Благодаримо Господу Богу и св. великомученику Георгију, коме је овај храм и посвећен, што смо стигли да пре праве зиме и ових ниских температура завршимо препокривање цркве. Користим ову прилику да у име Епархије жичке и манастира Св. Саве на Савинцу, захвалим Министарству културе, које је имало слуха да изађе у сусрет молби манастира а по благослову Епископа, и издвоји средства за рад. Може се рећи да би Милош Велики и архимандрит Мелентије Павловић, потоњи митрополит београдски, били поносни да виде овако уређену и спремну цркву за прославу јубилеја 200 годишњице од подизања Другог српског устанка. Цркву у којој су на празник Цвети измолили и добили благослов за подизање устанка.
Велика је историјска сличност између символике празника, када Господ Спаситељ улази на Цвети у свети град Јерусалим ради започињања великога дела искупљења и ослобођења човечанског рода од греха и на исти празник, изласка у народ Књаза Милоша ради подизања устанка за ослобођење српскога народа од османлијског јарма. Господ је дело благословио, и мала брвнара црква у Такову је прва после вишевековног ропства која је објавила слободараство и својим звоном позвала народ на молитвено сабрање. Исто тако, то је и храм код кога се почетком Другог светског рата, наредбом ђенерала Д. Михаиловића, а под командом војводе таковског Звонка Вучковића, организује и окупља Краљева војска у отпор фашистима и формира се 1. равногорски корпус.
Такође, хтео бих да нагласим одличну сарадњу између Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда на челу са архитектом Бојаном Михаљевић и извођечем радова Ивицом Бјелићем, предузетником из Смедерева. Без њиховог стручних савета и професионалог односа према повереном им послу, сигурно да не би био постигнут тако висок квалитет израде. Препокривка је од сушеног храста куваног у катрану, са обликом клиса, а по узору на оригинални кров из 1815 године.
Настојатељ манастира, јеромонах Партеније