Чудесан пут Рујанских стубова

ипођакон Немања Спаловић, историчар

DSCF0409За стари манастир Рујан везане су многе приче, али можда најинтересантнија је она о судбини рујанских стубова који су некада красили улаз у основну школу на Доњој чаршији у Ужицу.

Наиме, 1883. године министар просвете и црквених дела, Стојан Новаковић, одобрио је да се у Ужицу, на Доњој чаршији, на плацу где је некада била турска медреса, изгради школа. Тако је изграђена најстарија школска зграда у Ужицу 1884. године, која данас носи назив „Прва основна школа Краљ Петар II“.

Улаз у основну школу на Доњој чаршији красила су два декоративна мермерна стуба од црвеног гранита. Стубови са улаза су потицали из старог манастира Рујан у Врутцима, који је био посвећен Светом великомученику Георгију и који је подигнут у 15. или на самом почетку 16. века. У писаним документима зна се да је манастир Рујан имао прву штампарију у Србији коју је набавио и у њој радио монах Теодосије. Сазнавши да у манастиру ради штампарија, Турци су 1537. године запалили манастир и штампарију уништили, а братство је побегло у манастир Рачу.

Када је на реци Ђетињи подигнута брана и образовано вештачко језеро, из кога се Ужице снабдева водом, 107вода је потопила и остатке порушеног манастира. Међутим, интересантна је судбина два стуба који су красили цркву срушеног манастира. Турци су стубове уградили у ужичку медресу, а након њиховог одласка из Ужица, када је медреса била срушена, стубови су уграђени у улаз основне школе на Доњој чаршији. Након што је, ради доградње спрата, срушен улаз у школу, овим стубовима се изгубио траг.  Један од два стуба је пронађен. Он је подупирао терасу куће ужичког професора, Константина Мије Петровића, који је испричао да му је његов отац Мирослав, који је пре рата био полицијски писар у Ужицу, причао историјат овога стуба. Наиме, када је 1934. године улаз у школу срушен, стубови су продати на лицитацији. Један од њих је купио управо Петровићев отац, Мирослав и њиме подупро терасу. За други стуб се прича да краси чесму на Ракијској пијаци.

DSCF0410Када је Епископ Хризостом (Столић) дошао на Жичку епархију 2003. године и сазнао за рушевине манастира Рујан, донео је одлуку да се тај манастир обнови и сазида по могућству у непосредној близини. Обновљен је манастирски храм који је посвећен Светом великомученику Георгију, а у њега је уграђен управо овај стуб који је у 16. веку био део старог манастира. Други стуб није пронађен, те се морао направити нови, који би био истоветан оном из 16. века. Међутим, интересантно је то да је приликом уградње у нову цркву обновљеног манстира Рујан, нови стуб напукао док је стари и поред премештања и вишевековног путешествија остао нетакнут. Тако је неким чудноватим путем, пре бих рекао промислом Божјим, стуб враћен где му је и место.

Contact Us