Канонска посета Епископа жичког Г. Јустина Лучанима

Друге недеље по Духовима, 30. јуна 2019. године Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном Спаљивању моштију Светог Саве у Лучанима. Велики број свештенства и верног народа наше Епархије радосно је дочекао свог Архијереја. Његовом Преосвештенству саслуживали су: протојереј-ставрофор Милун Ивановић (Архијерејски намесник драгачевски), протојереј-ставрофор Ненад Величковић (Архијерејски намесник пожешко-ариљски), јереји Петар Лазић (старешина храма у Чајетини), Раде Марић и Мирослав Миленковић (свештеници при храму у Лучанима), као и протођакон Александар Грујовић. Литургијском сабрању присуствовао је и председник општине Лучани господин Миливоје Доловић са сарадницима. У овом сабрању је велики број верника узео учешћа.

Надахнуту беседу Епископа Јустина преносимо у целости:

-Сабрали смо се у данашњи светли недељни дан у храму који је посвећен оцу нашем Светом Сави. Да видимо једни друге, да се питамо за здравље, а најпре да чујемо шта нам Господ Бог у Јеванђељу говори. Шта Он то нама стално говори читав наш живот, нама који хоћемо да читамо Свето Писмо, који хоћемо да живимо по Светом Јеванђељу? Он нама једно те исто стално говори: да ће ученици Његови, следбеници Његови бити гоњени. Подигнуће руке своје на вас, водиће вас по тамницама, по судовима, изводиће вас пред цареве и моћнике овога света, али не бојте се, не припремајте се шта ћете говорити, јер ће вам Бог дати у срце шта треба да кажете. Зато што ми који смо сведоци Христови, који смо поверовали и пошли за Њим, учимо у Цркви и у домаћој цркви својој и учимо на сваком месту, шта је овај живот, шта смо ми овде у овом свету, шта је наше призвање и шта треба да чинимо да наследимо живот вечни. Ево данас Господ Бог говори како је дошао на Галилејско море и позвао своје ученике и Апостоле. Имао је Он да бира у роду Израиљевом много школованих, много философа, фарисеја и књижевника, имућних и моћних људи.

А како Он то тражи људе безначајне, људе за које ретко ко чује, за тамо неке неуке рибаре; шта ти рибари раде – бацају своје мреже и лове рибу. Зашто? Да би се прехранили они и њихове породице. Да ли су то имућни људи, богати? Нису. Они су остављени од овога света, заборављени од овога света али они су задовољни и тиме што имају да се прехране и они су пресрећни. И зашто је још изабрао њих? Зато што су рибари људи који раде нешто а не виде шта раде, јер риба је у води и њу ретко ко може да види, она је у дубини. Зато Господ и каже на дубину баците мреже своје; ту је крупна риба и највећи улов. И они изађу да лове, али не улове ништа. Кажу: Господе, читаву ноћ смо се трудили и ништа нисмо уловили. Али они имају наду, стрпљење, поверење, они чекају да се нешто догоди. Е, такви људи су били спремни и бирани да приме Господа. Такође, тада још није био Христос прослављен.

Пророк Исаија, који је прорицао много пре Рођења Христовога, говори о данима Христовим као да гледа и каже, видесмо га и није ништа другачији од нас, смирен, скроман, нисмо га ни препознали. И он као такав долази Симону Петру и Андреју брату његовом и каже: Пођите за мном. И они пођоше за Њим без да питају. И шта чине још, остављају свој занат, остављају своју делатност од које су живели они и породице њихове. А онда долази Јакову и Јовану, синовима Заведејевим и њима рече да пођу за Њим. Пођоше и они. Шта је то што је њих привукло Христу? Оставивши све, када су дошли Христу од Њега су добили све. И да исцељују болесне и да лече губаве и да чине чудеса и да буду тиме задовољни, јер су добили све. Са Богом добили су и живот вечни.

А ми, драга браћо и сестре, који смо следбеници Христови, ми који се трудимо да почнемо да опонашамо и да личимо на Христа, често пута од онога што имамо тражимо нешто више. И поред тога што нам се говори да будемо задовољни оним што имамо. Ако се обучемо, ако имамо да поједемо и све оно што је за живот потребно тиме да треба да будемо задовољни. Бог је духовна вредност и Он нама даје смисао овог живота. Монаси су због тог смисла одлазили у пустиње да нађу радост, да нађу Истину, да нађу живот. Зар није то учинио и Свети Сава који је оставио и престо свој и богатство и поштовање и углед и отишао у Свету Гору да се подвизава тамо. Није он могао да зна да ће бити Архиепископ српски. Није могао да сања, јер је са седамнаест година отишао на Свету Гору, да нађе оно што је много цењеније. Када је пронашао то, читав свој живот је посветио вери и роду своме.

Ето, то је поука данашњег Јеванђеља. То је поука нама, да заиста Господ даје свега у изобиљу и имамо све. Ако тражимо нешто више преко тога заиста је то прохтев који није потребан овде. А Он нам свакоме појединачно даје оно што нам је потребно; зар не даје и птицама небеским? Ево јуче гледам два врапчића, дођоше на терасу и нешто цвркућу, нешто су весели и помислих, па и њих Бог храни и њима даје да Га славе тиме што цвркућу, тиме што су радосни и испуњени и ништа им није потребно. Замислите када њих храни, како неће нас који смо круна Његовог стварања. И због нас је Он дошао и страдао и пролио своју пречасну Крв, и како нама да не да све у овоме свету, а изнад свега Царство небеско?

Господ Бог мира и утехе и свакога добра, нека буде са нама и нека нас просветли и усели се у наша срца и душе, ум и вољу. Да знамо да увек пред Њим живимо, да се трудимо да чинимо добро, а да се клонимо зла, тако живећи да имамо наду у вечни живот који је Господ обећао свима онима који Га славе.

 

Старешина храма у Лучанима јереј Раде Марић, заблагодарио је Епископу Јустину на посети, благослову и времену које је издвојио да духовно окрепи свој верни народ.

Након Литургије приређена је трпеза љубави коју су заједно са својим свештеницима припремили парохијани цркве у Лучанима.

Дарко Трипковић,

дипл. теолог