Година: 2016

На дан 17/30. децембра  2016. године наша Света Црква прославља сећање на два српска новомученика, Светог ђакона Авакума и игумана Пајсија. Посебно овај празник слави село Трнава, којe се простире од  десне обале Западне Мораве па до поносне Јелице планине. Чак и основна школа носи име „Свети ђакон Авакум“. Под  Јелицом , ушушкан , налази се манастир Благовести , где је 1814. подигнута Хаџи- Проданова буна, као одраз немира српског народа и побуне против поробљивача. Одатле су у Београд на Стамбол капију  одведени ђакон Авакум и игуман Пајсије, где су, одбивши да се одрекну своје вере страдали најстрашнијом смрћу. Верни народ Трнаве никада није заборавио своје светитеље  и сваке године их прославља, ево већ  два  века. У девет часова у манастиру Светих Благовести почела је Света Литургија коју је  служио Његово Преосвештенство Епископ  жички г.  Јустин са свештеницима трнавског намесништва. Велики број верника примио је Свето Причешће. Епископ Јустин се у надахнутој беседи  осврнуо на великог  старозаветног пророка Данила, којег Црква данас празнује, и три младића која су са њим страдала за своју веру. Владика је још рекао да је богат не онај који има материјално богатство, већ онај који је богат Богом. Тако је Црква богата Богом! Наши преци су градили манастире који и данас поносно стоје и сведоче да су они своје богатство дали Цркви да би се кроз њу спасили. У наставку беседе је навео  на који начин је ђакон Авакум одбацио савет своје мајке да се одрекне своје вере, рекавши чувену реченицу ,,Мајко моја на мл’јеку ти хвала, ал’ не хвала на твоме савјету – Срб је Христов радује се смрти!“ Праведник увек сведочи истину, у Старом завету Данило са ученицима, а у Новом ђакон Авакум и игуман Пајсије, подсетио је Епископ Јустин. После службе, Епископ Јустин и свештеници су заједно са верним народом наставили сабрање за пригодном трпезом у манастирском конаку.     дипл. теолог   Никола Ерак

У дану када Црква слави Свете петозарне мученике и Светог свештеномученика Гаврила патријарха српског, великог ревнитеља православне вере, које се не одрече ни по цену живота, и би посечен од Турака 1659. године у Бруси, а на позив преподобне игуманије  Агрипине и манастирског духовника о. Амвросија, сабрали смо се у обитељи ковиљској да прославимо ктиторску славу. Патријарх Гаврилио је уз постојећи храм Светог архангела Михаила из 12. века сазидао храм посвећен Светом Николају Мирликијском. Литургијском сабрању, по благослову Архијерејског намесника моравичког началствовао је протојереј Синиша Пецић, парох радаљевски, а саслуживали су ивањички пароси протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, протојереј Небојша Вишњић, јереј Зоран Стевић и пароси ариљски: протојереј Драган Стевић, протонамесник Дарко Несторовић и јереј Бојан Милошевић. После освећења славског колача игуманија, мати Агрипина и о. Гмитар су нас упознали са радовима на обнови ове древне светиње, која је препокривена новом шиндром, а санирана је и влага са северне стране. Након трпезе љубави растали смо се са овом светињом у уверењу да кад си са Богом живот изгубиш, а Живот нађеш, вука припитомиш и оронулим зидовима вратиш стари сјај. протонамесник Дарко Несторовић, парох ариљски

