Христове. Аксиос! Достоин! Достојан! Ђакон Стефан Милошевски  

У Храму Покрова Пресвете Богородице у Крчагову на дан Светог великомученика Георгија око 17 часова организован је дочек иконе Пресвете Богородице. Икона је дар анонимног донатора. Њу је насликао уметник Немања Лазаревић по узору на икону која је настала пре две године у Грузији под именом „Мајка смирења“. Литију и дочек су улепшала многобројна деца са палмовим гранчицама, свештеници, представници градских власти и многобројни народ. У храму, икона је постављена у привремени трон, а затим је одслужен молебан Пресветој Богородици. Посебан утисак оставио је хор “Мојсије Петровић“ из Београда предивним појањем. протојереј-ставрофор Иван Деспић

Дана 6. маја 2022. године, када наша Света Црква слави Светог великомученика Георгија, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Рујану. Преосвећеном Владики саслуживали су: настојатељ Манастира Раче протосинђел Герман, настојатељ Манастира Увца протосинђел Урош, настојатељ Манастира Рујан јеромонах Теодосије, јеромонах Иларион из Манастира Преображења, протојереј-ставрофор Видоје Симић, протојереј Србољуб Стојковић, ђакони Стефан Симић и Милан Босић. Владика је у слову своје архипастирске беседе поучио верни народ о животу Светог великомученика Георгија. Истакао је да је он био у служби цара Диоклецијана са свим почастима које су му припадале, али да распаљен ревношћу према Богу није могао да поднесе гоњења хришћана од стране цара Диоклецијана и јавно је исповедио своју веру у Бога. Испунивши се вером, по речима апостола Павла, није више живео он, него је у њему живео Христос. Када су велможе наговориле цара да позове Георгија да се одрекне своје вере и свог Бога и да се поклони бездахном идолу, он је дошао и закрстио кип Аполонов који се распао. Видевши то чудо, царева жена Александра поверова и исповеди своју веру, а то учинише и један маг и мноштво народа. Господ је показао своју велику силу и моћ да заштити мученика, да сви виде да је он под окриљем и влашћу самог Бога. На крају, после свих мучења, дошло је време да Георгије свој подвиг изврши, па је страдао почетком 4. века. Од тог времена па до данас помен о Светом Георгију постоји у свим народима, јер је Бог записао његово име у књигу Живота. На Светој Литургији у ђаконски чин Владика Јустин је рукоположио сабрата рујанске обитељи, монаха Пантелејмона. – Данас Господ показао своју милост према роду људском тиме што је установио Цркву своју, да она у овом свету приноси Дарове и бескрвне жртве Богу, молећи се за спасење читавог света. Данас смо добили новог служитеља Цркве у лицу јерођакона Пантелејмона, који ће бескрвне жртве приносити у овом светом храму, рекао је Владика. Епископ је након заамвоне молитве благословио славске дарове. Велелепију богослужења допринео је византијски хор „Мојсије Петровић“. Након Свете Литургије братство ове Свете обитељи уготовило је трпезу љубави за све присутне. Братство Манастира Рујан

На дан празновања новојављеног светитеља наше Свете Цркве, Светог Николаја Охридског и Жичког, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Жичи, где је Свети јерарх Божји годинама столовао. Саслуживали су: архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а Епархије жичке, архимандрит Јаков (Лазовић), Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереји Иван Радовановић, Драган Глигић и Милош Станисављевић, као и ђакон Стефан Симић.       Епископ Јустин се сабраном верном народу обратио беседом о овом, како је рекао, великом светитељу рода нашег. Говорећи о његовој изузетној личности, приметио је да свако ко размишља о његовом животу и чита његова дела, види га или као надахнутог песника или као неуморног трудбеника на њиви Господњој или као великог богослова, али да је највећа његова вредност у томе што никада није дозволио да га икакав притисак спољашњих околности и моћника овог света спречи да иде за Христом. Околности у којима је живео постављале су га на бројна искушења, али он није повлађивао духу времена, што је путоказ и нама да у својим животима, у свакодневним животним ситуацијама, останемо верни путу Христовом. Ако човек живи у Цркви, благодат Божја постепено мења ум и оснажује човека да чува заповести Божје и тако следи Христа. Владика је на крају пожелео игуманији Манастира Жиче и сестрама, као и верном народу, да им Свети Николај буде путовођа и узор у животу. Након Свете Литургије, свима окупљенима је уприличено послужење у манастирској трпезарији. Сестринство манастира