Храмовна слава – Пренос моштију Светог оца Николаја у Ивановцима

Хвала Вам Миловане и Милосаве, мило нам је да вас имамо! – Поручили су љишки средњошколци и основношколци Миловану Данојлићу и Милосаву Тешићу у оквиру програма Сусрет с песником, а на дан храмовне славе у Ивановцима.

И овог маја је црква на Камаљу, у Ивановцима, задужбина песника, књижевника и академика Милована Данојлића, наткрилила качерску долину, разагнала облаке, призвала народ и песнике и потврдила да „градећи храм, градимо себе“.

Вечерње уочи празника и Свету Литургију служио је протојереј Светолик Марковић. Након литије испред храма је преломљен славски колач са домаћинима славе. У беседи је свештеник истакао неопходност сабрања и потребу за сусретом са Богом и једних са другима; о радости коју имају верујући људи и поред свих тегоба и патњи кроз које пролазе у овом свету. Радост сусрета са Васкрслим Господом и светлост Царства небеског је циљ живота сваког верујућег човека.У беседи је говорио о Светом Николи и објаснио смисао празника Преполовљења.

 

У Ивановцима је од прошлог Малог Никољдана, сазидана капија, уређен простор око цркве, порадило се на инфраструктури, а народ се сабрао у још већем броју. Тако се Црква уздиже ка небу и обасјава све светлошћу и надом.

И ове године су се поред мештана, на црквеној слави посвећеној Преносу моштију Светог Николе, сабрали ученици из Ивановаца, Козеља, Љига, Лазаревца, наставници, бивши и будући државници. Дошли су да прихвате дарове нашег песника, академика Милована Данојлића, његове путоказе кроз шуму немира са којима расту и живе, и покушају да нађу уточиште у међусобном разумевању, толеранцији и љубави, како је он то, између осталог поручио у недавно одржаној приступној беседи у Српској академији наука и уметности.

Дошли су са обећањем да ће покушати да укорене своје речи, да им се не распу у нигдину и празну причу. Рекли су: „Потрудићемо се да као они који долазе, сами себе домислимо, препознамо и узбрдицом кренемо не би ли се пропланка домогли!“

Захвалили су се Песнику, Задужбинару за радост сабрања и откривања.

 

Овогодишњи гост био је академик и песник Милосав Тешић, који је уместо беседе прочитао своју песму „Плава гробница-Видо“, а ученици основне и средње школе из Љига направили су свој избор. Читање Тешићеве поезије било је својеврсно лирско путовање кроз „топонимску бројаницу“, на коме су се играли речима и откривали нове пределе језика!

У Тешићевој поезији осећа се и сета због села које тоне у тишину и заборав, због огњишта која замиру, вајата премрежених пауцима времена и авлија у којима „језа с лучем гостује“.

Програм се завршио уз звуке виолине ученица Музичке школе из Лазаревца.

Домаћини славе  својски су се потрудили да за трпезом љубави угосте све присутне.

Тако је протекло 16. сабрање на качерском Парнасу, уз наду да ће народ ослушнути опомене песника, да ће га разбудити њихово бритко перо, које још увек разгорева неугасли жар огњишта и сабира данас, за сутра, на Камаљу…

                                                                                          Проф. Марјана Неговановић