Света Архијерејска Литургија у селу Горичани

Благословен који долази у име Господње“, речи које су одзвањале у срцима мештана села Горичани, а које је канонском посетом удостојио Епископ жички Господин Јустин. Епископ је донео велику радост овом селу својим благовољењем да дође и да их сабере у љубави око исте Чаше као врхунца човековог јединства – савеза са Богом.

Преосвећеном Епископу на литургијском сабарању саслуживали су: протојереј Мирослав Петров, Архијерејски намесник трнавски, протојереј Миломир Мирковић, парох забалаћки, протојереј Нешко Богдановић, парох при Храму Свете великомученице Марине у Атеници, јереј Богољуб Симеуновић, старешина Храма Светог цара Константина и царице Јелене у Горичанима, протођакон Александар Грујовић и ђакон при Храму Вазнесења Господњег у Чачку Немања Тимотијевић.

 

Литургијско славље пропраћено је велелепним пјенијем појаца Ивана Трајковића из Краљева и Ђорђа Милидрага из Чачка. Овом приликом Господ је препознао таланте и труд христољубивог свештеника Богољуба Симеуновића, домаћина ове локалне цркве, а кроз благовољење и руку Његовог Преосвештенства подарио му протојерејски чин, на његову велику радост и свих његових парохијана.

Након прочитане јеванђелске перикопе, Владика се сабранима обратио у својој надахнутој архипастирској беседи. Будући да се налазимо на прагу божићног поста, напоменуо је да је то период у коме бисмо требали да повећамо своја молитвена правила, да читамо Житија светих, која нам остављају најсветлије примере наших светих предака – који су дали и предали себе Господу. Посветивши се Господу својим трудом и делима, они су постали „богоносци“ на земљи и Господ срцезналац их је препознао као Своје верне слуге и поставио у рај сладости. Тај рај сладости представља оно духовно стање у коме се човек налазио пре првороднога греха. Пројавом човекове слободе, слободе прародитеља Адама и Еве и узимањем плодова са дрвета „познања добра и зла“, човек постаје смртан и цео земаљски живот покушава да усмери оном путањом преко „капије“ коју је сам Господ поставио. Једна од основних норми те путање је послушност, која се одражава и по питању самога поста, а за који имамо сведочанстава и у надахнутим перима Отаца Цркве Христове. Препознавање поста, као заповести Христове видимо и у светописамским текстовима. Наиме, када су ученици у дилеми питали Учитеља како да лече немоћне и да изгоне демоне, Он им одговара да се „зли род“ изгони само постом и молитвом. Богочовек Христос проводи четрдесет дана у пустињи, у посту, чиме показује да Он није утвара, већ да у потпуности преузима тело човечије, али тело без греха и тим нераскидивим и несливеним спојем остаје истинити Бог. Његов пост у пустињи и упутства ученицима остављају сведочанство о посту, а што у крајњем циљу поставља заповест коју би одржавали они који га воле.

Преосвећени је сабранима скренуо пажњу на христољубиви живот у Цркви, као броду који плови сигурним и мирним морем ка спасењу. Стога живот у Цркви не треба да се своди само на прослављање крсне славе, Васкрса, Божића и неколицине празника, већ да клицу љубави према Христу држимо и испуњавамо Његове заповести. Његов долазак био је долазак својима, узимањем тела, страдањем, васкрсењем и узласком на небеса са десне стране Бога и Оца, показао је славу своју. Показао је образац врлине и љубави, како би сваки човек могао да узраста у „висину раста Христова“. Та „висина раста“ се заокружава у начелно постојање – „богови по благодати“.

Јеванђелист Лука у свом Јеванђељу, чија се перикопа данас читала описује став безумника који бодри своју душу у овоземаљским сладостима, незнајући за њен крај. Пролазност људи је изненадне природе, нико засигурно не може рећи да ће сутра осванути, већ свака нада и упориште треба да буде усмерена према Господу. Свет и све у њему лежи у незнању, у пролазности. Оно што сигурно нема граница, нема пролазност, свакако је душа и пут њеног спасења. Из тог разлога Господ шаље Своје свете који су му од памтивека угодили, шаље их као подстрекаче како би бодрили и помагали људима у истрајности на том путу који води у Царство небеско. Преосвећени је напоменуо да приликом поста човеку често надолазе разна искушења, али да и у тим недаћама не смемо заборавити примере светих који су задивили и саме анђеле. Међу тим светима је засигрно и Света Марија Египћанка, која након бурног живота у свету се окреће светлости Јеванђеља и трага путем који води у Вечност.

Након литургијског сабарања, у коме је велики број мештана села Горичани узео учешћа у заједничкој чаши, крунишући тако своју љубав заједничарења, уследила је трпеза љубави. Отац Богољуб, домаћин ове месне цркве заједно са својом породицом приредио је ручак којим су се послужили сабрани. Након благосиљања трпезе, уз топле речи домаћин се обратио окупљенима. Протојереј Богољуб се овом приликом захвалио Преосвећеном Владики Јустину на посети и на чину који му је доделио, пожелевши му дуге и благе године да проведе у здрављу као пастир добри који управља овом богомспасаваном Епархијом.

Чтец Душан Арсенијевић