ТВ МЕЛОС: протојереј Александар Јевтић, Божићни пост
Краљевачки гимназијалци походили светиње Моравске Србије
У недељу 14. децембра лета Господњег 2025. ученици свих разреда краљевачке гимназије походили су три велике светиње Моравске Србије: Манастир Љубостињу, Манастир Светог Романа Синаита и Цркву Лазарицу у Крушевцу. Ово једнодневно ходочашће за ученике и професоре организовала је поклоничка агенција Епархије Жичке ,,ЈЕЖ“. Ученици свих разреда су заједно са својим професорима, ђаконом Филипом Зеленовићем и професором др Јовицом Станковићем, кренули на пут у раним јутарњим сатима. Најпре смо стигли у манастир Љубостињу, где смо у малој цркви при манастирском конаку присуствовали Светој Литургији. Литургију је служио парох љубостињски протојереј Данијел Стефановић у присуству сестринства и многобројног верног народа. Да радост буде још већа, многи ученици су са својим професорима приступили Светој Чаши. По свршетку Литургије, отац Данијел је ученицима одржао пригодну беседу и изнео честице моштију Свете преподобне мати Анастасије и Светог Николаја Жичког на поклоњење. Сестринство манастира Љубостиња припремило је трпезу љубави за све присутне, а у великој цркви имали смо прилике да се упознамо са историјом манастира и поклонимо моштима Свете кнегиње Милице (преподобне Евгеније-Ефросиније) и Свете преподобне Јефимије. После посете Љубостињи, кренуло се ка Манастиру Светог Романа код Ђуниса у Епархији Нишкој. Ту нас је игуман Николај срдачно дочекао и упознао са самим манастиром и животом светог Романа Синаита. У овом манастиру смо се окрепили водом са чудотворног извора, посетили гроб руског грофа Николаја Н. Рајевског, купили манастирске сувенире и иконе, па наставили даље са путешествијем. Треће одредиште била је Црква Светог првомученика и архиђакона Стефана у Крушевцу, познатија као Лазарица. Ту смо осим цркве, обишли и комплекс Лазарев град, након чега смо имали два сата слободног времена за обилазак града Крушевца. По заласку дана, кренули смо назад за Краљево, испуњени духом Светих владара моравске Србије. Њиховим Светим молитвама Господе Исусе Христе Боже наш помилуј и спаси нас. Амин. ђакон Филип Зеленовић
Ново у издаваштву Епархије жичке: Ђакон др Ивица Чаировић, Свети цар Константин Велики и Први васељенски сабор
ђакон др Ивица ЧаировићСвети цар Константин Велики и Први васељенски сабор (325)(историјске и богословске перспективе), Краљево 2025 У години јубилеја, када обележавамо 1700 година од одржавања Првог васељенског сабора, Епархија жичка постала је богатија за још једно значајно издање. Овим делом придружујемо се прослави великог и историјски важног догађаја, дајући свој допринос очувању његовог теолошког и историјског значаја. Нова монографија др Ивице Чаировића (1976), који је ванредни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, са научним фокусом на општој историји Цркве, представља плод дугогодишњег, темељног и систематичног научног истраживања историје Цркве, раног хришћанства и развоја саборности у првим вековима. Дело је посвећено једном од најзначајнијих периода у историји хришћанства — владавини цара Константина Великог и одржавању Првог васељенског сабора у Никеји 325. године, кључног за формулисање православне вере и за будуће обликовање целокупне црквене историје. Фокус студије је на историјско-богословским условима у којима се развијала Црква на прелазу из 3. у 4. век, као и на личности Светог цара Константина Великог, чије је тридесетогодишње царевање умногоме обликовало будућност хришћанства и читаве европске цивилизације. Полазећи од политичких, социјалних и духовних околности пред Милански едикт, Чаировић реконструише сложену мрежу односа између римске државе, хришћанских заједница, богословских спорова и процеса унутрашњег уређивања Цркве. Аутор у свом делу истиче да се Свети цар Константин Велики појављује као личност која уме да чита историјски тренутак што ће утицати на његову одлуку да се определи за саборни начин решавања црквених спорова. Кроз анализу помесних сабора на Западу и Истоку, као што су