Шта је то “радосна туга“?

Православни хришћани не сматрају да су туга и радост две различите ствари. Оне су једно. Овај посебан спој у православној традицији се зове радосна туга (χαρμολύπη).

Чим заплачемо сузама жалости зато што смо згрешили, зато што смо удаљени од нашег вољеног Бога, појављује се сигурна нада да нам Бог опрашта и да нас враћа Себи. Одједном се сузе исушују. Облачни хоризонт се разведрава. И радост царује у души.

 

 

Свети Јован Лествичник нас саветује: “Чувај, пажљиво чувај блажену радосну тугу светог умиљења, и немој престати да је негујеш у себи докле год те она не подигне одавде и чистога не приведе Христу“.

Ова веза жалости и радости, жалости по Богу и радости по Богу, јасно је приказана у блаженствима која је Господ изговорио у Проповеди на гори (Мт 5, 1-12). Ту она назива блаженима оне који плачу у овом животу, који тугују, који су прогоњени, и обећава им да ће наследити Царство небеско. Затим Он сам напомиње: радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима (Мт 5, 12).

Архимандрит Спиридон Логотет