Петровдан – храмовна слава у Мрчајевцима

На дан празновања Светих апостола Петра и Павла, 12. јула 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, началствовао је Светим евхаристијским сабрањем у храму у Мрчајевцима, који је посвећен данашњем празнику. Његовом Преосвештенству саслуживали су: протојереј Никола Вучетић, архијерејски намесник љубићки, протојереј Милинко Стојковић, протонамесник Александар Пешић, старешина храма, јереј Милован Вучковић, ђакони Стефан Симић и Немања Стојковић (Епархија шумадијска) уз молитвено присуство многобројног верног народа. Након прочитаног јеванђељског одељка, народу се обратио Епископ Јустин, између осталог рекавши:

 

– Свети апостоли, који су светила Божија, проповедали су веру широм васељене и били неуки рибари који су својим мрежама уловили душе људске. Петар значи камен, а Господ је Петру рекао: Ти си камен и на том камену сазидаћу Цркву своју. Апостол Петар је камен, темељ који је примио Јеванђеље Христово, обукао се у силу са висине, примивши Духа Светога као и сви апостоли.

О важности Свете Тајне Покајања видимо и из живота апостола Петра који се три пута одрекао Христа, али је Господ све то њему опростио услед покајања и ревности – јер не лови наше грешке и не чека нашу пропаст, него чека да се покајемо. Господ тражи да наш ум и наше срце буду везани за Њега.

Исто тако се треба водити и примером Светог апостола Павла који је био гонитељ Хришћана и који је присуствовао каменовању Светог архиђакона Стефана, али је Господ, који зна срца наша и природу нашу, посетио Савла када је пошао у Дамаск и светлост јача од сунца, ослепела га је. Тада му је Господ отворио не само телесни вид, већ и вид да спозна Господа Бога.

 

 

Тај исти Савле тада постаје ненадмашни апостол Павле, ненадмашни учитељ народа. Зато је ово велики дан за Цркву, јер видимо да Господ Бог не гледа ко је ко, већ свакога призива и од највећих грешника, чини највеће светитеље. Зато кроз Цркву и Свете Тајне ми задобијамо силу и благодат Божију, а када то задобијемо, по речима апостола Павла, моћи ћемо да кажемо: Не живим више ја, него Христос у мени. А када у нама живи Христос, онда никаква мука, ни смрт, ни искушење не може на нас.

Мноштво верног народа, а међу њима и велики број деце, приступили су Чаши Тела и Крви Господње.

Након заамвоне молитве, освећени су славски дарови. Домаћини овогодишње славе били су господин Милош Јефтовић и господин Немања Богосављевић, а за следећу годину, за домаћина славе се пријавио господин Драган Поповић.

По завршетку Литургије, уприличена је трпеза љубави у црквеној сали.

Милан Пешић, студент теологије

Contact Us