Васкршњи број часописа Жички благовесник, април-јун 2018.

У сусрет празнику Васкрсења Христовог светлост дана је угледао и нови број часописа Жички благовесник. Поред текста са празничном темом из пера Светог Николаја Жичког као оснивача овога часописа, уследили су текстови Епископа жичког г. Јустина на тему Благовести, протојереја-ставрофора Милића Драговића на савремену тему “Немам времена“ која на специфичан начин разобличава отуђење данашњице, као и текст вероучитеља Михајла Живковића о радости као изворном обележју хришћанског живљења прожетог искуством Крста и Васкрсења.

Богословски осврт на тему вантелесне оплодње и сурогат материнства је посебно драгоцен ако се у виду има актуелност ове теме и потреба пастирског старања свештенослужитеља да одговоре на дилеме са којима се њихове парохијани суочавају. Текст о Цркви брвнари у Сечој Реци код Косјерића је освежио историјско памћење, али и дао одређене закључке који приказују како су свештенослужитељи у 19. веку деловали чувајући не само верски, већ и у ширем смислу културно-образовни идентитет свог народа. Текст о мокрогорском проти Ратку Благојевићу је показао и мрачну страну скорије историје нашег народа, у коме је свештенство поред улоге народног учитеља често било овенчавано и венцем мучеништва за веру православну. Текст о конкордатској кризи у Епархији жичкој 1936-1938, аутора јереја Слободана Јаковљевића, обогатио је садржај темом која ће се у наставцима објављивати и у наредним бројевима. Текст о поклоничким путовањима Кипрана по Србији је изнео на светло дана како нас данас виде очи оних који долазе у ову земљу као странци.

Нова рубрика “Парохијске приче“ је у савременом казивању догађаја којима смо сведоци покушала да прикаже живу веру свакидашњице, како бисмо били оснажени Духом који дише где хоће и кад хоће. Страница православног хумора је наставила да тражи и ствара осмех на лицу наших читалаца.

Рубрика “Лирски благовесник“ је поред текста уваженог Драгана Хамовића о песништву Рајка Петрова Нога, овога пута укључила и две песме Весне Радовић. Ове песме, из циклуса Зовем се Јефимија, инспирисане су ранохришћанском и српском средњовековном историјом. Њихов садржај и начин казивања, неодољиво нас подсећају на пут којим су српско песништво усмерили Настасијевић, Попа, Павловић, Лалић и други који су знали да наша књижевна историја и стваралаштво не почињу са двадесетим веком.

Приказ издања “Манастир Жича на старим разгледницама и фотографијама“, ауторског пара Виктор Маричић-Миланко Јемуовић упућује да ово пажње вредно дело о нашој древној светињи буде узето у руке и прелистано од стране сваког љубитеља лепих речи и слика.

Рубрика Веронаука је овога пута поред приказа једне од школа са простора наше Епархије, укључила и извештај о извођењу Веронауке у окружењу савремене паметне учионице у ОШ “Вук Караџић“ у Краљеву. Посебну радост доносе дечији поетски и ликовни радови на тему Васкрса, где су кроз реч и слику исказани дечији доживљаји најрадоснијег празника.

Летопис је испратио богослужбене активности широм наше Епархије којима је предстојао Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин.

Уредник часописа,

протонамесник Александар Р. Јевтић