Предавач је био протојереј Александар Јевтић, који је говорио сабранима о значају мисли, тумачећи различите аспекте чувене мисли старца Тадеја Витовничког – “Какве су ти мисли такав ти је живот“. Истакнуто је да старац ову мисао није изнедрио без следовања светоотачком Предању које изобилује указивањима на важност мислене борбе. Зато је неозбиљно од старца Тадеја стварати некаквог духовног гуруа, јер је он преко свог духовника старца Амвросија (Курганова) из Манастира Миљкова, осетио дух чувене Оптине пустиње одакле су ови монаси дошли у Србију носећи богословско предање и праксу великих духовника који су поучавали Достојевског, Гогоља, као и многе руске философе и уметнике.
На почетку предавања, присутнима је укратко представљен лик и дело старца Тадеја – једног од највољенијих и најчитанијих духовника нашег времена. Старац Тадеј је живео тихим и смиреним животом, испуњеним молитвом и љубављу према ближњима, а посебно је био познат по својој поуци да су „наше мисли темељ нашег живота“. Ипак, два нервна слома која је доживео сведоче о потресној унутрашњој борби која је кроз подвиг резултирала посетом Духа Светога и неизрецивим миром који је старац у себи носио.
Предавач је затим говорио о суштинској снази мисли, подсећајући да мисли нису само пролазни утисци, већ дубоко утичу на наше душевно и телесно здравље. Старчева мисао “Депресија је комбинација мисли“ протумачена је на три нивоа његовог разумевања депресије: 1. оно што до нас стоји – слобода да сваком делу у животу будемо посвећени, како мисли не би лутале; 2. оно што не смемо дозволити да нас узнемирава из околине, не водити мислени рат са ближњима; 3. демонски прилози који утичу на нас – не можемо забранити птицама да лете, као ни мислима, али им не смемо дозволити да свију гнездо у нама. Позитивне, благодарне и молитвене мисли воде ка миру, радости и духовној снази, док негативне, злобне и очајничке мисли отварају врата душевној тегоби, страху и депресији.
Посебна пажња посвећена је теми депресије и унутрашњих борби савременог човека. Предавач је нагласио да су многе душевне тегобе плод управо погрешних мисли – о себи, другима и свету око нас. Изнео је неколицину увида из области Когнитивне терапије: когнитивне дисторзије – грешке, устаљени мислени шаблони, стварају погрешне интерпретације света око нас и нас у њему. Мисли нису чињенице, већ могућност различитог угла гледања на чињенице. Између осталог, изнети су светоотачки увиди о гордости као неувиђању потребе за Божијом помоћи, као и неувиђању сопствене немоћи; таштини као жељи да нас други хвале и туги када се то не остварује; трезвености као духовној будности и изоштреном виду за нијансе стварности; трпљењу као Божијој заповести – “Трпљењем својим спасавајте душе своје“ (Лк 21, 19). Све ово доведено је кроз увиде о унинију у везу са депресијом, те је уз осврт на савремене изазове, указано на пут исцељења који води кроз покајање, молитву, богослужбено учешће, благодарност и ослањање на Божију промисао. Посебна пажња посвећена је молитви, која од ума као чувара врата душе, силази до срца као ризнице свих помисли и престола благодати Божије. Наведени си и савремени увиди из области неурологије, кардиологије и психијатрије који потврђују и саглашавају се са древним светоотачким и јеванђелским увидима.
У завршном делу предавања, отац Александар је охрабрио све присутне да не занемарују свој унутрашњи свет, да се труде да негују добре мисли и дела, да уместо зла гледају на добро, уместо таме на светлост. Божија посета неће изостати.
Након предавања, уследила су питања и кратка дискусија, а многи присутни изразили су благодарност за духовне поуке и подстицај који су добили од оца Александра.
Ђакон Јован Тошић
