У Никољу сахрањена монахиња Ана

,, Кад нас Христос повезује, не постоје растојања. Када напустимо овaј живот, биће боље него сада. Тада ћу вам бити ближи.“

Старац Порфирије Кавсокаливит

У манастиру Никољу у четвртак, 14. априла сахрањена је монахиња Ана (Станковић). Монашко опело је служио Епископ  жички г. Јустин, а саслуживали су му: архимандрит Венијамин (игуман манастира Преображење), архимандрит Тимотеј (игуман манастира Вазнесење), протосинђел Давид (Васиљевић), протојереј ставрофор Љубинко (Костић) и  протођакон Александар Грујовић. Својим присуством и молитвом су допринели и о. Орсисије (настојатељ манастира св. Тројице)  и сестринства манастира Успенија, Благовештења, Сретења, Јовања и Ваведења.

Мати Ана је рођена 1928. године, а у Никоље је дошла пре ,,око“ 35 година.  Долазила је она својим сестрама често из далеког Стокхолма, где је радила, али се исто тако и враћала да још заради и донесе, па тако ниједна са сигурношћу и не зна кад је тачно остала, јер већ је била њихова. У чин расе је уведена 1994. године, а у малу схиму замонашена 30. јануар 2016.  На ове податке је присутне подсетио о. Тимотеј у својој беседи и такође истакао и то да како је сромно и мирно живела не оптерећујући друге, тако је радосна своме Господу и отишла.

У својој беседи  Епископ жички је најпре поздравио све присутне, а онда нам и објаснио да није случајно то што смо тропар Хрисовог Васкрсења певали пре Васкрса и  Лазареве суботе јер ми и живимо и умиремо с надом на живот вечни. Такође је истакао да је веома битно то што је живела и упкојила се у јединој правој апостолској Цркви, у којој ће и добити све потребне молитве. Подсетио је Владика све и на њене вредне руке које су благослов и дар од Бога.  И на крају је истакао да се нада да имамо још једног за нас заступника пред Господом.

Ми се уздамо у њено милостиво срце и просимо молитве.

                                                                                          сестринство манастира Никоља