Канонска посета Епископа жичког Лучанима

 

ger_6491Верни народ лучанских парохија и ширег подручја имао је част да у Недељу 26. по Педесетници буде удостојен учешћа на Светој Архијерејској Литургији. На дан када Света Црква слави велико светило Цркве Светог Саву Освећеног, Епископ жички Јустин служио је у храму Светог Саве Српског у Лучанима. Овај велелепни храм ће, ако Бог да, добити свој потпуни сјај на лето, када је договорен Чин великог освећења.

Архијереју су на Светој Литургији саслуживали Архијерејски намесник драгачевски протојереј-ставрофор Милун Ивановић, секретар Епископа жичког протосинђел Сава (Илић), лучански пароси протојереј Милисав Вујовић и јереј Мирослав Миленковић, ђакони Александар Грујовић и Момчило Славковић, као и верници који су упркос мразу дошли у великом броју да заблагодаре Господу и сједине се са Њим кроз Свету Чашу. Радост сабрања употпунило је и умилно појање певнице при храму Светог Саве из Краљева. Учешће у евхаристијском сабрању узели су и представници општинских власти, председница г-ђа Весна Стамболић, помоћник председника за економски развој и инвестиције г. Михаило Николић, као и већи број угледних привредника лучанских који се несебично залажу и труде за добробит своје Цркве.

ger_6504У току Свете Литургије на малом входу Владика је одликовао правом ношења напрсног крста проту Милисава Вујовића за тридесетпетогодишње прегалаштво на њиви Господњој.

После прочитаног Јеванђеља, Преосвећени се обратио народу речима: „Света Црква нас и ове недеље поучава шта треба да чинимо да би дочекали најрадоснији празник – Оваплоћење Бога Логоса. Ово је највећа и надумна тајна да се Господ из своје превелике милости према човеку рађа од Пресвете Богородице као истинити Бог и истинити човек  да спаси палога човека. Све што је Господ Бог чинио за нас људе овде на земљи јесте да нас спаси. И зато је Господ дошао овде на земљу, зато је примио тело наше осим греха, да имамо што приснију заједницу са њим. Господ је могао да спаси човека Речју својом, баш онако како га је и створио, али тада ми људи не би имали никакав удео у томе. Оно што је Господ Бог учинио је надумно. Зато нас Господ Бог сваке недеље до Божића учи истини о љубави према Богу и према ближњем, о самилости. Учи нас у данашњем Јеванђељу да се не везујемо за привремене ствари овога света, јер све што је овде на земљи, а није везано за Име Божије и није благословено Именом Божијим, осуђено је на пропаст. Само оно што је у Господу има вечно битије и зато је данашња јеванђелска прича за нас људе веома значајна.

У Светом Јеванђељу се говори о богаташу који је те године изобилно благословен од Бога. Богаташ је размишљао као свако од нас у овоме свету, да вишак тих добара некако сачува, да сагради нове житнице. Можда идуће године неће добити, па да не би пропало он се потрудио да то сачува. Сви се ми трудимо овде на земљи да сачувамо оно што нам је дато ,и то јесте добро. Али, видите шта он каже: сабраћу житнице своје и летину своју и рећи души својој уживај једи пиј и весели се на много година. И чу глас Божији који каже: Безумниче, још ноћас узеће душу твоју и све што си припремио чије ће бити? Зар није то питање свакога од нас?

ger_6529Све што чинимо овде на земљи јесте добро. Богатство само по себи није лоше ако се са богатством мудро располаже. Ми смо управитељи онога што нам је Господ Бог даровао. Али нисмо власници, па чак ни живота нашега. Сваки човек треба овде на земљи да се труди да свој живот испуни добрим делима. Неко се спасава рађањем деце. То Господ Бог прима, али није то основни циљ. Неко се спасава што има вишак богатства, као наше велможе што су зидали цркве и манастире и тиме се спасавали. Спасавали су се не само што су давали од сувишка, него што су давали у Име Божије. Родитељи школују своју децу и то је добро, али и то није циљ, јер наука овога света не може нас ослободити од смрти. Не може нас ослободити од безнађа овога живота. Бог је нас створио да вечно живимо. По вољи наших прародитеља Адама и Еве ми смо постали смртни, јер су они прекршили заповест Божију тражећи живот мимо Бога.

Неки кажу да после овога живота нема ништа, кажу да је мрак. Они и сада живе у том мраку. А ми у цркви Божијој, који користимо Свете Тајне Божије и све што нам Црква даје, требало би да се старамо за спасење. Ништа овде на земљи није лоше само по себи. Господ је, као што је написано у Књизи Постања, све добро створио. Злоупотребом човековом овај свет је постао такав да уместо љубави и истине влада мржња, раздори и сукоби. Баш зато што се свет одрекао истините речи Божије. Бог хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине. Ту истину, ту правду, тог Бога ми тражимо на једном једином месту, у Цркви Божијој, зато што је Црква стуб и тврђава истине. Нема истине мимо Цркве. Господ каже за себе да је Пут, Истина и Живот. Нико други то не може да изговори. Замислите, васкрсао и сео са десне стране Бога Оца. А привремене стихије овога света и лепоте овога света дате су нама да проживимо овај живот мудро и да прихватимо Господа Који каже: Јарам је мој благ и бреме је моје лако.

Само Господ нас може ослободити од терета и тегобе брига овога света. Видите и сами, ма колико се трудили да сачувамо своје здравље да сачувамо себе у миру, то често не зависи од нас. И све овде на земљи је таштина над таштинама као што каже премудри Соломон у Књизи Премудрости. Људи око нас умиру, болесни су, одлазе, други су у тешким мукама, имају проблема у породици, на послу, свуда проблеми. Ипак, Господ је хтео да овде буде рај. И где је тај рај? Рај је у душама нашим. Само онај који се труди да истински задобије Господа Бога он живи у радости, благостању и миру. Када задобије тај мир  може да га проповеда не много речима, него делима.

Нека Господ Бог Син утехе, мира љубави и радости наше, буде са нама, да нас удостоји да дочекамо његово славно Рођење од Пресвете Богородице, да уђемо у Промисао Божији и да будемо синови светлости кроз све векове и сву вечност. АМИН.“

На трпези љубави, у новом парохијском дому у центру Лучана, верном народу се обратио протојереј-ставрофор отац Милисав који се захвалио Епископу на посети, служењу и одликовању правом ношења напрсног крста, напоменувши да су за ово одликовање заслужни и његови парохијани. Такође, прота је предочио присутнима деловање Црквене општине у процесу добијања грађевинске дозволе и пројекта за нову цркву у центру Лучана, која ће се, уз помоћ Божију, градских власти и верног народа ускоро почети градити.

протођакон Александар Грујовић