О Великопосној молитви Светог Јефрема Сиријског

 

Pmolitva

 

 

Ви знате да је ово молитва преподобног Јефрема Сирина. О њој сам вам већ понешто говорио.

Зашто наша света Црква овој молитви поклања посебно место у богослужењу и зашто се толико пута понавља на богослужењима током Великог поста?

Свакако не без разлога! Верујем да разлог срцем и сами осећате јер ова молитва, као ни једна друга, продире у само срце и човек осећа њену изузетну и јединствену моћ, њену божанску моћ. То је зато што се ова молитва излила из савршено очишћеног и светог срца и из ума просвећеног Божјом благодаћу, ума који је постао причасник Христовог ума. Отуда таква моћ и такво тајанствено дејство ове чудесне молитве на хришћанско срце.

Без обзира што је веома кратка, она садржи огромно богатство мисли и осећања, па зато о богатству те чудесне молитве треба често и говорити.

На самом почетку рећи ћу да је од изузетног значаја чињеница да Свети Јефрем Сирин моли Бога да га избави од свега што је порочно и Богу мрско и да га удостоји врлина, најбитнијих, узвишених врлина. Зашто моли баш то? Постоје људи, а таквих је нарочито било у паганско доба, који су се у свему ослањали на себе и мислили да све могу постићи снагом свог ума и осећања. И данас постоје људи који не схватају да је много шта, посебно оно најбитније и најдрагоценије, скривено од нашег ума и недокучиво за наша осећања. Људи који то схватају увек имају на уму оно што је рекао Свети Апостол Павле: Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него што мрзим то чиним (Рим 7, 15). Овако говори велики првоврховни апостол који увиђа своју немоћ да ходи путем добра и који је дубоко свестан да његово тело има огромну власт над њим, тело које га мучи и које срцу не дозвољава да се вине ка Богу. Туговао је и у души патио што није чинио она добра којих је његова душа била жедна, него зло које није желео да чини.

Дубоко свестан тога, Свети Јефрем Сирин молио је Бога да га избави од порока и да му да снаге да чини добро. Само од Бога можемо добити снагу да чинимо добра дела и само од Бога добијамо снагу да се ослободимо порока. Наслућује то душа сваког хришћанина. Зато нас се молитва Светог Јефрема и дотиче.

Проникните још дубље у ову молитву и размислите зашто се у њој једноставно не тражи да нас Бог избави од одређених порока и да нам дȃ одређене врлине, него се вели: “дух лености, мрзовоље, властољубља и празнословља, не дај ми“. Веома је важно схватити зашто се говори о духу порока и о духу врлина.

Ви знате да ствари имају свој дух и њима својствен мирис. Ако у вашој соби остану ваше ствари, посуђе и све оно што сте ту за време живота употребљавали и ако соба буде затворена, у њој ће остати ваш мирис, дух тих ствари. Или, ако у неку посуду успете нешто што је пријатног мириса, а потом посуду испразните и исперете, знате да ће тај мирис дуго у њој остати, а ако је то било нешто што заудара, онда ће се дуго осећати дух који заудара.

Исто то се догађа и у људској души. Пороци у које човек западне и згреши остављају свој дух у његовој души, док добра која чини остављају своју светлост. Ако је човек увек чинио рђава дела и ако му је душа прожета пороцима, у души ће заувек остати дух тих порока. Ако, пак, човек живи честитим хришћанским животом, ако чини многа добра дела и стално душу освећује молитвом, онда он бива прожет духом молитве, духом врлина и духом праведности.

Знамо из животног искуства да након кратког познанства, а понекад чак и при првом сусрету можемо наслутити каквог је духа неки човек. Кад се сретнемо с побожним човеком, с човеком који ходи путем Христовим, осећамо Божији мирис који се излива из његовог срца. Ако се пак сретнемо с човеком који је огрезао у гресима, наслућујемо каквог је духа тај човек. То је слично као кад пас следи мирис, који човек оставља иза себе као траг, и доводи нас до тог човека.

Сваки човек има свој дух! Свети Јефрем Сирин не само да моли Бога да му даде дух врлина и да га ослободи духа порока, него и да не буде чак ни трага од порока и да душа буде Христом миомирисна.

Треба рећи да се много лакше ослободити појединих порока, него духа тих порока. Тај дух изузетно снажно влада нашим срцем и потпуно га се ослободити могуће је само постепено и молећи Бога за помоћ, молећи Га да нас Он избави од тог погубног духа.

Тако треба схватити ове речи Јефрема Сирина.

(Извод из књиге: Свети Лука Кримски (Војно- Јасенецки), Тумачење Великопосне молитве преподобног Јефрема Сирина, Манастир Светог Архангела Михаила на Превлаци, 2011.г.)