Свети Григорије Богослов, О нашем стремљењу и Божијој посети

“Зашто, о драги, поступамо овако, и докле тако? Кад ћемо се отрезнити од пијанства, или када ћемо скинути копрену са очију, и погледати право у светлост истине? Какво је то морално слепило? И ноћна битка? И занесеност која пријатеља не разликује од непријатеља? Зашто смо постали руг суседима нашим, исмевање и поруга онима око нас (Пс 78, 4)? Одкуда ово одушевљење за зло? Откуд ова надљудска помама? И више од тога: егзалтираност злом, каква је иначе страст помахниталих, па још и уживамо док нас нестаје? И нигде речи, нигде пријатеља, нигде савезника, нигде лекара да зацели или оперише рану; ни анђела чувара, ни Бога; него смо, уз све остало, и Божје човекољубље од себе самих искључили. Зашто си се удаљио, Господе, и зар ћеш се одвраћати до краја (Пс 10, 1; 89, 46)? И када ћеш нас посетити? И где ће све ово напослетку скончати? Бојим се да су садашње околности само пепео долазећег огња, не би ли Антихрист прозрео ово и уграбио прилику да наше погрешке и болећивости искористи за своју премоћ. Јер изгледно је да неће напасти јаке или оне који су премци једни другима у љубави“

Свети Григорије Богослов