Преподобна мати Параскева – слава Манастира Вољавче

Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин началствовао је, 27. октобра 2018. године на празник Преподобне мати Параскеве, Светом Архијерејском Литургијом у  Манастиру Вољавчи, уз саслужење свештенства љубићког намесништва и пензионисаних свештеника гостију овога храма.

У току Свете Литургије Епископ Јустин је рукопроизвео у чин игуманије монахињу Теодору, настојатељицу Манастира Вољавче.

Епископ Јустин се после пререзаног славског колача обратио великом броју присутних верника који су дошли да узму учешћа у заједничкој молитви и слави Манастира Вољавче. Подсетио је на живот Преподобне мати Параскеве, познате у нашем народу као Света Петка, која је после Светог Василија Острошког најпоштованија код нас православних Срба. Живела је у XI веку, рођена је у граду Епивату близу Цариграда од побожних и знаменитих родитеља. Њен рођени брат Јевтимије замонашио се и касније постао епископ. Након смрти родитеља одлучила је да свој живот посвети Господу и оде у Јорданску пустињу.

Сабирајући духовне дарове Господ је позвао да пође у град и тамо спасава људе. Тако је и учинила. Живот њен био је саздан од врлина, зато је Господ одредио да буде носилац благодати и силе Божје. Света Петка није била знаменита зато што су јој родитељи били знаменити или због тога што је била имућна, већ због светости свог живота. Мошти њене почивале су једно време у Београду у Цркви Ружици за време владавине царице Милице. Управо ту се налази и извор свете воде, где многи долазе молећи исцељење и задобијајући га.

 

Епископ Јустин је затим указао на значење и поуку јеванђелске приче о десет девојака које су чекале женика. Управо у овој причи Господ приказује какво је Царство небеско и на шта оно личи. Царство небеско је као када се сабере десет девојака које излазе да дочекају женика свог. Женик је сам Господ, а девојке које дочекују женика смо сви ми. Међутим, овде је реч о пет мудрих и пет немудрих девојака. Мудре девојке су имале светиљке и довољно уља неопходног како би светлиле, а немудре нису имале довољно уља за своје светиљке. Те немудре девојке су се одушевиле и брзо пошле да дочекају женика тј. Господа, али нису имале довољно уља тј. добрих дела. А знамо да наша вера без дела је мртва. Видимо на примеру Свете Петке да је она поред вере имала и добра дела, јер је живот проводила у подвигу и помажући свима невољнима. Немудре девојке поред своје вере нису имале добра дела да принесу, а мудре поред својих светиљки понесоше још и судове са уљем да би ако женик одоцни имале довољно уља да им светиљке горе. У једном тренутку немудре девојке видећи да неће имати довољно уља затражише од мудрих да им  дају, а мудре им рекоше да не би и оне остале без уља да је боље да оду код трговаца и купе. То им је поука да се потруде у овом свету да би имале са чим да изађу пред Господа. И затворише се врата и немудре осташе ван Царства небеског, а мудре уђоше у радост са жеником својим. Ето такво је Царство небеско – сви желе ући у Њега али је узан пут и уска су врата која воде у Царство небеско.

Царство небеско задобијају они који се труде да превазиђу људске слабости, примајући благодат Божју да би се изборили са искушењима овога света. Овај свет је пун занимљивих ствари, али оне често не испуњавају душу нашу. Оно што је вечно је вечна Реч Божја. Ко себе испуњава Њом он је син светлости и Бог по благодати.

Епископ Јустин је подсетио на важан догађај за овај манастир а то је рукопроизвођење нове игуманије монахиње Теодоре којој је пожелео да и она иде путем ка женику као мудре девојке, и да следи пример покојне игуманије Аквилине која је водила ово сестринство. Свима сабранима у светој обитељи овој пожелео је да добију оно што је најпотребније од истинитог Господа, и да им Он буде светлост живота у овом свету који по речима апостола Павла сав у злу лежи.

                                                                                    Ђакон Јован Тимотијевић