Опело и сахрана протојереја Дејана Стефановића (1960-2022)

„Са оцем Дејаном смо направили прве духовне кораке. У то време ми млади смо се исповедали код њега, јер нам је давао слободу да можемо слободно рећи све што нам је било на души (а било је много тога)! Сећам се и дивних многобројних дружења у просторијама преко пута Цркве, после вечерње службе, где нас је окупљао, а ми бисмо користили прилику да поставимо наша питања и изложимо недоумице. Хвала му бескрајно на томе! Са друге стране учинио је да Цркву заволимо као свој дом, живо учествујући у свим догађајма. Волели смо његову духовитост! Иако просторно и дуго раздвојени (ако ишта време и простор значи када имамо вечност пред собом) у нашим срцима је увек имао своје место које је заиста заслужио! Нека се сада радује у наручју Христа коме је служио, до дана када ћемо се сви поново срести! ХРИСТОС  ВАСКРСЕ!!!“ Овим речима се у својој поруци сучешћа, монахиња Теодосија из Петро-павловског манастира опростила од протојереја Дејана, брата по телу Епископа Јустина, који се на празник Воздвижења часног Крста преставио у Господу.

У месту његовог покоја, Манастиру Вујну, 29. септембра служена је заупокојена Литургија којом је началствовао Епископ жички Г. Јустин уз саслужење игумана овог манастира, архимандрита Саве (Илића) и братства Храма Светог Марка у Београду у коме је отац Дејан служио. Благољепију Литургије, као и самог опела допринеле су монахиње из Манастира Благовештење, као и складни, молитвени гласови свештеника Дејана Марковића и Александра Грујовића. Након последњег целива, од оца Дејана се најпре опростио његов дугогодишњи старешина, протојереј ставрофор Трајан Којић, нагласивши да је и сâм био сведок да је о. Дејан након дугог служења Христу, са вером и надом, показао Јововско трпљење у болести и невољи, која га је снашла пред крај живота – никада не ропћући, јер је знао да се болест даје човеку да би био здрав и да је болест лек за Царство Небеско… Затим је Епископ након прочитане поруке монахиње Теодосије рекао: „Драги оче, чуо си шта кажу твоје колеге и саборци, чуо си шта каже твоје духовно чедо, једно од оних које си окупљао у цркви. Али живот, као што и сам знаш пун је искушења и тешкоћа. Радујем се што си ти до краја остао у истинитој Цркви. Господ нека ти дарује вечни покој са свима Светима. Амин.“

Нека ти је вечни спомен, достојни блаженства и вечног спомена, брате наш и оче Дејане!

Из канцеларије Епископа

Contact Us