Духовна сабрања у Чачку

ХРИШЋАНСКИ СМИСАО БОЛЕСТИ И ПАТЊЕ
протојереј-ставрофор др Зоран Крстић
4. јул 2015. године

У суботу, 4. јула, у порти храма Вазнесења Господњег одршане су витешке игре и представљање старих заната Србије.

У оквиру „Летњих духовних Сабрања“ уприличен је целодневни програм који је за циљ имао да приближи историју храма свима који су били ради да дођу и учествују у многобројним радионицама.

Програм је отворило витешко друштво „Свибор“ које је привукло највише знатижељника, свих узраста. Расположени витезови представили су оружје, опреме и разне вештине које су красиле наше средњовековне претке. Посебно је било интересантно нашим најмлађим посетиоцима који су могли да се опробајау у витешком двобоју, боју, гађању луком и стрелом, мачевању…

Поред витезова представило нам се и друштво за очување старих заната „Босиљак“. Даме су весело показивале како се прела вуна, хеклало, везло. Поред њих смо имали прилику и да видимо како се прерађује глина у прелепе мајсторије грнчарства.

Веште руке, нежни потези, срећни осмеси…иконописање, дуборез… Наши млади уметници су нам у хладу летње жеге приказали како се осликавају иконе, раде дуборези за иконостасе, тетраподе.

Након дневног дружења уприличено је затварање „Духовних сабрања“, гост је био уважени професор Православног Богословског факултета у Београду, др Зоран Крстић који нам је приближио смисао страдања и патње. У веома квалитетном предавању могли смо да чујемо разбијање доста предрасуда и представа које су се усадиле у наше размишљања.
Након пет субота дошли смо до краја „Летњих духовних сабрања“. Старешина храма Вазнесења Господњег у Чачку, протојереј Иван Пауновић позвао нас је да се опет саберемо на јесен у оквиру „Јесењих духовних сабрања“.

МИР ДУШЕВНИХ СИЛА
јеромонах Рафаило (Бољевић), игуман манастира Подмаине (код Будве)
27. јун 2015. г.

У суботу, 27. јуна 2015. године, одржано је четврто предавање у оквиру  „Летњих духовних сабрања“, која организује Храм Вазнесења Господњег у Чачку. Предавач је био јеромонах Рафаило (Бољевић), игуман манастира Подмаине (код Будве) и говорио је на тему Мир душевних  сила. Поред око три стотине присутних, из Чачка и околине, али и других градова, предавању су присуствовали чачански свештеници и монаси манастира Преображење. Надахнуто и занимљиво излагање оца Рафаила, оставило је на присутне снажан утисак и надамо се да ће и у будуће бити гост у нашем граду.

Немањићка задужбина, манастир Подмаине, налази се у околини Будве у Црној Гори, обновљен је крајем деведесетих година двадесетог века и данас манастирско братство има разноврсну и развијену мисионарску делатност. У оквиру своје издавачке делатности, манастир објављује значајна дела духовне литературе, која су након предавања могла да се купе, по веома приступачним ценама.

Остаје нам да оно што смо научили на овом предавању, уз Божију помоћ, примењујемо у свакодневном животу.

Милош З. Јелић, вероучитељ

ПРОБЛЕМ ЗАВИСНОСТИ
Протојереј Бранко Ћурчин
20. јун 2015. г.

На трећем окупљању у  оквиру „Духовних Сабрања“ које, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, организује храм Вазнесења Господњег у Чачку, о свом Богоугодном раду у Заједници и искуствима говорио је духовник Правослвне заједнице „Земља живих“, протојереј Бранко Ћурчин. Поред оца Бранка о свом животу пре заједнице, и у њој, дирљиво су сведочили штићеници Земље живих Милан и Душан , разговор је водила вероучитељ Ирена Чоловић.

Земља живих“ је заједница која представља пружену Божју руку свима онима који се осећају промашеним, неоствареним, уморним, разочараним, зависницима и независницима, тужним и сиромашним у срцу. Божји одговор онима који траже искрену радост и смисао у животу. Уверени да је зависник у егзистенцијалној кризи, створена је клима живота у духу једноставне хришћанске породице. Хришћански живот, својом пуноћом, даје истински одговор на људски немир и да нико сем Бога Оца који је створио човека не може да оздрави његово рањено и повређено срце.

Вероучитељ Милош Живановић

ЧОВЕК СВЕДОК ВРЕМЕНА
музичар Зоран Костић Цане
13. јун 2015. г.

У оквиру „Духовних Сабрања“ које, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, организује храм Вазнесења Господњег у Чачку, предавање је одржао познати музичар Зоран Костић – Цане.

Предавач је беседио на тему „Човек, сведок времена“. Која су наша достигнућа као људи уколико омашимо танан пут богопознања и предамо се идолопоклонству медиокритета и медија и на који начин је могуће да млада особа пронађе своју личност кроз искуство Васкрслог Христа и Цркве. Беседећи и о личном боготражитељном путу и проналаску себе, као што је опевао у својим песмама, Цане је уз препознатљиви метафорични начин изражавања одржао предавање пред пуном портом Саборног храма.