У  недељу Праотаца, 25. децембра 2016. године, Преосвећени Епископ жички г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у овчарском манастиру Сретење. Преосвећеном Владици Јустину су саслуживали архимандрит Венијамин, игуман манастира Преображење, протојереј Србољуб Стојковић, протонамесник Горан Јанковић и протођакон  Александар Грујовић. Након читања Светог Јеванђеља Владика је дивном беседом говорио о данашњем празнику  који је установљен баш због Пресвете Богородице која је била мајка самог Господа нашега Исуса Христа. Поручио је да све мајке имају задатак и велику дужност за благослов да се кроз њих продужава живот. Преосвећени је објаснио значај недеља које су припрема за предстојећи празник  Рођења Господа нашега Исуса Христа- Божић. У наставку беседе је нагласио важност Свете Евхаристије за спасење рода људскога. Након Литургије, Епископ се за време дељења нафоре захвалио игуманији Сретења мати Аквилини  и њеном сестринству на лепом дочеку и честитао им данашњи празник. Сестринство ове обитељи са својом игуманијом мати Аквилином припремило је и трпезу љубави за сав верни народ . Милош Јанковић                                                                                                           студент ПБФ у Београду   Кратак историјат Сретењског манастира: Први сачуван помен о манастиру Сретење, смештеним под самим врхом Овчара, потиче из 1623. и односи се на његово рушење. Обновљен је тек 1818. трудом монаха Нићифора Максимовића, потоњег епископа ужичког. Црква је једнобродна, са дубоком, споља петостраном олтарском апсидом, плитким правоугаоним певницама и припратом готово квадратне основе, над којом је подигнута кула-звонара. Засведена је полуобличасто, са слепом калотом над припратом. Фасадна декорација сведена је на камени сокл и благо профилисан кровни венац. Доње партије наоса, олтарске апсиде и зидане олтарске преграде, као и мермерна амвонска розета у облику шестокраке звезде, са бордуром од срцоликих листова бршљана, датују сретењски храм на крај XVI века. Живопис наоса, олтарског простора и зидане олтарксе преграде из 1844. рад је Живка Павловића из Пожаревца, док је Никола Јанковић аутор сликане декорације припрате. На строгост у избору, како иконографских тако и ликовних решења, и овако конзервативног зографског сликарства, са тек понеким елементом барока, утицао је дубоко религиозан Нићифор Максимовић. Манастирски комплекс је опасан зидом 1845. Конзерваторско-рестаураторски радови на архитектури и зидном сликарству обављени су током 1988. (Споменичко наслеђе Србије; Завод за заштиту споменика културе РС.)    

Храмовна слава никољске обитељи данас је прослављена Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Епископ жички г. Јустин уз саслужење игумана манастира Вазнесење архимандрита Тимотеја, настојатеља манастира Раче протосинђела Германа и протођакона Александра Грујовића. Сабрање су увеличале сестре манастира Благовештење, Јовање и Успење, као и братство манастира Свете Тројице. Боголужење је појањем улепшао хор ,,Вазнесењски“ из Чачка. Након прочитаног јеванђелског зачала, Епископ је поучио своју паству. Честитао је славу речима: ,,Данас сви славимо и данас је најмолитвенија Србија, данас се име овога светитеља разлеже по читавој нашој отаџбини, а молитве приводе милост Божију на нас“. Говорећи о животу и чудима Светог Николаја, Преосвећени је нагласио да је светитељ ,,ризница у којој су врлине пројављене“ и да су чуда о којима читамо у житију величанствена, па стално испитујемо како то да у једном човеку буде толика благодат. Ако добро сагледамо ,,и ми смо изабрани, Господ на вратима срца нашега стоји, куца да га примимо у себе“. Епископ је пресекао славски колач и благословио жито, а потом причестио болесну игуманију Евпраксију и монахињу Теодору. У наставку су сви приступили трпези љубави. Пригодном беседом присутнима се обратио протосинђел Давид.                                                                         Сестринство манастира Никоље