Елвира, Арл, Анкира и Неокесарија, аутор показује да се већ пре Никејског сабора обликовала богата канонска пракса и да је Црква у првим деценијама 4. века настојала да изгради унутрашњи поредак упркос спољашњим притисцима и догматским спорењима. У таквом контексту, Први васељенски сабор 325. године појављује се као кулминација сложених процеса, а не као изоловани догађај. Чаировић подробно приказује Константинову улогу у самом сазивању и одржавању Сабора, наглашавајући да цар, иако није учествовао у богословским расправама, делује као гарант мира и јединства, подстичући оце да формулишу вероисповедање које ће постати темељ православног богословља. Кроз читав текст аутор настоји да избегне идеолошка и поједностављена тумачења Константинове личности, представљајући га као владара који је еволуирао кроз лична искуства, политичке потребе и сусрет са хришћанством. Књига је стилски уједначена, научно утемељена и богословски проницљива, а истовремено приступачна широј читалачкој публици. Својом свеобухватношћу и прецизношћу представља значајан допринос изучавању ране црквене историје, улоге Константина Великог и значаја Никејског сабора, те се може сматрати драгоценим извором за истраживаче, студенте и све заинтересоване за најраније векове хришћанства. Иако је заснована на сложеној анализи извора, књига је написана јасно, богословски надахнуто и стилски изграђено. Такође, књига је веома детаљна и богата цитатима извора. Веома је важно истаћи и улазак у шири академски дијалог, будући да се дело ослања и на савремену европску и англофонску научну литературу. Једина могућа замерка могла би бити да се читаоцима који први пут улазе у тему обим извора и дубина анализе може учинити захтевним, али је то истовремено и највећа научна вредност рада. Рецензенти – протојереји-ставрофори проф. др Радомир Поповић, проф. др Владимир Коцвар и проф. др Џон Бер – препознали су у овој студији узоран модел академске истраживачке методологије и потпуно свеже тумачење контекста Никејског сабора Монографија Свети цар Константин Велики и Први васељенски сабор (325) ђакона др Ивице Чаировића, представља једну од најсвеобухватнијих и најстудиознијих савремених монографија на српском језику о личности цара Константина и о значају Никејског сабора. Ово је дело које ће бити корисно истраживачима, студентима богословља, свештенству, али и свима који желе да продубе разумевање најважнијих темеља хришћанске вере и црквене историје. протојереј др Слободан Јаковљевић Уредник издаваштва Епархије жичке
Гостовање на ТВ Храму на тему о библиодрами “Патријарх Аврам“
Дана 9. децембра 2025. године, ученик осмог разреда ОШ „Академик Миленко Шушић“ из Гуче, Давид Драмлић, имао је прилику да, заједно са својим вероучитељем Дарком Стевановићем, гостује у Јутарњем програму Телевизије Храм, где су говорили о лепоти и значају верске наставе, као и о духовним плодовима библиодраме „Патријарх Аврам“. У свом сведочењу пред гледаоцима, Давид је искрено и зрело пренео своја искуства из учешћа у библиодрами, наглашавајући да је тај рад продубио његово разумевање вере, смирења и праштања. Како је истакао, прича о Авраму и његовом ходу са Богом помогла му је да боље сагледа вредност послушности, поверења и одговорности, али и да духовно сазрева као млади хришћанин. Давидово сведочење било је подсећање да је верска настава не само предмет у школском распореду, већ и пут који обликује карактер и срце младог човека. Вероучитељ Дарко Стевановић говорио је о мисији верске наставе у савременом друштву, које се често суочава са површношћу, брзином и духовним расејањем. Истакао је значај живе речи, дијалога са ученицима, као и савремених метода попут библиодраме, које омогућавају да деца кроз лично искуство, игру и учешће дубље проживе библијске поруке. Посебно је нагласио да је рад са младима позив који тражи много љубави, стрпљења и молитве, али и да доноси велике радости, јер сваки напредак детета представља истински благослов. Након гостовања, Давид и вероучитељ су дан провели у духовној и културној шетњи Београдом, посетивши Народни