Предавање јереја др Слободана Јаковљевића у Светосавском храму у Краљеву

У вечерњим сатима 14. септембра одржано је прво у низу предавања која са благословом Епископа жичког Г. Јустина у сусрет јубилеју 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве организује Храм Светог Саве у Краљеву. Тема предавања била је “Богослужбени поредак на просторима средњовековне Србије у доба Светог Саве“, а предавач јереј др Слободан Јаковљевић, парох при Вазнесењском храму у Чачку.   

 

Предавање је одржано у присуству братства краљевачког Светосавског храма, архијерејског намесника трнавског протојереја Мирослава Петрова, свештенства из Краљева и околине који су својим присуством пројавили љубав и жељу да се напоје са непресушног богословског и пастирског извора који нам је светитељ Сава у наслеђе оставио, као и богочежњивог и духовног узрастања жељног верног народа Божијег.

 

На почетку, предавача и све присутне поздравио је старешина храма протојереј Радоја Сандо. Он је подсетио на повод нашег сабрања и велики јубилеј који ове године прослављамо, изразивши радост што је наш храм домаћин ових духовних свечаности у част првог архиепископа српског Светог Саве, оца и заштитника овога храма.

У наставку, отац Слободан је детаљним прегледом историјског развоја богослужбеног поретка Цркве, присутне упознао са развојним фазама истог. Постојање парохијског и монашког типика (разлике и историја утицаја), историја типика на тлу Палестине и на тлу Византије, студитска и друге редакције типика, чине део сложеног задатка који је пред собом имао Свети Сава када се опредељивао за организацију богослужбеног живота српских манастира и новоуспостављене српске архиепископије. Његов задатак није био лак, али је пројавио величину и далековидост коју је имао. Различитост типика није доживљавао као проблем, већ као изазов и богатство којим је требало украсити богослужење у црквама и манастирима свога отачаства. Његов рад наставио је архиепископ Никодим. Векови ропства који су уследили нису могли уништити духовну осовину коју је Свети Сава завештао нашој Цркви. Опстајало се на духовном богатству пројављеном у богослужењу, архитектури, сликарству, који су памтили време духовног узлета нашег народа под славним и светим прецима.

Утицај Светог Саве не може се ограничавати само на српске земље, већ је у најмању руку био свесловенски. Због тога су велики руски и српски литургичари 19. и 20. века препознали значај рада Светог Саве на богослужбеном пољу и посветили му изузетне радове. Као основи мотив рада Светог Саве, отац Слободан је истакао молитву укорењену у богослужењу као изразу саборности Цркве. Кроз њу су уследили остали плодови које до данас као Црква негујемо и настављамо да узгајамо у славу Божију.

Након одговарања на питања која су постављена, уприличено је послужење у просторијама при храму, које је протекло уз наставак разговора и духовну изградњу којом нас је Свети Сава још једном даривао као повод овог сабрања.

Протонамесник Александар Р. Јевтић