О Светим Апостолима и Цркви, Блажени Августин

Sveti-apostoli-Petar-i-Pavle-0002-e1405175427575Свети Петар, најревноснији следбеник Исуса Христа, за своје високо исповедање Његовог Божанства „Ти си Христос, Син Бога Живога“ удостојио се да као одговор од Спаситеља чује „Блажен си, Симоне, сине Јонин! А и ја теби кажем да си ти Петар (Petrus), и на томе камену (petra) сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати“ (Мт 16, 16-18). На „том камену“ (petra), на ономе што си рекао: „Ти си Христос, Син Бога Живога“, на том твом исповедању сазидаћу Цркву Моју. Јер „ти си Петар“: од „камена“ (petra) си Петар (Petrus) а не од Петра (Petrus) „камен“ (petra), потпуно исто као што је од Христа хришћанин, а не од хришћанина Христос.

Да ли желите да знате од каквог „камена“ (petra) је апостол Петар (Petrus) тако назван? Послушајте апостола Павла: А нећу да не знате, браћо, да оци наши сви под облаком бијаху, и сви кроз море прођоше, и сви се у Мојсеја крстише у облаку и мору; и сви исто јело духовно једоше; и сви исто пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стијене која их је слиједила, а стијена бјеше Христос“ (1 Кор 10,1-4). Ето од каквог „Камена“ је Петар!

Господ наш Исус Христос, у последњим данима Свог земаљског живота, у данима Свог служења роду људском изабрао је међу ученицима Својим дванаест Апостола за проповед Речи Божије. Међу њима се апостол Петар за своју пламену ревност удостојио да заузме прво место (Мт 10, 2) и буде као представник целе Цркве. Зато му је и речено након исповедања: И даћу ти кључеве Царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима; и што раздријешиш на земљи биће раздријешено на небесима“ (Мт 16, 19). Јер ове „кључеве“ и право да свезује и разрешује“ није добио један човек, већ Једна Васељенска Црква.

А да је заиста Црква добила ово право, а не једно искључиво лице обратите пажњу на друго место из Писма где Господ то исто говори и свим Својим Апостолима:Примите Дух Свети“ и одмах за тим: „Којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су“ (Јн 20, 22-23); или „Што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год раздријешите на земљи биће раздријешено на небу“ (Мт 18, 18).

Тако, Црква свезује, Црква разрешује; Црква основана на крајеугаоном Камену – Самом Исусу Христу (Еф 2, 20), свезује и разрешује. Нека се уплаше и свезани и разрешени: разрешени да се не предају поново оном истом (што их је свезало); свезани да не остану заувек у том стању. Јер Премудри говори: „у ужа греха својих заплешће се“ (Прич 5, 22).

Осим тога, трократни позив Спаситеља Петру и трократно исповедање Петрово пред својим Господом имао је још посебан, благопријатан циљ за Апостола. Онај коме су дани „кључеви Царства“ и право да „свезује и разрешује“ сам је трократно себе везао страхом и малодушношћу (Мт 26, 69-75) и Господ га трократно разрешује Својим позивом и његовим исповедањем снажне љубави. А да пасу словесно Христово стадо дато је свим Апостолима и њиховим наследницима.

Апостол Павле позива старешине црквене: Пазите, дакле, на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави за епископе да напасате Цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом“ (Дап 20, 28) и апостол Петар старцима: „Чувајте стадо Божије, које вам је повјерено, и надгледајте га, не принудно, него добровољно, и по Богу, не због нечасног добитка,него од срца; Нити као да господарите насљедством Божијим; него будите углед стаду; И кад се јави Архипастир, примићете вијенац славе који не вене“ (1 Петр 5, 2-4).

Значајно је да Христос говорећи Петру „паси овце Моје“ није рекао „паси овце своје“, већ паси, добри слуго, овце Господње. „Зар се Христос раздијели? Да се Павле не разапе за вас? Или се у име Павлово крстисте?“ (1 Кор 1, 13) „Паси овце Моје“…