музеј, Храм Светог Саве – највећу православну светињу нашег народа – као и Кулу Гардош у Земуну, која сведочи о богатом историјском наслеђу нашег града. На овај начин, дан испуњен духовним разговорима био је употпуњен и сусретом са културним и уметничким вредностима које чувају идентитет нашег народа. Гостовање ученика Давида Драмлића представља пример како верска настава може донети изузетне плодове – неговање вере, развој духовности и јачање личности младих људи. Радост њиховог сусрета са широм јавности својеврсно је сведочанство да добро семе, када се посади са љубављу и стрпљењем, увек доноси плод на радост Цркве, школе и целе заједнице. Линк ка снимку гостовања: ОВДЕ. Дарко Стевановић, вероучитељ
Канонска посета Митрополита Јустина Чукојевцу
У недељу 26. по Духовима, када прослављамо Свету великомученицу Екатарину, у Храму Покрова Пресвете Богородице у Чукојевцу служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Митрополит жички Господин Јустин, а саслуживали су: протојереј Саша Ковачевић, Архијерејски намесник жички, протосинђел Стефан (Чкоњевић), игуман Манастира Згодачице, пароси чукојевачки протојереј Жељко Филипоивић и јереј Јовица Пршић, као и ђакон Стефан Симић. Литургији је присуствовало и монаштво из Манастира Стубал. Велелепности празника допринело је присуство великог броја деце и верног народа сабраног око свога Архијереја. На самом почетку је освештан живопис храма. Митрополит Јустин се после прочитаног Јеванђеља обратио верном народу, изразивши радост служења у овом Светом храму. У наставку беседе Митрополит је тумачио данашње Јеванђеље о безумном богаташу и говорио о изазовима и искушењима у данашњем свету и савременом животу. „Позвани смо да сабирамо са Господом, јер нас очекује вечни живот. Од нас зависи да ли ће тај вечни живот бити са свима онима који су спасени у вечном животу, у вечном битију, у вечној радости, или ћемо не дај Боже бити са онима који нису погодили циљ“, беседио је Владика. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Учешће у Светој Тајни Причешћа узео је велики број деце и верног народа. У наставку је у парохијском дому приређена пригодна трпеза љубави, на којој се Митрополиту на посети захвалио отац Жељко. Братство храма
Презвитер др Оливер Суботић и др Ранко Рајовић, Шта је информациони пост и зашто нам је данас потребан?
Ужице: Инклузивна пракса у верској настави
Говорећи о важности диференциране наставе, прилагођавању материјала и градива, осмишљавању радионица и занимљивих активности, ученици верске наставе „Прве основне школе краља Петра II“ из Ужица, су током тематске наставе нагласили значај индивидуалног приступа учењу и тиме обележили трећи децембар, дан посвећен особама којима је потребна додатна подршка. Верска настава у тематском планирању је идеалан терен у оквиру којег можемо да истражујемо, уочавамо важност и повезаност свих друштвених тема са садржајем овог предмета. Када смо прочитали приче о Христовим чудима, како лечи хроме, слепима враћа вид и друге увидели смо да је Христос увек наглашавао значај маргинализованих људи. Са њима је проводио време. А онда, ученици су ишчитали презентације које говоре о свим врстама потешкоћа са којима се ученици сусрећу током наставе, школовања, а и изазовима ван школе. Приступили су истраживању. Фотографијама, видеом и презентацијама су документовали све околности и делове града који су прилагођени особама са инвалидитетом. Почев од рампи, звучних семафора, тракица на тротоару, прилагођеним лифтовима, закључили смо да је наш град Ужице заиста свестан целе приче и да се последњих година итекако води рачуна о особама којима је потребна додатна подршка. Будући да смо се дотакли мотивационих прича фондације „Пријатељи Божји“, активности „Чеп за хендикеп“, пројекта „Корак по корак“ закључили смо да се и на ширем нивоу истиче свест о важности бриге за особе са инвалидитетом. Слушали смо подкасте о датој теми, уважавали различитост, наглашавали правичност и закључили колико је свака особа важна, јединствена и непоновљива. У том контексту ученици су добили дигиталну слагалицу свог одељења, склапали је и уочили да колико је свака пузла важна због целовите слике, тако је сваки ученик важан у том одељењу. Поштовање, брига, уважавање, дељење, ближњи, подршка, љубав, вера и нада су нам биле кључне речи које ће ученицима одјекивати као подсетник на остварене циљеве радионице о инклузивној пракси у оквиру часова верске наставе. Вероучитељ Ненад Вукајловић
