„Где се умножи грех (и безакоње), тамо се још већма умножи благодат“(Римљ. 5, 20). У истинитост ових речи Светог апостола Павла уверили смо се ових дана гледајући догађања у Црној Гори. Владајућа већина у Скупштини Ц. Горе изгласала је Закон о слободи вероисповести, којим законом се жели спровести безакоње. Овај закон омогућава држави Ц. Гори да једним кликом миша у катастру, без икаквог доказивања, промени власника и право својине над црквама, манастирима и осталим верским објектима. И кад се нико није надао, тад се умножила благодат да покаже да се „сила Божија у немоћи показује савршеном“ (2.Кор. 12,9).
Сурова је истина да је страдање најбоље стање за Цркву, стање у коме је Црква најплодоноснија. А благостање, слобода и комфор стање у коме се сви опустимо, уљуљкамо и заборавимо ко смо и чији смо. Страдање Цркве, гледано логиком овога света је немоћ, а гледано логиком Бога Живога је сила која се показује савршеном. Већ два месеца народ у Ц. Гори излази на мирне, молитвене литије изражавајући неслагање са донетим законом. Тако је било и у недељу 23. фебруара ове године у Подгорици када је изашао рекордан број људи, око 70000 према проценама. Преносимо вам беседу архимандрита Тимотеја, игумана Манастира Вазнесење на Овчару, изговорену том приликом испред Храма Васкрсења Господњег у Подгорици: