Света Архијерејска Литургија у Горњем Милановцу

У недељу 27. по Педесетници, када наша Света Црква молитвено прославља Светога мученика Јакова Персијанца и Светога Јакова Ростовскога, припремајући се покајањем, постом и молитвом за Рођење Богомладенца Христа, свештенство и верни народ Горњег Милановца су у посебној духовној радости дочекали Архипастира наше Епархије Његово Преосвештенство Епископа жичког Господина Јустина.

 

Владика је свечено дочекан од великог броја верника, на челу са председником општине господином Дејаном Ковачевићем, комадантом касарне потпуковником Недељком Планојевићем, општинским руководством, директорима основних и средњих школа, делегацијом из музеја, директором Дома здравља, представницима свих друштвених институција града и привредницима.

Пре почетка Свете Литургије Епископ је освештао горионик у порти храма и благословио га верном народу на коришћење.

На Светој Литургији Преосвештеном Владики саслуживали су: протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, архијерејски намесник таковски, протојереј-ставрофор Јован Ђорем, старешина храма Свете Тројице у Краљеву, јереј Марко Мирковић, старешина храма Вазнесења Господњег у Чачку, протонамесник Драган Ђорем, старешина храма у Г. Милановцу са свом братијом храма Свете Тројице, протођакон Александар Грујовић и ђакон Александар Ђуричић.

Надахнутом беседом након прочитаног јеванђелског одељка Епископ се обратио верном народу речима: „Данас смо дошли у овај храм да чујемо реч Божију, да се саберемо овде, да прославимо Бога, да чујемо шта то нама Господ Бог говори. У данашњем Светом Јеванђељу помиње се једна жена, која је боловала осамнаест година. Субота је била дан када се није радило по јеврејском закону. Господ је исцелио у суботу, па многи фарисеји и законици негодоваху што Господ исцели ћерку рода израиљскога, што по њима не држи закон.

Када је Господ сабрао ученике своје и пороповедао им, они су остајали ту и заборављали су и да једу. Није им била потребна храна, него су се наслађивали истинитом речју Његовом, речју која има силу да васкрасава, да лечи, да учи, да васпоставља човека. Видео је Господ да су се неки одвојили од Њега и отишли. И то баш законици, фарисеји, књижевници, који гледају на спољашњу форму, а не гледају на суштину. Он зато пита ученике своје:  „Хоћете ли и ви да одете од мене?“, а Апостол Петар устима свих њих одговара: „Господе, куда да одемо од Тебе, Ти имаш речи вечнога живота.“

И заиста, Његова реч је истина, Његова реч оживотворава. Господ милостиви никога овде на земљи не кажњава одмах, дуго чека, дуготрпељив је, има љубави и милости према сваком човеку. Он хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине. Такође, Господ је рекао нама хришћанима да ко не узме крста свога, и не пође за Њим, нема му спасења. Он себе нуди и даје, и зато је дошао овде на земљу. И после свих чудеса Његових и дела која је учинио, када бисмо се запитали зашто је Господ Бог дошао, одговор би био: „Дошао сам да вас видим радосне, да вас видим испуњене, срећне, јер ја сам једном за свагда страдао за вас, да вам донесем слободу, да вас ослободим од греха, од смрти, од ђавола.“ То нам поручује данас, и не само данас, већ и док смо живи, јер је Он светлост живота нашега.

Када су питали Гандија, учитеља и вођу индијскога народа какво он има мишљење о хришћанству и о Христу, рекао је да је Христос чудесна личност, његово јеванђеље је највеће чудо које је човек икада чуо. На питање какво мишљење има о хришћанима, рекао је да о њима нема такво мишљење, зато што не види радости на њиховим лицима. Они су изгубљени, замишљени, не брину за душе своје, брину за овоземаљско, западају због тога у велике невоље.

Поред љубави треба да имамо и радост. Господ Бог, онај који је створио свакога од нас, коме ништа није тајно, све зна, дуго чека, дуго трпи да му приђемо, да га заволимо, да га примимо у душу своју, да обитава са нама. Када нам се то деси, не треба ничега да бојимо. „Ја вас не критикујем, него вас бодрим као и себе, да издржимо на овоме путу, на путу спасења, јер тај пут нам је Господ показао“, рекао је Владика.

Након евхаристијског сабрања уприличена је и трпеза љубави за време које се присутнима обратио старешина храма Свете Тројице протонамесник  Драган Ђорем. Он је поздравио Владику речима да га данас и увек дочекујемо као духовног оца, као пастира словесног стада, као јединог домаћина нашег храма, као предстојатеља жртвеника Господњег свих храмова и манастира васцеле Богомспасаване Епархије жичке. Благодарност је исказао свима који су из свих институција града, власти, војске, полиције, школа, музеја и осталих, дошли да поделе ову нашу велику духовну радост. За време трпезе љубави појци су предвођени Иваном Трајковићем, протопсалтом катедралног храма Епархије жичке, духовним песмама оплеменили ово наше сабрање.

ђакон горњемилановачки Александар Ђуричић