Прва недеља Божићног поста у Храму Светог Саве у Краљеву

Мноштво народа које је дошло да се причести (јер многи људи који ретко када учествују у Литургијама бирају ове прве седмице постова за тренутак када ће се причестити) имало је прилику да узме учешће у Светој Архијерејској Литургији којом је началствовао Владика Јустин уз саслуживање братства овога храма.

Архијерејска служења су некако још лепша и свечанија од Литургија којима началствује свештеник јер на архијерејским Литургијама имамо светлуцаве митре, жезал, дикирије и трикирије, уходане поступке чтечева и ђакона.

Ту је и складан поредак свештеника сабраних око Епископа, појање које приличи епископској служби, па можемо претпоставити да су многи од људи који нису чести учесници наших сабрања осећали да присуствују нечем изузетно узвишеном и посебном.

Тако и треба да буде, јер Литургија је одблесак мира, радости, светлости и лепоте Царства небеског. Надамо се да ће та „интуиција“ коју су срцем слутили довести до њиховог буђења и отварања очију за оно што је „Једино Потребно“.

 

Јеванђелску беседу посвећену васкрсењу Јаирове кћери и исцелењу жене која је дванаест година боловала од течења крви, по благослову Епископа, произнео је архимандрит Дамјан (Цветковић). У оквиру беседе он нас је подсетио како је свака јеванђелска прича својеврсна дијагноза стања у коме се налазимо и подстицај да се из тог стања издигнемо. Истакао је како нам данашње јеванђелске речи казују како је Христос дошао да нас спасе од свих страхова и од свих комплекса, јер нас, на крају крајева, спасава од највећег страха, од смрти.

На крају беседе, о. Дамјан је молитвено пожелео да се угледамо на веру Јаира и ове жене којој лекари нису могли помоћи и да тако дођемо до спасења Господњег.

 

Нека нам Господ дарује да наша лепа литургијска сабрања наставе да одишу лепотом и буду, у све већој и већој мери, истинска слика вишње Лепоте.

Ђакон Стефан Милошевски