Позив: Литерарни и ликовни конкурс за ученике основних и средњих школа, на тему: Свети Сава – 850 година са нама
Поводом 850 година од рођења првог српског архиепископа Светог Саве, Mанастир Жича расписује литерарни и ликовни конкурс за ученике основних и средњих школа, на тему: Свети Сава – 850 година са нама, и то у следећим категоријама: 1. ученици од 1-4 разреда основне школе 2. ученици од 5-8 разреда основне школе 3. ученици средњих школа Услови конкурса су следећи: • Право учешћа имају сви ученици основних и средњих школа. • Радови морају бити самостална дечја остварења. Није дозвољено коришћење вештачке интелигенције у сврху израде радова. • На конкурсу је дозвољено учествовати са једним радом (сваки учесник може послати највише једну песму, причу или један цртеж). • Песма може имати највише 32 стиха, а прича до 3 стране А4 формата. • Ликовни радови могу бити урађени било којом ликовном техником, формат листа блока број 5 • Радове куцати ћириличким писмом у Word документу, величина слова 12, фонт Times New Roman, са подацима о аутору, разреду, школи и ментору (обавезан контакт телефон). • Литерарне радове послати најкасније до 12. децембра 2025. године на мејл адресу: konkurs.zica@gmail.com , а ликовне, у истом року, на адресу: Манастир Жича, ул.Стефана Првовенчаног бр.14, 36221 Жича, са напоменом: ликовни конкурс. • Уколико радови не задовоље горе наведене формалне услове, неће бити узети у разматрање Пријемом радова Манастир Жича ће стећи право да исте користи без икакве надокнаде за аутора, у непрофитабилне сврхе објављивања и издавања. Жири ће након оцењивања приспелих радова прогласити најбоље радове (није нужно да свако место заузме само један рад) као и оне које треба похвалити. О резултатима конкурса сви учесници биће обавештени најкасније до 31. децембра 2025. године. Додела награда обавиће се у манастиру Жича, о чему ће награђени и похваљени учесници бити благовремено обавештени. Манастир Жича
Митрополит Јустин свештенослужио у Храму Свете Тројице у Краљеву
У недељу 25. по Духовима, дана 30. новембра 2025. лета Господњега, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит Жички господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Цркви Свете Тројице у Краљеву. Митрополиту су саслуживали архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереј-ставрофор Јован Ђорем, старешина храма протојереј Мирољуб Попадић са братством, као и ђакони Стефан Симић, Горан Вучковић и Филип Зеленовић. Мешовити хор ,,Свети архиђакон Стефан“ наступао је под диригентском палицом проф. Сенке Срећковић, док је певницу предводио протопсалт Иван Трајковић. Упркос кишовитом и хладном времену, на Светој Литургији се сабрало мноштво верног народа, од којих је већина приступила Светим Тајнама Христовим. У богонадахнутој беседи Митрополит је свима пожелео Богом благословен почетак Божићног поста. Наш животни пут се, како каже данашње Јеванђеље, своди на пут од Јерусалима до Јерихона, од овоземаљског живота до Страшнога Суда Христовог. Циљ нашега живота није да што дуже поживимо овде на земљи него да се уподобљавамо Христу кроз свете врлине, да се спасемо, а пут нашега спасења води управо кроз нашег ближњег ка Богу, истакао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. После Свете Литургије приступило се трпези љубави. Самарјанин није питао: Ко је овај човек? Него је, видевши страдалника, приступио као брат. Самарјанин је узео туђи бол као свој. То је савршенство милосрђа. Будимо и ми Самарјани, јер ко је помогао рањеноме, подражава Христа, лекара душа. (Свети Јован Златоусти, Григорије Ниски и Амвросије Милански о Милостивом Самарјанину) Ђакон Филип Зеленовић
