Слава Успењског храма у Чачку

Са љубављу верних људи и милошћу Божијом, 1991. године започета је изградња Храма Успења Пресвете Богородице у Чачку. Овај храм је заједно са својом црквеном заједницом на дан прославе празника Успења Пресвете Богородице имао велику радост, јер је торжественом Светом Литургијом началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, уз саслужење архијерејског намесника трнавског протојереја Мирослава Петрова, старешине Храма Вазнесења Господњег у Чачку јереја Марка Мирковића, старешине храма Свете великомученице Марине у Атеници јереја Влада Капларевића, пароха успењског јереја Живка Дамјановића, протођакона Александра Грујовића и ђакона чачанског Немање Тимотијевића.

Велики број православних хришћана из Чачка и околине је дошао да узме благослов од свог Епископа Јустина и учешће у Светој Чаши на евхаристијском сабрању.

Владика Јустин је на почетку Свете Литургије рукопроизвео студента теологије Филипа Нешковића из Чачка у чин чтеца.

После прочитаног Јеванђеља, Епископ жички Г. Јустин се надахнутом беседом обратио свештенству и верном народу. Епископ је истакао величину Мајке Божије која је људима родила Вечни живот. Она није могла да остане у смрти као што и Сина Божијег није гроб држао, јер је Он пут истина и живот (Јн 14, 6). Апостол Павле каже да је у телу или изван тела узнет на треће небо где је чуо неисказане речи које човеку није допуштено говорити (2 Кор 12, 2-4). А Богородица која је часнија од херувима и много више славнија од серафима је зато узнесена изнад небеса где се налазе силе небеске, вечни мир, правда и љубав. Тамо је Господ и они који га истински љубе.

Човек би на земљи волео да сазна све тајне које га окружују. Иако је наука толико тога доказала и човек се толико уверио и опипао окружење, једни виде нешто на један, а други исто то на други начин. Оно што је за једног светлост, истина и добро, за другог је тама, лаж и зло. Људи се деле на оне који живе како они желе и на оне који живе онако како нас је Спаситељ учио. Науком се не може доказати оно што је невидљиво, већ се може сазнати само вером. Оно што је недоказиво показује се често вером доказиво и опипљиво за душу, срце и ум. Али само онима који су своју душу, срце, ум и вољу прилагодили Божијој вољи. Епископ је нагласио да такви људи непрестано узрастају добрим делима у висину раста мере Христове. Они као апостоли имају ум Христов и чине оно што би Христос чинио. Бог жели да имамо љубав и мир, а то можемо задобити када нађемо мир у душама нашим. Тако једино можемо испунити циљ постојања човека, да будемо у Царству небеском са пресветом Богородицом, анђелима, арханђелима, мученицима, преподобнима и свим светима.

Наш Архипастир је пожелео срећну славу и да Господ Бог да благодат и мир у Духу Светоме свима који су дошли у овај храм.

Након заамвоне молитве Преосвештени Епископ је пререзао славски колач. По Светој Литургији је настављено празнично славље на трпези љубави, на којој се старешина храма јереј Никола Вукобрат захвалио Епископу на труду и љубави коју показује према верном народу и свештенству. Старешина је нагласио да је Епископ домаћин сваке цркве и да је увек добродошао у наш град и храмове.

 

Ђакон чачански Немања Тимотијевић