О богопознању

У вези са тим, треба да испитамо како ми познајемо Бога, јер (Он) нити је доступан уму, нити чулима, нити је уопште иједно од бића. Можда је пак истинито да кажемо да Бога не познајемо по његовој природи (пошто је она несазнајна и надилази сваки разум и поимање) него по устројству свих ствари, јер оне су од Њега устројене и поседују некакве образе и сличности Његових божанских примера, успињемо се постепено и по реду, колико нам је то могуће, до онога што је са оне стране свега што постоји, кроз укидање и надилажење свега и кроз узрок свега.

(…)

Најбожанственије заједничко и у миру предавање једнога истога Хлеба и Чаше законополаже им исто божанско владање јер се истом храном причешћују.

(…)

(Оно је) Мера и пример емпиријског знања оних који доживљавају, а не само уче божанске ствари.

Ареопагитски списи