Епархија жичка

Snow
Forest
Mountains
Mountains
Mountains

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ЖИЧКА

Монах Пантелејмон – нови изданак лозе рујанске

У време када вредни виноградари убирају плодове свога труда, Црква Христова се радовала новом изданку Чокота Христа, који је израстао у обитељи рујанској.

Предпразнично вечерње богослужење, у четвртак, 26. августа ове године, служио је Преосвећени Епископ жички Јустин, архипастир и духовни родитељ наш. Појали су монаси, свештеници и ђакони наше Епархије, благољепију су допринели ангелски гласови преподобних матера и сестара наших , као и молитвено учешће великог броја народа Божијег, који је дошао да овим сабрањем прославимо ,,призив Новога војника Христовог“ , како је нагласио наш Владика.

Пажљиво негован и духовно руковођен од стране духовног родитеља, старешине и игумана Теодосија, монашки постриг примио је брат наш Недељко. Након што је испитао његову слободну вољу и жељу за врлинским животом, решеност да остави овај свет иза себе, узме Крст Христов и пође за Спаситељем, у ангелски образ примио га је и постригао Епископ Јустин. Тада је рођен монах Пантелејмон. Дирљивост молитви приликом пострига, у чије тајне смо уронили, дрхтави глас Владике, показао нам је у коликој Светој тајни обитавамо! Сведоци смо отварања рајских двери и благодатног дејства Духа Светога, који потврђује вољу и слободу нашега брата Пантелејмона да у монашком постригу буде поново рођен. Дар суза у овом моменту је био само логични израз дубоког духовног осећања које је врило у свима нама.

 

Након завршене службе Божије, Владика се обратио са неколико реченица, присећајући се свога монашења, које је било, како је рекао Епископ, друго рођење његово и најзначајнији догађај у животу. За разлику од првог, ово је било својевољно, призвано љубављу Божијом и благодаћу Духа Светога.

Оставивши овај живот, који није увек лагодан и леп, али је човеку мио и драг, монах чини искорак ка животу узвишенијем. Пут ка томе циљу је поплочан многим искушењима, невољама и бригама и само уз благодат Божију, монах стиже до циља. Молитве Светог великомученика Пантелејмона биће узданица младога монаха, поручио је Преосвећени Владика.

Светковину смо наставили и у трпезарији, за трпезом изобилне љубави наших домаћина, игумана Теодосија, који се захвалио најпре Владици на родитељској бризи, љубави и несебичном труду који дарује својој духовној деци, а затим је поздравио и све госте који су се одазвали његовом позиву и дошли да поделимо и умножимо радост светогеоргијевске обитељи.

 

Преосвећени Владика, будући да је отпочео ово сабрање молитвеним поменом за вечни покој, на крају се обратио сабранима, присетивши се успомене на блаженопочившег Епископа Хризостома, свога претходника на трону Светога Саве, који је својим благословом, трудом и залагањем из вековне тишине пробудио монаха Теодосија, са дрвеним штампарским ,,писменима“, да настави своју мисију проповедања Јеванђеља Христовог.

Агарјани га утихнуше, недуго након 1537. године, када се одштампа Рујанско Јеванђеље. Монахе протераше, а манастир порушише. Векови су прохујали, време је чинило своје.

„Сваки порушени Олтар вапије да се обнови“, говорио је блаженопочивши Владика Хризостом.

 

Попут Феникса и Рујан се рађа из пепела и уздиже у небеске висине! Рујан је обновљен!

Плени сада својом лепотом и монументалношћу на обронцима поново српских планина!

Храм Светог Георгија, од клесаног црвеног камена, као да се огледа у цветовима рујанског цвета који овде, с пролећа, у изобиљу цвета! Звоник, пркосан и леп као да је пресељен и Свете Горе Атонске! Манастирски конак са параклисима, пружа топлину дома домаћинима, али и свакоме путнику намернику, који пратећи своје срце дође у ову светињу.

Ту је и биста Теодосија старијег, која нас и која ће наше потомке, али и потомке других народа подсећати, да је на овом месту пре пет векова био извор Воде Живе!

Сигуран сам да се монах Теодосије и Владика Хризостом, као и сви свети, радују пред престолом Свевишњега, што света Обитељ рујанска живи пуним плућима, што млади игуман Теодосије сабира и окупља верни народ око овога Извора и напаја га водом од које неће жеднети.

Отпојавши хвалу Пресветој Богородици, заблагодаривши Господу,

Владика Јустин је благословио и отпустио своју децу, а та деца на изобилну љубав свога Епископа, одговорила је искреним и топлим жељама да нам на многа лета долгоденстујеш драги Владико!

Протојереј Радоја Сандо

Contact Us