Виктор Франкл о смислу трпљења

Има ситуација у којима је човеку ускраћена могућност да остварује смисао радом или уживањем у животу, али неминовност патње се никада не може избећи. Прихватајући тај изазов на храбро трпљење, живот има смисла до последњег даха. Другим речима, смисао живота је безуслован јер укључује чак и смисао трпљења.

Желим да подсетим на оно што је било моје, можда, најдубље искуство у концентрационом логору. Шансе да преживим у логору нису биле веће од 1 : 20 што се лако може проверити статистичким подацима. Није било могуће, а камоли вероватно, да ћу спасти рукопис моје прве књиге, коју сам стигавши у Освјенцим сакрио у свом капуту. Морао сам да се помирим и преболим губитак свог духовног чеда. Изгледало је да ме нико и ништа неће надживети: ни моје физичко, ни моје духовно чедо! Био сам суочен са питањем није ли мој живот, у таквим околностима, изгубио сваки смисао…

А мене је мучило ово питање: “Има ли сво ово трпљење, ово умирање око нас смисла? Јер, иначе, нема смисла преживети. Живот чији би смисао зависио од таквих околности, извукао се човек или не, уопште није вредан да се живи.“

Виктор Франкл, Човекова потрага за смислом