Света Архијерејска Литургија и парастос игуманији Аквилини у Манастиру Вољавчи

Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин началствовао је, 2. фебруара 2019. године на празник Преподобног Јевтимија Великог, Светом Архијерејском Литургијом и служио парастос упокојеној игуманији Аквилини у Манастиру Вољавчи, уз саслужење свештенства љубићког намесништава и умировљених свештеника који служе при овом храму.

Епископ Јустин се по свршетку Свете Литургије обратио сабраном народу и свештенству беседом у којој је истакао важност наше молитве за оне који су се упокојили.

Преосвећени нас је подсетио да је Црква Божја место где треба да нађемо утеху и лек за наше људске слабости, телесне немире и болести, али исто тако да се помолимо и за душе оних који су овај свет напустили у нади у Васкрсење и живот вечни.

 

Важно је да схватимо да је Црква Божја Тело Христово и да смо ми као чланови Цркве њени удови, и зато смо одговорни и дужни да у сваком тренутку сведочимо истину. Истину коју смо окусили и доживели у Цркви. У Цркви у којој смо кроз пост, молитву и труд задобили благодат Божју. Свето Писмо нам сведочи да је Господ лечио све оне који су то тражили и веровали, јер Он хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине.

Често мислимо да је природно да човек буде дуговечан и здрав душом и телом, али то је стање које је човек имао у рају. Наши прародитељи су живели у рају, али су промашили оно за шта су били призвани. Болест, смрт и греховност ушли су у природу људску и сведоци смо да нас нападају често разна искушења и болести. Све нам то сведочи да смо на земљи привремени и пропадљиви, зато је добро да долазимо у Цркву на Свету Литургију на којој се освећују Дарови и дају онима који Господа траже. Потребно је да долазимо и на јутарње и вечерње молитве, али и на парастосе и помене. Јер то је нама дана педагогија да видимо ко смо, шта смо, одакле смо и куда идемо.

Господ Бог је Бог живих, а за Њега су сви живи и они који су на земљи и труде се да задобију Царство небеско, али и они који су се упокојили. Наше молитве за упокојене су веома важне, зато се каже Вјечнаја памјат, да би се у Цркви увек молили за наше покојне претке. Да би и они пошли у сусрет праоцима Аврааму, Исааку, Јакову, Пресветој Богородици и Апостолима који су невидљиво са нама присутни, али Њихово место  пребивања је у Царству Божјем којем треба да тежимо.

 

На крају беседе Преосвећени Владика је исказао наду да ће Господ Бог молитвама нашим и трудом упокојене игуманије Аквилине, даровати јој Царство небеско.

Ђакон Јован Тимотијевић