ТВ МЕЛОС: протојереј Александар Јевтић, Божићни пост
Краљевачки гимназијалци походили светиње Моравске Србије
У недељу 14. децембра лета Господњег 2025. ученици свих разреда краљевачке гимназије походили су три велике светиње Моравске Србије: Манастир Љубостињу, Манастир Светог Романа Синаита и Цркву Лазарицу у Крушевцу. Ово једнодневно ходочашће за ученике и професоре организовала је поклоничка агенција Епархије Жичке ,,ЈЕЖ“. Ученици свих разреда су заједно са својим професорима, ђаконом Филипом Зеленовићем и професором др Јовицом Станковићем, кренули на пут у раним јутарњим сатима. Најпре смо стигли у манастир Љубостињу, где смо у малој цркви при манастирском конаку присуствовали Светој Литургији. Литургију је служио парох љубостињски протојереј Данијел Стефановић у присуству сестринства и многобројног верног народа. Да радост буде још већа, многи ученици су са својим професорима приступили Светој Чаши. По свршетку Литургије, отац Данијел је ученицима одржао пригодну беседу и изнео честице моштију Свете преподобне мати Анастасије и Светог Николаја Жичког на поклоњење. Сестринство манастира Љубостиња припремило је трпезу љубави за све присутне, а у великој цркви имали смо прилике да се упознамо са историјом манастира и поклонимо моштима Свете кнегиње Милице (преподобне Евгеније-Ефросиније) и Свете преподобне Јефимије. После посете Љубостињи, кренуло се ка Манастиру Светог Романа код Ђуниса у Епархији Нишкој. Ту нас је игуман Николај срдачно дочекао и упознао са самим манастиром и животом светог Романа Синаита. У овом манастиру смо се окрепили водом са чудотворног извора, посетили гроб руског грофа Николаја Н. Рајевског, купили манастирске сувенире и иконе, па наставили даље са путешествијем. Треће одредиште била је Црква Светог првомученика и архиђакона Стефана у Крушевцу, познатија као Лазарица. Ту смо осим цркве, обишли и комплекс Лазарев град, након чега смо имали два сата слободног времена за обилазак града Крушевца. По заласку дана, кренули смо назад за Краљево, испуњени духом Светих владара моравске Србије. Њиховим Светим молитвама Господе Исусе Христе Боже наш помилуј и спаси нас. Амин. ђакон Филип Зеленовић
Ново у издаваштву Епархије жичке: Ђакон др Ивица Чаировић, Свети цар Константин Велики и Први васељенски сабор
ђакон др Ивица ЧаировићСвети цар Константин Велики и Први васељенски сабор (325)(историјске и богословске перспективе), Краљево 2025 У години јубилеја, када обележавамо 1700 година од одржавања Првог васељенског сабора, Епархија жичка постала је богатија за још једно значајно издање. Овим делом придружујемо се прослави великог и историјски важног догађаја, дајући свој допринос очувању његовог теолошког и историјског значаја. Нова монографија др Ивице Чаировића (1976), који је ванредни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, са научним фокусом на општој историји Цркве, представља плод дугогодишњег, темељног и систематичног научног истраживања историје Цркве, раног хришћанства и развоја саборности у првим вековима. Дело је посвећено једном од најзначајнијих периода у историји хришћанства — владавини цара Константина Великог и одржавању Првог васељенског сабора у Никеји 325. године, кључног за формулисање православне вере и за будуће обликовање целокупне црквене историје. Фокус студије је на историјско-богословским условима у којима се развијала Црква на прелазу из 3. у 4. век, као и на личности Светог цара Константина Великог, чије је тридесетогодишње царевање умногоме обликовало будућност хришћанства и читаве европске цивилизације. Полазећи од политичких, социјалних и духовних околности пред Милански едикт, Чаировић реконструише сложену мрежу односа између римске државе, хришћанских заједница, богословских спорова и процеса унутрашњег уређивања Цркве. Аутор у свом делу истиче да се Свети цар Константин Велики појављује као личност која уме да чита историјски тренутак што ће утицати на његову одлуку да се определи за саборни начин решавања црквених спорова. Кроз анализу помесних сабора на Западу и Истоку, као што су