Свети Игњатије (Брјанчанинов), “О молитви Исусовој“ (Аскетски огледи)

(Јеванђеље 7. Недеље по Педесетници садржи један од првих примера молитве Исусове. Слепи људи изговарајући ову молитву добијају исцељење)

Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног.

О Исусовој молитви се говори у Светом Јеванђељу. Немој помислити да је она установљена од људи, она је установљена од Бога. Најсветију молитву Исусову је установио и заповедио сам Господ наш Исус Христос. После Тајне вечере, на којој је установљена највећа од хришћанских тајни – Света Евхаристија, Господ је у опроштајној беседи са Својим ученицима, пре поласка на страшна страдања и крсну смрт, како би њима искупио пало човечанство, предао најузвишеније учење и најважније, завршне заповести. Међу тим заповестима, Он је даровао дозволу и заповест за молитву Његовим именом. Заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у име моје, даће вам (Јн 16,23). Што год заиштете (од Оца) у име моје, то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину. И ако шта заиштете у име моје, ја ћу учинити (Јн 14,13-14). До сада не искасте ништа у име моје; иштите и добићете, да радост ваша буде испуњена (Јн 16, 24). Величину имена Господа Исуса Христа објавили су пророци. Указујући на искупљење људи које треба да се догоди кроз Богочовека, Исаија узвикује: Господ Бог, он ми би спаситељ. С радошћу ћете црпсти воду са извора овош спасења. И тада ћете рећи: хвалите Господа, Гласите име његово, напомињите да је високо име његово (Ис 12,24). И на путу судова твојих, Господе, чекамо те; твоје име и твој спомен жуди душа (Ис 26,8). Сагласно са Исаијом, Давид прориче:Обрадоваћемо се спасењу твоме, и Именом Господа Бога нашега величаћемо се. Ми ћемо име Господа Бога нашег призвати (Пс 19,6-8). Блажен је народ (тј. људи) који зна клицање (Теби) – који је усвојио умну молитву – Господе, у светлости лица Твога ходиће, и Именом Твојим обрадоваће се сав дан, и правдом Твојом узвиcuће ce (Пс 88,16-17).

 

(Препоручујемо пажњи читалаца књигу Казивања једног боготражитеља свом духовном оцу. О теми богословског учења о имену Исусовом, које је представљало значајно место и код исихаста и Светог Григорија Паламе, светогорском изазову “именословља“ из новије историје, може се прочитати у новијој студији јеромонаха Доситеја (Радивојевића), Име Божије у руској теологији XX века).