Недеља Самарјанке у Манастиру Свете Тројице на Овчару

У недељу Самарјанке, пету по Васкрсењу Христовом,  Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру  Свете Тројице под Овчаром.

 

Преосвећеном су саслуживали: архимандрит Сава (Илић), протојереј-ставрофор Милун Ивановић, архијерејски намесник драгачевски, јеромонах Орсисије, настојатељ Манастира Тројице, јереј Раде Марић, јереј Синиша Никитовић и протођакон Александар Грујовић.

Након прочитаног јеванђеља Епископ Јустин у беседи се осврнуо на јеванђелску перикопу о жени Самарјанци рекавши: „Господ кроз ову причу говори да је Он извор живота, да је Он Истина, Пут, Живот, све у свему. Међутим, жена Самарјанка њега није препознала као Спаситеља док није ушла у дијалог са њим. Реч по реч дође до тога да Господ зна да је пет мужева имала и да овај којег сада има, није јој муж. То је њу удивило. Али је удивило када је чула да он има извор воде живе. Да би се лишила животне тегобе, свакодневног ношења воде, а чувши да постоји вода жива од које се не жедни, она је зажелела ту воду живу. Господ јој говори да је он тај Животворни Источник. Тада разгоре се у њој срце, сети се шта је чула од предака да треба да дође Месија који спасава род људски. Препознала је у њему Месију и одмах је отишла и рекла свом народу да je чула и упознала Месију. И поверова народ. Поверовали су они који су имали чисто срце и добру вољу.“

Владика је истакао да има и данас оних у нашем роду који су исто тако чули за Свето Писмо од својих старих: да постоји Бог, да се слави слава, да иду у Цркву и слично. Из нараштаја у нараштај се то преносило, али је дошао нараштај да потомци заборавише на ту причу. И као што је Самарјанка хтела дијалог са Богом, са незнанцем, тако и данас има оних који неће дијалог са Богом, већ презиру Бога. Сматрају да је то превазиђено у временима прогреса и да су све остало бабске приче.

 

Има и оних који се муче са именом Божијим; има ли Бога, нема ли Бога? Муче се са тим мислима. То је добро. Ту се може десети да Господ Бог омекша окорело срце. Чули смо како је жена Самарјанка разговор са Богом, а била је велика грешница. Она је постала и његова следбеница – Света мученица Фотина. Она је за име његово била спремна и живот свој да положи и страдала је као мученица.“

Владика је казао да се данас хришћанима често спочитава лоше живљење, чак лошије него код људи ван Цркве. Међутим, разлика се састоји у покајању које хришћани живе. На тај начин се напредује, неприметно. Као што се жена Самарјанка сусрела са Христом тако се и ми сусрећемо са Христом, и у додиру са њим ми постајемо свесни своје грешности.

Све нам је дозвољено, али нам није све на корист. Оно што је Реч Божија, само нам је то на корист. Приговарају нам да смо затуцани јер живимо по књизи старој две хиљаде година. Међутим, то није две хиљаде година него много више. Од постања света па до Христа, све је у њој садржано и у Христу се све испунило.

Смирење је основа сваког подвига; да би се могао схватити домострој Божији, уз стално читање Светог Писма, житија Светих и дела Светих Отаца. Да би се приближили Богу, требамо се наслађивати његовом вечном Речју, а не сурогатима које нам медији нуде, поучио је сабране Владика.

Након причешћа верних, сабрање је настављено за трпезом љубави коју је уприличило братство манастира на челу са оцем Орсисијем.

Владика је у наставку посетио Манастир Сретење и тамо одслужио молитвени помен за упокојену монахињу Ирину.

 

Чтец Владан Макањић