Епископ Јустин у канонској посети парохији у Грачацу

Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин служио је друге недеље Часног поста, 4. марта 2018. године, Свету Архијерејску Литургију Светог Василија Великог у Храму Светог Саве у Грачацу уз саслужење архијерејског намесника жичког протојереја ставрофора Ненада Илића, пароха грачачког јереја Милана Костића и протођакона Александра Грујовића, уз појање појаца Храма Светог Саве у Краљеву. Како и доликује оваквом радосном дану за нашу парохију, на литургијском сабрању учествовао је велики број верног народа који се постом и молитвом припремао и ове друге недеље поста за сједињење са Христом и суделовање у Царству које нема почетка и  краја.

Епископ Јустин обратио се верном народу, као словесном стаду Божијем које се већ другу недељу, сабирајући се у храмовима на богослужењима, слушајући реч Божију, труди да испуни оно што Господ од нас тражи, не да бисмо њему угађали, већ ради сопственог спасења.  У богонадахнутој беседи о чежњи и жељи сваког човека, посебно младог човека да пронађе смисао и суштину свога живота, своје спасење, Епископ Јустин похвалио је ту богочежњивост. Истакао је и да без напора и одрицања, без поста није могуће открити Онога који нам се добровољно открио речима данашњег Јеванђеља: „Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце“ (Јн. 10,11).

Свештенство, то је пре свега пастирство, брига о стаду повереном, како тумачи Свети Григорије Богослов. Пастирском добротом подсетио нас је Преосвећени како нас је Господ још од заповести неједења са дрвета познања, тог првог педагошког уздржања, упућивао да нам није све на корист, припремао нас да преко тих малих заповести улазимо у велику благодат Његову. Тако је кроз историју Црква, кроз светитеље своје, устројила пост и молитву као задобијање Христове врлине, као средство да угодимо Богу, водећи рачуна и промишљајући о нашим потребама. Пост је установљен као спасоносни период и нико и ниједна институција га не може укинути или променити.

Говорећи о јеванђелском догађају у Капернауму, Владика је истакао како суштина ове приче није у исцељењу, јер су се она дешавала свуда куда је Господ ходио, већ у сили речи Божије, која има снагу и моћ да се грешни обрате, болесни исцељују, а сви потребити снаже и јачају. Христос, живећи и ходећи међу људима, примером је својим, не само речима, показао који је то пут за живот вечни. Он, који је послат од Оца свога да без греха и кривице положи живот свој за нас, да би нама пропутио пут у живот вечни, показао нам је како је пут страдања и пут васкрсења. Потребно је подсећати се тога и васпитавати се у сили речи Његове, јер данас, када смо окружени изазовима технолошког доба и радознало лутајући стазама ововремене забаве, често без потребног породичног утемељења у вери, допуштамо и себи и својој деци да спас траже на погрешним местима. Једино место спасења је Црква, једино у сили и снази Христове речи је благодат непролазна, спасење и живот вечни.

Окрепљени благодаћу посете свога Епископа у ове дане Великог поста, молимо се Христу Господу да дочекамо и дане радости Васкрсења Његовог.

јереј Милан Костић