Острошка прича о неосуђивању

 

„Десило ми се једном да је код ћивота Светог Василија ушао један момак, онако – у папучама и шортсу, и носи једну лименку са Фантом. И пошто ја сад имам неко настројење да одма’ заведем неки ред тамо – као свештеник, ја га гледам и кажем: ‘Не могу да вјерујем да човек носи лименку са Фантом и иде право на ћивот Светог Василија Острошког?!’ Али, кажем себи – ‘ајде, нећу ништа да му причам; ‘ајде да сад не правимо свађу… па, ако баш крене ону лименку да стави, Боже опрости, на ћивот – онда ћу да реагујем. Он иде с оном лименком, долази до мене… е сад, пазите – ја му не причам ништа, али у себи говорим следеће ствари: ‘Магарче један, је л’ им’о ико да те научи како се улази у цркву?! Па, је ли могуће да не знаш да не треба та лименка да се уноси код мошти Светог Василија?! Па, ђе ти је памет!? Јеси ли глуп, јеси ли луд…’, ја то све у себи говорим о томе момку. Он је пришао… е, да ли је он сад осјетио шта му ја причам у своме срцу, окренуо се и каже: ‘Оче, је ли вруће?’ Ја кажем: ‘Па, јест’…’ Каже он:’Ево мало сока да се освјежите.’ Ето како срце ради, како душа ради… а све ти се чини ти то радиш из највеће побожности: он је грешник, он носи лименку, ја сам свештеник, ја га осуђујем – и то с правом! Погледајте како може човек да се превари! У суштини, Христос каже: ‘Не судите, да вам се не суди.’ Немојте никога да осуђујете.“

Према казивању протојереја-ставрофора Гојка Перовића

Извор: pouke.org