Празник Сретење у Манастиру Сретењу

На празник Сретења Господњег, 15. фебруара 2018. године, манастир посвећен овом великом празнику у Овчару прославио је славу Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин.

Преосвећеном Епископу саслуживали су високопреподобни архимандрит Венијамин, игуман манастира Преображење, aрхијерејски намесник драгачевски протојереј-ставрофор Милун Ивановић, протојереј Србољуб Стојковић, протођакон Александар Грујовић и јерођакон Иларион (Богојевић).

Учешће у евхаристијском сабрању узели су монаси и монахиње из манастира Благовештења, Преображења, Јовања и Ковиља, свештеници и мноштво верног народа који је дошао да са својим Архипастиром прослави данашњи необичан и тајанствени празник.

У литургијској беседи, Владика Јустин рекао је да празник Сретења Господњег за наш народ представља велики дан, не само као црквени празник него и као државни. Владика је подсетио на сретењски устанак и сретењски устав: 
„Вековима наш народ се труди да опстане и остане као слуга Божји, чувајући оно што је национално, оно што га обележава и оно по чему је јединствен.“ Владика је додао и да то што је неко јединствен не треба да буде камен спотицања другоме, већ да поштујемо ту јединственост једни код других. Пошто нас је све Бог створио непоновљиве и различите, свака душа вреди више него цео створени свет.

Преосвећени је подсетио на догађај који Црква на данашњи дан прославља, указавши на Светог Симеона Богопримца, који је преводећи Свето Писмо хтео да исправи месијански стих да ће девојка зачети. Анђео Господњи га је одговорио од тог, па му и обећао да ће он доживети да види остварење истог.

Свети Симеон и пророчица Ана су се удостојили виђења Бога, а они који су слепо држали само закон као фарисеји и били беспрекорни по закону, не проничући у дух његов, гонили су и разапели Господа.

 Владика је рекао да и данас исто тако имамо врло мало људи који су спремни да у срце пусте Господа. Многи већ читају Свето Писмо и дела Светих Отаца, али све погрешно схватају и тумаче на неке своје начине: „Светогорски духовници, од којих сам упознао Порфирија, Пајсија и Јакова, су говорили да долазе времена када нећемо имати живе примере светог живота. Да тога неће бити ни на Светој Гори. Нема стараца као што је Пајсије био, као што је Јефрем био, јер их је Бог склонио од очију наших. Нисмо достојни да гледамо такве. Рекли су да ће се хришћани спасавати читањем Светога Писма, дела Светих Отаца и поукама светитеља, али да постоји велика опасност да свако у том читању пронађе неки свој смисао, те опет имамо велика замешатељства“. 

Владика је рекао да треба да останемо јединствени, саборни у различитости, али да слушамо глас Божији који сабором Архијереја доноси одлуке. Као у породици, увек постоје несугласице, што не значи да нема љубави међусобне и љубави према деци. Епископ Јустин је рекао да су многи лажни пророци одлазили и долази, људи за њима кретали и враћали се Цркви, а они који би остајали са њима пропадали би. У Цркви се истина већ хиљадама година говори и треба да је примамо и са љубављу целивамо, да се не плашимо ничега сем греха.

Честитајући славу сестринству ове свете обитељи, Преосвећени је молитвено зажелео да Бог буде милостив овој светој обитељи, а свима онима који долазе у ову светињу Бог да подари дух кротости, смирења и љубави кроз све векове.

Након заамвоне молитве Преосвећени је преломио славски колач и честитао игуманији Аквилини и њеном сестринству славу, а после тога уприличена је празнична трпеза љубави за све госте манастира.

                                                                                                                          чтец Владан Макањић