Чачански основци у посети Овчарско – кабларским манастирима

p1090053У суботу 1. октобра 2016. године, ученици седмог разреда OШ „Милица Павловић“ из Чачка, су заједно са вероучитељима  Милошем Живановићем и Ђорђем Чоловићем, као и са наставником техничког и информатичког образовања Радојицом Чоловићем, посетили неке од манастира Овчарско кабларске клисуре.

Излет смо започели посетом манастиру Благовештење. Монахиње су биле врло љубазне према нама и било им је драго што су могле да нам испричају нешто о историји манастира. Благовештење је један од ретких манастира у клисури за који се тачно зна када је подигнут и ко су ктитори. Изнад улаза у цркву стоји натпис на коме је уписано да је храм подигнут 1601/1602. године, трудом игумана кир Никодима. Следећи традиције рашке градитељске школе, црква манастира Благовештење је саграђена у рашком архитектонском стилу. Тим изгледом Благовештење је, после Св. Тројицe, несумњиво најлепши манастир у Овчарско кабларској клисури. Исте године када је подигнут храм осликана је и лунета изнад улаза. Неосликани ентеријер Благовештења имао је тада само низ престоних икона на ниском иконостасу. По завршетку посете манастиру прошетали смо кроз природу ка слаповима и уживали у природи која нам је ускраћена у граду.

Наставили смо путовање упутивши се ка обитељи манастира Вазнесење пешачећи кроз шуму, лагано се пењући ка самом манастиру.  По доласку дочекао нас је искушеник Стефан који нам је беседио о прошлости овог манастира. Вазнесење се први пут помиње у турском попису из 1525. године у атару села Међувршја под именом „Манастир Дробњак“. Манастир је порушен и запустео 1690, а обновљен је 1937. године. Иконостас цркве манастира Вазнесења припада једноставном типу вишеспратног иконостаса без претеране декорације. Након кратке историје о Вазнесењу имали смо два сата за игру, дружење и одмор у порти манастира.

Лепо време и добро расположење наших ученика улепшали су овај дан. Овај излет је био прилика да се дружимо и научимо нешто о манастирима Овчарско кабларске клисуре и историји наше вере.

Милена Луковић, одељење 7/5