Елвира, Арл, Анкира и Неокесарија, аутор показује да се већ пре Никејског сабора обликовала богата канонска пракса и да је Црква у првим деценијама 4. века настојала да изгради унутрашњи поредак упркос спољашњим притисцима и догматским спорењима. У таквом контексту, Први васељенски сабор 325. године појављује се као кулминација сложених процеса, а не као изоловани догађај. Чаировић подробно приказује Константинову улогу у самом сазивању и одржавању Сабора, наглашавајући да цар, иако није учествовао у богословским расправама, делује као гарант мира и јединства, подстичући оце да формулишу вероисповедање које ће постати темељ православног богословља. Кроз читав текст аутор настоји да избегне идеолошка и поједностављена тумачења Константинове личности, представљајући га као владара који је еволуирао кроз лична искуства, политичке потребе и сусрет са хришћанством. Књига је стилски уједначена, научно утемељена и богословски проницљива, а истовремено приступачна широј читалачкој публици. Својом свеобухватношћу и прецизношћу представља значајан допринос изучавању ране црквене историје, улоге Константина Великог и значаја Никејског сабора, те се може сматрати драгоценим извором за истраживаче, студенте и све заинтересоване за најраније векове хришћанства. Иако је заснована на сложеној анализи извора, књига је написана јасно, богословски надахнуто и стилски изграђено. Такође, књига је веома детаљна и богата цитатима извора. Веома је важно истаћи и улазак у шири академски дијалог, будући да се дело ослања и на савремену европску и англофонску научну литературу. Једина могућа замерка могла би бити да се читаоцима који први пут улазе у тему обим извора и дубина анализе може учинити захтевним, али је то истовремено и највећа научна вредност рада. Рецензенти – протојереји-ставрофори проф. др Радомир Поповић, проф. др Владимир Коцвар и проф. др Џон Бер – препознали су у овој студији узоран модел академске истраживачке методологије и потпуно свеже тумачење контекста Никејског сабора Монографија Свети цар Константин Велики и Први васељенски сабор (325) ђакона др Ивице Чаировића, представља једну од најсвеобухватнијих и најстудиознијих савремених монографија на српском језику о личности цара Константина и о значају Никејског сабора. Ово је дело које ће бити корисно истраживачима, студентима богословља, свештенству, али и свима који желе да продубе разумевање најважнијих темеља хришћанске вере и црквене историје. протојереј др Слободан Јаковљевић Уредник издаваштва Епархије жичке
Гостовање на ТВ Храму на тему о библиодрами “Патријарх Аврам“
Дана 9. децембра 2025. године, ученик осмог разреда ОШ „Академик Миленко Шушић“ из Гуче, Давид Драмлић, имао је прилику да, заједно са својим вероучитељем Дарком Стевановићем, гостује у Јутарњем програму Телевизије Храм, где су говорили о лепоти и значају верске наставе, као и о духовним плодовима библиодраме „Патријарх Аврам“. У свом сведочењу пред гледаоцима, Давид је искрено и зрело пренео своја искуства из учешћа у библиодрами, наглашавајући да је тај рад продубио његово разумевање вере, смирења и праштања. Како је истакао, прича о Авраму и његовом ходу са Богом помогла му је да боље сагледа вредност послушности, поверења и одговорности, али и да духовно сазрева као млади хришћанин. Давидово сведочење било је подсећање да је верска настава не само предмет у школском распореду, већ и пут који обликује карактер и срце младог човека. Вероучитељ Дарко Стевановић говорио је о мисији верске наставе у савременом друштву, које се често суочава са површношћу, брзином и духовним расејањем. Истакао је значај живе речи, дијалога са ученицима, као и савремених метода попут библиодраме, које омогућавају да деца кроз лично искуство, игру и учешће дубље проживе библијске поруке. Посебно је нагласио да је рад са младима позив који тражи много љубави, стрпљења и молитве, али и да доноси велике радости, јер сваки напредак детета представља истински благослов. Након гостовања, Давид и вероучитељ су дан провели у духовној и културној шетњи Београдом, посетивши Народни