Црквена општина Вича и Поклоничка агенција епархије жичке ‘’Јеж’’, организовале су поклоничко путовање на острво Крф од 9. до 13. октобра 2025. године. Ово петодневно путовање, допринело је верницима да се боље упознају са својом историјом, али и да продубе она најјача осећања према родољубљу и славним прецима. У поподневним сатима, топлог и сунчаног октобра, започели смо ово наше ходочашће. Прикључили су нам се верници из Београда, Обреновца, Ниша. Све нас је везивала иста жеља, а то је да видимо и да се поклонимо свим местима, на којима су страдали наши преци у Првом светском рату.
Након ноћне вожње, стигли смо на Крф. Одмах смо се упутили у сам центар града, у Цркву Светог Спиридона – заштитника острва и великог учитеља Цркве. Ту смо принели молитве пред овим великим чудотворцем и целивали га. Потом смо, кроз уске улице града, стигли до српске куће, у којој се налази музејска поставка о доласку и боравку српских војника на Крфу. Дочекао нас је историчар Љубомир Сарамандић. Он је детаљно испричао и дочарао стање у коме се налазила српска војска када је пристигла на острво. У току његове приче, канула је и по нека суза путника који су све те приче емотивно доживели. Након обиласка музејске поставке, уследило је послужење кафом и ракијом у клубу српско-грчког пријатељства. У њему су верници купили књиге и сувенире који су везани за боравак српске војске на острву Крфу.
Затим смо отпловили до острва Вида, на коме се налази маузолеј од 1232 касете са костима српских ратника са исписаним именима. Пловидба до острва Вида праћена је песмама „Тамо далеко“ „Острво Видо“ као и тропарем Христос воскресе. У маузолеју смо одржали помен и помолили се за наше дивне претке.
У суботу, трећега дана нашега ходочашћа, упутили смо на сва она места која су везана за нашу славну историју и боравак српских јунака. Место Гувија, некадашња Лука, место где су по први пут крочили наши преци, допловивши на оство Крф. Затим место Дасија, на коме су сахрањивани наши преци. Данас на том месту се налази споменик подигнут борцима Дринске дивизије. Даље смо обишли место Агиос Матеос. У њему се налази споменик борцима Моравске дивизије. Потом смо се упутили до споменика грчког чобанина, Јоаниса Јанулиса, који је поклонио своје имање како би Срби могли да сахрањују своју војску. На свим овим местима страдања и умирања наше војске служени су помени. Тога дана биле су Михољске задушнице, па су ти помени остављали још већи и снажнији утисак на вернике. Даље нас је пут водио у Манастир Палеокастрицу. Прелепи манастир, са дивним погледом на плаветнило јонског мора и веома богатом музејском поставком. У манастиру смо се помолили, отпевавши Достојно јест. По обиласку манастира и светих места, која су везана за наше претке, обишли смо Каноне и Цркву Влахерну. До саме Цркве, долази се малом стазом од копна према мору. Поглед са Канона је фасцинантан – на саму Цркву, море и аеродром.
Последњи дан нашега боравка на Крфу, завршили смо одласком на Свету Литургију, у Цркву Светога Спиридона, на којој су се већина верника и причестила. По завршетку литургијског сабрања, успели смо још једном да се поклонимо светим моштима и да затражимо благослов за повратак. Захваљујући нашем водичу Марку Јакасовићу, ово наше путовање је реализовано веома успешно.
Пут ка Србији, био је дуг и напоран, јер смо ноћу путовали, али нико од нас није осећао умор. Причало се о утисцима са путовања. Било је много песме, шале, препричавања разних анегдота. Ово путовање је учинило да се сви још више учврстимо у вери православној, да ојачамо родољубље, и да не заборавимо наше претке и њихову свету жртву, коју су поднели за све нас. Једна од наших путница, послала је следећу поруку: „Сећање је рај, из кога нас нико не може истерати. Јер и ово наше прелепо ходочашће је нешто што никада неће избледети из наших сећања.“
јереј Немања Матејић,
парох вички
