Слава манастира Жича

Прво седиште Српске архиепископије, манастир Жича, прославио је, 21. маја 2015. г. храмовну славу, Вазнесење Господње, светим Евхаристијским сабрањем у древној жичкој светињи, којим је началствовао Епископ западноамерички Максим. Саслуживали су Преосвећена господа Епископи жички Јустин и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, као и архимандрит Тихон, игуман студенички, свештеници и свештеномонаси Епархије жичке.

У „Цркви Светог Спаса“ сабрао се многобројни верни народ из целе Епархије, као и гошће монахиње из манастира Ћелије Пиперске (Црна Гора), Ковиљ код Ивањице и Никоље Овчарско-кабларско, које је са радошћу дочекала игуманија Јелена и жичко сестринство.

У току светог богослужења Епископ жички Јустин, у чин свештеника, рукоположио је ђакона Бојана Сујића из Рашке.

Беседом поводом данашњег празника обратио се владика Максим рекавши: “Данас, сабрани у овом храму, прослављамо празник узношења Христовог и нашег са Њим у сама недра Божанства јер је Христос равночастан Богу Оцу, Онај Који је исте части и истог божанства са Оцем, са чије десне стране седи у слави Његовој. Овај празник јесте, као и сваки други празник у нашој Православној Цркви, премошћење, спајање раздвојеног, премошћавање свих јазова. Тако да данас у јеванђељу слушамо о Христовом обедовању са апостолима и Његово обећање да ће Дух Свети доћи и бити са апостолима да испуњује Његово привидно одсуство. Зашто се Христос вазнео и где је Христос сада, питали су се први хришћани? Истовремено, одговор су налазили у свом богослужењу у којем су прослављали Њега, као оног Који седи са десне стране Оца. То је темељ нашег богослужења и нашег празновања“. Владика је још додао: „Христос је постао невидљив да га не би изгубили. Вазнео се да га апостоли и уопште, сви хришћани не би тражили и погађали где је. Да не би говорили ево га овде или ено га тамо. Насупрот томе, Он остави Духа Утешитеља који на спасоносан и реалан начин оприсутњује Христа и чини Га да буде са нама свагда и увек“.

Након свечане Литије око храма, славски колач преломио је владика Атанасије, сабравши око себе мноштво деце у заједничкој радости данашњег свечаног празновања.