Иконописачко умеће чајетинских основаца

 

Преподобни Јован Дамаскин је рекао: “Икона – то је то исто Божанско Откровење, само не словима написано, него бојама.”

У склопу часова верске наставе, а у сусрет највећем хришћанском празнику Васкрсења Христовог, ученици верске наставе основне школе „Димитрије Туцовић“ у Чајетини су на један јединствен начин приказали велике светитеље наше помесне цркве. Пошто је било и оних који су желели да прикажу и неке просветитеље других народа и њима смо изашли у сустрет.

Припрема за израду ових дела је била изузетно темељна, те смо пре него што и почнемо са цртањем и постављањем пропорција, пажљиво разговарали и о животу и делу сваког светитеља. Ученицима се изузетно занимљив учинио Свети Јаков Аљаски- мисионар међу Ескимима.

Изузетну сарадњу смо имали са наставиком луковне културе Добросавом Обрадовићем, који је овом нашем подухвату приступио не само ликовним умећем, већ и искреном хришћанском љубављу.

Циљ овога нашег рада је да у ове благе дане деца славе Бога кроз сваку повучену линију, кроз сваку нијансу боје и уједно кроз промишљање о животу свакога од светих угоника Божијих.

 

Наставник верске наставе

дипл. мастер-теолог  Александар Ђуричић

1 (16)

Свети Сава (световно име Растко, монашко име Сава; рођен око 1175. године у Расу, умро 14. јануара  1236. у Трнову, Бугарско царство) је био најмлађи син српског великог жупана Стефана Немање, светогорски монах, јеромонах и архимандрит Студенице, први архиепископ аутокефалне Српске архиепископије, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник. Широко се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје, а Српска православна црква га слави као свеца. Његова личност је остварила велики утицај на средњовековно српско књижевно стваралаштво, а његов култ се вековима негује у српском народу.

1 (12)

Званична титула краља Милутина (1282-1321) гласила је СТЕФАН УРОШ, ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ КРАЉ И САМОДРЖАЦ СВИХ СРПСКИХ ЗЕМАЉА И ПОМОРСКИХ. Тако се потписивао на документима које је издавао. Такав је потпис и на најзначајнијој његовој повељи – Светостефанској хрисовуљи, издатој манастиру Бањска који је посвећен светом Стефану Првомученику и стога се зове Светостефанска.

1 (14)

Стефан Владислав Немањић је био српски краљ од 1234. до 1243. године. Наследио је брата краља Стефана Радослава  1234. Ктитор је манастира Милешева, у ком је сахрањен Свети Сава.

1 (13)

Стефан Драгутин Немањић  (пре 1253 — 12. март 1316) био је краљ Србије од  1276.  до  1282. године и краљ Срема од 1282. до 1316. године.  Син је Стефана Уроша I и Јелене Анжујске од  рода фрушког. Имао је два сина, Владислава (сремског краља) и Урошица (касније монах Стефан) и кћерке Јелисавету (удату за Стефана I Котроманића) и Урсулу (или Урсу), удату за Павла Шубића.

1 (11) gg

Свети Сава II (око 1200 — 1271) је био трећи српски архиепископ, од  1263. до 1271. године. Рођен је 1200. или 1201. године. Његово световно име је било Предислав. Био је син краља Стефана Првовенчаног и синовац Светог Саве.

1 (10)

Кнегиња Милица Хребељановић, рођена Немањић  (или Преподобна Евгенија, рођена око 1335 — 11. новембар 1405) је била владарка Србије, жена српског кнеза Лазара и православна светитељка. Пореклом је из владарске породице Немањића. Њен отац био је кнез Вратко, у народној традицији познатији као Југ Богдан.  Вратко је био праунук Немањиног сина Вукана и унук Вукановог сина Димитрија у монаштву Давида. Давид је сазидао манастир Давидовицу и празнује се као светитељ у Српској православној цркви сваког  7.  октобра.