музеј, Храм Светог Саве – највећу православну светињу нашег народа – као и Кулу Гардош у Земуну, која сведочи о богатом историјском наслеђу нашег града. На овај начин, дан испуњен духовним разговорима био је употпуњен и сусретом са културним и уметничким вредностима које чувају идентитет нашег народа. Гостовање ученика Давида Драмлића представља пример како верска настава може донети изузетне плодове – неговање вере, развој духовности и јачање личности младих људи. Радост њиховог сусрета са широм јавности својеврсно је сведочанство да добро семе, када се посади са љубављу и стрпљењем, увек доноси плод на радост Цркве, школе и целе заједнице. Линк ка снимку гостовања: ОВДЕ. Дарко Стевановић, вероучитељ
Канонска посета Митрополита Јустина Чукојевцу
У недељу 26. по Духовима, када прослављамо Свету великомученицу Екатарину, у Храму Покрова Пресвете Богородице у Чукојевцу служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Митрополит жички Господин Јустин, а саслуживали су: протојереј Саша Ковачевић, Архијерејски намесник жички, протосинђел Стефан (Чкоњевић), игуман Манастира Згодачице, пароси чукојевачки протојереј Жељко Филипоивић и јереј Јовица Пршић, као и ђакон Стефан Симић. Литургији је присуствовало и монаштво из Манастира Стубал. Велелепности празника допринело је присуство великог броја деце и верног народа сабраног око свога Архијереја. На самом почетку је освештан живопис храма. Митрополит Јустин се после прочитаног Јеванђеља обратио верном народу, изразивши радост служења у овом Светом храму. У наставку беседе Митрополит је тумачио данашње Јеванђеље о безумном богаташу и говорио о изазовима и искушењима у данашњем свету и савременом животу. „Позвани смо да сабирамо са Господом, јер нас очекује вечни живот. Од нас зависи да ли ће тај вечни живот бити са свима онима који су спасени у вечном животу, у вечном битију, у вечној радости, или ћемо не дај Боже бити са онима који нису погодили циљ“, беседио је Владика. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Учешће у Светој Тајни Причешћа узео је велики број деце и верног народа. У наставку је у парохијском дому приређена пригодна трпеза љубави, на којој се Митрополиту на посети захвалио отац Жељко. Братство храма
Презвитер др Оливер Суботић и др Ранко Рајовић, Шта је информациони пост и зашто нам је данас потребан?
Ужице: Инклузивна пракса у верској настави
Говорећи о важности диференциране наставе, прилагођавању материјала и градива, осмишљавању радионица и занимљивих активности, ученици верске наставе „Прве основне школе краља Петра II“ из Ужица, су током тематске наставе нагласили значај индивидуалног приступа учењу и тиме обележили трећи децембар, дан посвећен особама којима је потребна додатна подршка. Верска настава у тематском планирању је идеалан терен у оквиру којег можемо да истражујемо, уочавамо важност и повезаност свих друштвених тема са садржајем овог предмета. Када смо прочитали приче о Христовим чудима, како лечи хроме, слепима враћа вид и друге увидели смо да је Христос увек наглашавао значај маргинализованих људи. Са њима је проводио време. А онда, ученици су ишчитали презентације које говоре о свим врстама потешкоћа са којима се ученици сусрећу током наставе, школовања, а и изазовима ван школе. Приступили су истраживању. Фотографијама, видеом и презентацијама су документовали све околности и делове града који су прилагођени особама са инвалидитетом. Почев од рампи, звучних семафора, тракица на тротоару, прилагођеним лифтовима, закључили смо да је наш град Ужице заиста свестан целе приче и да се последњих година итекако води рачуна о особама којима је потребна додатна подршка. Будући да смо се дотакли мотивационих прича фондације „Пријатељи Божји“, активности „Чеп за хендикеп“, пројекта „Корак по корак“ закључили смо да се и на ширем нивоу истиче свест о важности бриге за особе са инвалидитетом. Слушали смо подкасте о датој теми, уважавали различитост, наглашавали правичност и закључили колико је свака особа важна, јединствена и непоновљива. У том контексту ученици су добили дигиталну слагалицу свог одељења, склапали је и уочили да колико је свака пузла важна због целовите слике, тако је сваки ученик важан у том одељењу. Поштовање, брига, уважавање, дељење, ближњи, подршка, љубав, вера и нада су нам биле кључне речи које ће ученицима одјекивати као подсетник на остварене циљеве радионице о инклузивној пракси у оквиру часова верске наставе. Вероучитељ Ненад Вукајловић