  Верни народ лучанских парохија и ширег подручја имао је част да у Недељу 26. по Педесетници буде удостојен учешћа на Светој Архијерејској Литургији. На дан када Света Црква слави велико светило Цркве Светог Саву Освећеног, Епископ жички Јустин служио је у храму Светог Саве Српског у Лучанима. Овај велелепни храм ће, ако Бог да, добити свој потпуни сјај на лето, када је договорен Чин великог освећења. Архијереју су на Светој Литургији саслуживали Архијерејски намесник драгачевски протојереј-ставрофор Милун Ивановић, секретар Епископа жичког протосинђел Сава (Илић), лучански пароси протојереј Милисав Вујовић и јереј Мирослав Миленковић, ђакони Александар Грујовић и Момчило Славковић, као и верници који су упркос мразу дошли у великом броју да заблагодаре Господу и сједине се са Њим кроз Свету Чашу. Радост сабрања употпунило је и умилно појање певнице при храму Светог Саве из Краљева. Учешће у евхаристијском сабрању узели су и представници општинских власти, председница г-ђа Весна Стамболић, помоћник председника за економски развој и инвестиције г. Михаило Николић, као и већи број угледних привредника лучанских који се несебично залажу и труде за добробит своје Цркве. У току Свете Литургије на малом входу Владика је одликовао правом ношења напрсног крста проту Милисава Вујовића за тридесетпетогодишње прегалаштво на њиви Господњој. После прочитаног Јеванђеља, Преосвећени се обратио народу речима: „Света Црква нас и ове недеље поучава шта треба да чинимо да би дочекали најрадоснији празник – Оваплоћење Бога Логоса. Ово је највећа и надумна тајна да се Господ из своје превелике милости према човеку рађа од Пресвете Богородице као истинити Бог и истинити човек  да спаси палога човека. Све што је Господ Бог чинио за нас људе овде на земљи јесте да нас спаси. И зато је Господ дошао овде на земљу, зато је примио тело наше осим греха, да имамо што приснију заједницу са њим. Господ је могао да спаси човека Речју својом, баш онако како га је и створио, али тада ми људи не би имали никакав удео у томе. Оно што је Господ Бог учинио је надумно. Зато нас Господ Бог сваке недеље до Божића учи истини о љубави према Богу и према ближњем, о самилости. Учи нас у данашњем Јеванђељу да се не везујемо за привремене ствари овога света, јер све што је овде на земљи, а није везано за Име Божије и није благословено Именом Божијим, осуђено је на пропаст. Само оно што је у Господу има вечно битије и зато је данашња јеванђелска прича за нас људе веома значајна. У Светом Јеванђељу се говори о богаташу који је те године изобилно благословен од Бога. Богаташ је размишљао као свако од нас у овоме свету, да вишак тих добара некако сачува, да сагради нове житнице. Можда идуће године неће добити, па да не би пропало он се потрудио да то сачува. Сви се ми трудимо овде на земљи да сачувамо оно што нам је дато ,и то јесте добро. Али, видите шта он каже: сабраћу житнице своје и летину своју и рећи души својој уживај једи пиј и весели се на много година. И чу глас Божији који каже: Безумниче, још ноћас узеће душу твоју и све што си припремио чије ће бити? Зар није то питање свакога од нас? Све што чинимо овде на земљи јесте добро. Богатство само по себи није лоше ако се са богатством мудро располаже. Ми смо управитељи онога што нам је Господ Бог даровао. Али нисмо власници, па чак ни живота нашега. Сваки човек треба овде на земљи да се труди да свој живот испуни добрим делима. Неко се спасава рађањем деце. То Господ Бог прима, али није то основни циљ. Неко се спасава што има вишак богатства, као наше велможе што су зидали цркве и манастире и тиме се спасавали. Спасавали су се не само што су давали од сувишка, него што су давали у Име Божије. Родитељи школују своју децу и то је добро, али и то није циљ, јер наука овога света не може нас ослободити од смрти. Не може нас ослободити од безнађа овога живота. Бог је нас створио да вечно живимо. По вољи наших прародитеља Адама и Еве ми смо постали смртни, јер су они прекршили заповест Божију тражећи живот мимо Бога. Неки кажу да после овога живота нема ништа, кажу да је мрак. Они и сада живе у том мраку. А ми у цркви Божијој, који користимо Свете Тајне Божије и све што нам Црква даје, требало би да се старамо за спасење. Ништа овде на земљи није лоше само по себи. Господ је, као што је написано у Књизи Постања, све добро створио. Злоупотребом човековом овај свет је постао такав да уместо љубави и истине влада мржња, раздори и сукоби. Баш зато што се свет одрекао истините речи Божије. Бог хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине. Ту истину, ту правду, тог Бога ми тражимо на једном једином месту, у Цркви Божијој, зато што је Црква стуб и тврђава истине. Нема истине мимо Цркве. Господ каже за себе да је Пут, Истина и Живот. Нико други то не може да изговори. Замислите, васкрсао и сео са десне стране Бога Оца. А привремене стихије овога света и лепоте овога света дате су нама да проживимо овај живот мудро и да прихватимо Господа Који каже: Јарам је мој благ и бреме је моје лако. Само Господ нас може ослободити од терета и тегобе брига овога света. Видите и сами, ма колико се трудили да сачувамо своје здравље да сачувамо себе у миру, то често не зависи од нас. И све овде на земљи је таштина над таштинама као што каже премудри Соломон у Књизи Премудрости. Људи око нас умиру, болесни су, одлазе, други су у тешким мукама, имају проблема у породици, на послу, свуда проблеми. Ипак, Господ је хтео да овде буде рај. И где је тај рај? Рај је у душама нашим. Само онај који се труди да истински задобије Господа Бога он живи у радости, благостању и миру. Када задобије тај мир  може да га проповеда не много речима, него делима. Нека Господ Бог Син утехе, мира љубави и