На дан када наша црква прославља Светог Јустина мученика и философа, у Врњачкој Бањи је, у организацији Адвокатске коморе Чачак, обележена слава адвоката Србије. На позив председника коморе, господина Миодрага Алексића, Епископ жички г. Јустин пререзао је славски колач, који су трудом и љубављу припремиле сестре из манастира „Сретење“ из Овчарско-кабларско клисуре.
Епископ се обратио адвокатима и приправницима и пожелео истрајност ка путу Истине и познања, чега је оличење и пример Светог Јустина философа. Епископ је затим уручио дар Студенички типик г. Миодрагу Алексићу који се свесрдно потрудио да се адвокати у пријатном амбијенту подсете на вредности светитеља чија врлина тиња и инспирише већ 19. векова. Више од 350 званица имало је прилику да у организацији „Светског музичког центра“ из Чачка, ужива у изведби традиционалне музике док је „Импулс банд“ био задужен за забавни део програма. Комплетан догађај одржан је у прелепом и опуштајућем амбијенту хотела „Фонтана“ у Врњачкој бањи.
Свети Јустин мученик и философ био је један од првих апологета (бранилаца) хришћанства. Рођен је од јелинских родитеља у самаријском граду Сихему 105. године. Усрдно је трагао за мудрошћу код философа, најпре стоика, затим перипатетика, питагорејаца и најзад у платониста, али му је чудесни старац Трифон објаснио да људи не могу знати истину о Богу док им је Бог не открије, а Он је то урадио у књигама Светог Писма. Јустин поче читати Свето Писмо, и сав постане убеђени хришћанин. Ипак није се хтео крстити све док се није лично уверио о лажности свих оних оптужби које су незнабошци против хришћана истицали. Дошавши у Рим у долами философској, он убрзо стекне тамо велико поштовање и много присталица. Видећи мучење невиних хришћана, он написа апологију (одбрану) хришћана и хришћанског учења и преда је цару Антонину и сенату. Цар с пажњом прочита апологију и нареди да престане гоњење хришћана. Јустин узе препис цареве наредбе и с њом оде у Азију где помоћу те наредбе спасе многе хришћане. Потом се врати понова у Рим. Када наста гоњење од цара Марка Аурелија, он написа другу апологију и упути је цару. Неки нечасни философ Крискент, циник, из зависти га оптужи као хришћанина, те Јустин допаде тамнице. Желећи смрт Јустину, а бојећи се да се овај како на суду не оправда, Крискент улучи прилику, те некако отрова Јустина у тамници 166. године.
Важно је напоменути да је Свети Јустин философ по благослову Патријарха Павла установљен као заштитник адвоката.
Богдан Д. Стефановић