1 (5)

Преподобна мати Ангелина, световно име Ангелина Бранковић, (умрла 30. јула 1520) је била кћи Ђорђа Аријанита Комнина, средњовековног господара области Коњуха и Шкумбе и супруга Стефана Бранковића, сина српског деспота Ђурађа Бранковића.

1 (6)

Свети мученик Бојан, познат и као Бојан Енравота је хришћански светитељ и кнез Бугарске из IX века.

Био је најстарији син бугарског кана Омуртага и унук кана Крума. Примио је хришћанство и узео име Бојан, за разлику од његовог млађег брата Маламира који је остао паганин. Маламир је уместо њега преузео престо, и наредио да се Бојан убије 833. године, јер није хтео да се одрекне хришћанства.

Православна црква прославља светог кнеза Бојана 28. марта по јулијанском календару.

1 (4)

Стефан Немања  (рођен  око 1113 — 13. фебруар 1199) је био велики жупан Рашке, родоначелник владарске династије Немањића и творац моћне српске државе у средњем веку.

Сматра се једним од најзначајнијих српских владара и заједно са сином Савом, једним од утемељивача Српске православне цркве, која га слави као Светог Симеона Мироточивог. Доба његове владавине представља преломни период у историји и култури Срба.

1 (3)

Стефан Немањa II, назван Стефан Немањић и Стефан Првовенчани, био је средњовековни српски владар (велики жупан 1196 — 1217. и краљ 1217—1227) који је Рашку подигао на статус краљевине, као и значајан писац који је жанру житија владара-светитеља у српској књижевности дао стил и узор. Његово најзначајније дело је „Житије Светог Симеона“ у коме је описао живот и чуда свога оца.

Стефан Немањa II Првовенчани је био други син великог жупана Стефана Немање, родоначелника династије Немањића, и Ане. Био је млађи брат Вукана Немањића, који је постао управник Зете, а старији брат Растка Немањића, оснивача аутономне Српске архиепископије.

1 (2)

Света Анастасија је хришћанска светитељка и мученица настрадала у Сирмијуму.О њеном животу се мало тога поуздано зна, осим да је убијена у Диоклецијановим прогонима хришћана. Већина прича о њој је настало вековима након њене смрти. Неке преносе да је била рођена римљанка, док друге наводе да је рођена у Сирмијумској области.

Анастасија је, према некима, рођена у Риму у дому сенаторском и богатом, од оца паганина и мајке хришћанке. Од ране младости је постала хришћанка.

Српска православна црква слави је 22. децембра по црквеном, а 4. јануара по грегоријанском календару.

1 (7)

У четвртом веку живео је човек по имену Мојсије. Мојсије је био афричког порекла, тачније Етиопљанин, крупнога стаса и изузетне памети.

1 (9)

Јефрем Сирин (сир. ܐܦܪܝܡ ܣܘܪܝܝܐ, Mor Afrêm Sûryāyâ; око 306 – 373) је био сиријски ђакон и хришћански теолог из  4. века. Писао је углавном химне, песме и библијске коментаре. Сматра се најзначајнијим црквеним оцем сиријске традиције.  Хришћани широм светa, а посебно у Сирији, га поштују као свеца.

Православна црква слави га 28. јануара по јулијанском, а 10. фебруара по грегоријанском календару.

1 (15)

Преподобни и богоносни отац наш Јован, у монаштву назван Јоасаф, роди се од оца Симеона-Синише и мајке Томаиде око 1350. године.

1 (8)

Свети Јаков (Нецвјетов), алеутски свештеник рукоположен је 1826. године, вратио се на Аљаску са својом супругом Рускињом и започео мисионарски рад међу ескимским народом 1842. године научивши њихов језик и радећи на превођењу црквених текстова и песама на језик Јупик Ескима у наредних осамнаест година. Канонизован је као Крститељ и просветитељ староседелаца Аљаске 1994. године.