Воздвижење часног Крста у Храму Светог архангела Гаврила у Гучи

У четвртак седамнаесте Недеље по Духовима, када наша Света Црква слави празник Воздвижења часнога Крста (Крстовдан), Храм Светог архангела Гаврила посетио је Епископ жички Г. Јустин. Њега је са великом радошћу у срцу дочекало свештенство и верни народ као и деца гучких школа и вртића који су, међу првима, дошли да дочекају свог пастира.

 

Епископ Јустину саслуживали су: протојереј-ставрофор Милун Ивановић, архијерејски намесник драгачевски, протосинђел Урош (Васиљевић), настојатељ манастира Увац, протојереј-ставрофор Радован Стевановић, старешина храма, јереј Ненад Ивановић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Александар Јаћовић.

Владика је у својој беседи верном народу указао на значај крста Спаситељевог као највеће силе и највеће истине. Господ Исус Христос дошао је да страда за род људски, да страда на крсту ради нашег спасења. Он као истинити Бог васкрсао је и јавио се својим ученицима јер није могуће да његово тело буде у гробу, да трули и пропада, већ га је узнео и поставио са десне стране Оцу. Крст распећа, највеће сведочанство и највећа светиња, темељ наше вере, пожелела је да нађе и царица Јелена. Дознала је где се налази и нашла га, по сведочанству ван зидина града, након што је триста година сакриван на све начине.

Крст је спасење  нас хришћана, наша сила и знамење, красота васељење и моћ која нам је дата да у смирењу, трпљењу, праштању и љубави достигнемо оно што нам је Господ Бог дао, да будемо синови Светлости и богови по благодати. Тиме задобијамо залог вечног живота, да живимо вечно са Оцем, Сином и Духом Светим. Крстом часним да се осењујемо сваког дана и да крсни знак стављамо на себе као највећу силу која ће нас одбранити од сваког зла, јер пред силом часног Крста зло је немоћно, поучио је сабране Епископ Јустин.

У току Свете Литургије највећим свештеничким одликовањем, правом ношења напрсног крста, одликован је дугогодишњи парох гучки протојереј-ставрофор Радован Стевановић као наградом за свој дугогодишњи пастирски труд и рад.

Ђакон Александар Јаћовић