ПРОБЛЕМ САМОУБИСТВА
протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић
06. јун 2015. г.

Српска Православна Црквена Општина Чачак, при IMG_2656храму Вазнесења Господњег, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, организује низ предавања која за тему имају црквени и духовни одговор на све веће проблеме који потресају наше друштво. Не можемо рећи да раније нису постојале болести зависности и аутодеструкција, екстремно наглашена у самоубиству, али морамо приметити да смо тренутно сведоци времена у којем се човек лагано, готово неприметно, стапа у modus vivendi који га удаљава од свега онога што би човек требало да буде као биће створено по „лику и обличју Божјем“.

Намеће нам се идеја да смо се, пре свега, удаљили једни од других. Постала нам је препрека чак и посаветовати некога у духу братољубног односа. Уколико некога опомено ризикујемо да добијемо критику како се мешамо у туђе навике, односе. Но, запитајмо се следеће. Уколико се налазимо у чамцу на отвореном мору, један од путника буши рупу у чамцу, испод својег седишта, када га опоменεмо рећи ће нам: „Шта те се тиче што ја бушим испод свог седишта“. Али, схвата ли да својим понашањем угрожава многе око себе? Особа зависна од алкохола угрожава постојање своје породице. Деца ће отићи научена погрешним идеалима. Свети Василије Велики рекао је „Алкохолизам је призивање ђавола“, није погрешио. Алкохолизам, коцкање, зависност о крајње неморалним и безбожним порнографским филмовима, блуд, промискуитет… Корак по корак који се сам намеће као логичан след околности. Небројено пута смо чули о алкохоличарима, или коцкарима. који су изгубили све, укључујући и породицу. Достојевски маестрално осликава Алексеја Ивановича, коцкара, и његов пут. Некако, све док човек греши има наде за покајање и исправку постојања, преумљење, но, једном када пређе границу и крене путем самоубиства све се завршава трагедијом погрешног усмеравања постојања.

Живот у свету, где су измешани добро и зло засигурно не може бити без потешкоћа. Апостол Павле нам говори „кроз многе нам невоље ваља проћи пре него што уђемо у Царство Божје“. Бити хришћанин је немогуће без свакодневице искушења, невоља, мука, страдања… ношења крста. И Христос каже „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе (=гордости, самољубља, себичлука; прим. аут текста), узме крст свој сваки дан и иде за мном“. Христос је сам узео крст на Себе и понео га са Собом. Ова изјава не тражи од нас да морамо нужно да страдамо, пре ће бити да се морамо сетити свих страдања која је Христос преузео на Себе зарад нас. Као што је рекао отац Александар Шмеман „Никада не заборавимо да смо ми само немо стајали поред Крста на којем је Христос страдао“. Дакле, свесни смо својих немоћи, али увек постоји могућност и вера у Христа Коме се можемо обратити за помоћ.

Узроци за самоубиства су различити, послушајмо речи Берђајева:

„Самоубица је човек који је изгубио веру. За њега је Бог престао да буде реална, добра, сила која управља животом. Самоубица је човек који је изгубио сваку наду да може добити добра живота. Он мрзи свој несрећни живот. Потребна је већа обраћеност привременом и земаљском, заборав вечног и неба да би се створила психологија самоубице“.

Дакле, у души самоубице не можемо наћи нити једну врлину хришћанства, љубав. Он је егоцентрик који мисли само на себе, занемарујући своје ближње. Вера без дела слаби, јењава и нестаје, казује нам апостол Јаков. Зато смо позвани, призвани да својим делима, љубави према ближњима деламо у свету, не само што се приближавамо томе да се остваримо као „иконе Божје“, ми истовремено лагано улазимо у Царство Божје и чинимо свет оним што су апостоли назвали местом у „којем нам је добро бити“.

Имајући све ове проблеме на уму храм Вазнесења Господњег у Чачку одлучио се на мисионарску делатност која за циљ има да се Реч Божја чује и прими у срцима људи. У току јуна и јула, у порти саборног храма у Чачку сваке суботе, са почетком у 19.00 часова имаћемо прилику да чујемо изванредне предаваче из света духовности, уметности, музике, науке који ће држати предавања о разним облицима зависности.

Прво предавање је одржано 06. јуна. Предавач је био познати протојереј ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор призренске богословије. Беседио је о самоубиству, али не само о суициду личности већ и биолошком суициду, генетском, педагошком и националном. Готово свакодневно сведочимо разним облицима самоубиства, који нису нужно везани за одређене личности већ имају и много крупније последице. Посрнуће јавног и приватног морала, опадање етичности у политици, медијима. Опште расуло у васпитавању младих, слабљење образовног система, колективне одговорности… Многи облици самоубиства који се не именују тим називом али имају исту последицу, губљење живота, али одложено, лаганао, попут  смрти која долази тихо а коју Христос описиује речима „а смрт ће доћи тихо, попут лопова у ноћи“.

Позивамо све заинтересоване да присуствују предавањима у порти храма. Видео записе предавања можете одгледати на званичној страници сајта Вазнесења Господњег у Чачку, saborna.crkva032.rs.

Вероучитељ Ђорђе Чоловић