Позив: Литерарни и ликовни конкурс за ученике основних и средњих школа, на тему: Свети Сава – 850 година са нама
Поводом 850 година од рођења првог српског архиепископа Светог Саве, Mанастир Жича расписује литерарни и ликовни конкурс за ученике основних и средњих школа, на тему: Свети Сава – 850 година са нама, и то у следећим категоријама: 1. ученици од 1-4 разреда основне школе 2. ученици од 5-8 разреда основне школе 3. ученици средњих школа Услови конкурса су следећи: • Право учешћа имају сви ученици основних и средњих школа. • Радови морају бити самостална дечја остварења. Није дозвољено коришћење вештачке интелигенције у сврху израде радова. • На конкурсу је дозвољено учествовати са једним радом (сваки учесник може послати највише једну песму, причу или један цртеж). • Песма може имати највише 32 стиха, а прича до 3 стране А4 формата. • Ликовни радови могу бити урађени било којом ликовном техником, формат листа блока број 5 • Радове куцати ћириличким писмом у Word документу, величина слова 12, фонт Times New Roman, са подацима о аутору, разреду, школи и ментору (обавезан контакт телефон). • Литерарне радове послати најкасније до 12. децембра 2025. године на мејл адресу: konkurs.zica@gmail.com , а ликовне, у истом року, на адресу: Манастир Жича, ул.Стефана Првовенчаног бр.14, 36221 Жича, са напоменом: ликовни конкурс. • Уколико радови не задовоље горе наведене формалне услове, неће бити узети у разматрање Пријемом радова Манастир Жича ће стећи право да исте користи без икакве надокнаде за аутора, у непрофитабилне сврхе објављивања и издавања. Жири ће након оцењивања приспелих радова прогласити најбоље радове (није нужно да свако место заузме само један рад) као и оне које треба похвалити. О резултатима конкурса сви учесници биће обавештени најкасније до 31. децембра 2025. године. Додела награда обавиће се у манастиру Жича, о чему ће награђени и похваљени учесници бити благовремено обавештени. Манастир Жича
Митрополит Јустин свештенослужио у Храму Свете Тројице у Краљеву
У недељу 25. по Духовима, дана 30. новембра 2025. лета Господњега, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит Жички господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Цркви Свете Тројице у Краљеву. Митрополиту су саслуживали архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереј-ставрофор Јован Ђорем, старешина храма протојереј Мирољуб Попадић са братством, као и ђакони Стефан Симић, Горан Вучковић и Филип Зеленовић. Мешовити хор ,,Свети архиђакон Стефан“ наступао је под диригентском палицом проф. Сенке Срећковић, док је певницу предводио протопсалт Иван Трајковић. Упркос кишовитом и хладном времену, на Светој Литургији се сабрало мноштво верног народа, од којих је већина приступила Светим Тајнама Христовим. У богонадахнутој беседи Митрополит је свима пожелео Богом благословен почетак Божићног поста. Наш животни пут се, како каже данашње Јеванђеље, своди на пут од Јерусалима до Јерихона, од овоземаљског живота до Страшнога Суда Христовог. Циљ нашега живота није да што дуже поживимо овде на земљи него да се уподобљавамо Христу кроз свете врлине, да се спасемо, а пут нашега спасења води управо кроз нашег ближњег ка Богу, истакао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. После Свете Литургије приступило се трпези љубави. Самарјанин није питао: Ко је овај човек? Него је, видевши страдалника, приступио као брат. Самарјанин је узео туђи бол као свој. То је савршенство милосрђа. Будимо и ми Самарјани, јер ко је помогао рањеноме, подражава Христа, лекара душа. (Свети Јован Златоусти, Григорије Ниски и Амвросије Милански о Милостивом Самарјанину) Ђакон Филип Зеленовић