На Велики уторак 19/6.априла 2022.г. у Ваљевској болници уснуо је у Господу протојереј Светолик Зечевић, пензионисани парох љишки.У болници је провео седам дана, причестивши се Божанским тајнама претходног дана, потпуно смирен рекао је медицинском особљу: “ Сада сам спреман.“
На опелу које је почело у 12.часова у љишком Храму Светог Јована Крститеља, началствовао је Архијерејски намесник качерски протојереј Светолик Марковић, а саслуживали су: протојереј-ставрофор Миленко Милованчевић парох милановачки у пензији, протојереј ставрофор Гојко Терзић парох цветановачки, протојереј–ставрофор Живота Новитовић парох мионички, протојереј-ставрофор Драган Павловић старешина цркве Св.Јована Крститеља на Централном гробљу на Вождовцу, протонамесник Слободан Алексић парох белановички, јереј Горан Џопалић парох заграђски, јереј Миодраг Марковић парох моравачки, протојереј Срећко Зечевић парох крагујевачки, јереј Владимир Вићентијевић парох белопоточки, јереј Илија Илић парох врујачки, ђакон љишко–качерски Слободан Пејовић и Саша Глишић ђакон при храму Св.Јована Крститеља на Вождовцу.
У присуству чланова породице, сродника, Љижана и верника љишке парохије, који су у великом броју дошли да се опросте од свога драгог проте Свете, бираним речима на крају опела обратио се намесник качерски:
„Блажен кога си изабрао и примио, Господе. Душа ће његова у добру почивати. „
Изабрао је Господ нашег проту Светолика-Свету Зечевића од самог рођења 1937.г у Живицама у славном драгачевском крају. Друго дете од укупно осморо деце Михаила и Станице, а прво мушко дете, отац Михаило члан Богомољачког покрета, уписује у Богословију призренску и по древном правилу посвећује Богу да као свештенослужитељ служи у Цркви. Најстарија сестра је рано отишла у манастир и као монахиња Тавита упокојила се пре неку годину у дубокој старости. Најмлађи брат Јовиша такође постаје свештеник и служи до пензије у Мајдану код Г.М., упокојио се 2020.г. Његов син, а синовац нашег драгог проте наставља свештеничку традицију у породици Зечевић и данас је парох при саборном храму у Крагујевцу….
После завршене богословије ступа у брак са Саветом Бабић из Виче, бива рукоположен и постављен за пароха у Трнави код Рашке 1962., где се као млад свештеник истакао и својим парохијским радом, обновио цркву и парохијски дом. Старији житељи Трнаве и данас памте младог свештеника који је десет година служио у њиховој парохији и остао у лепом сећању. Одлуком Епископа Жичког Василија бива премештен на парохију у Љигу 1972, где служи све до пензионисања 2003.г . Верници качерског краја брзо су прихватили новог свештеника и заволели због његовог доброг гласа и појања по чему је познат и у богословији, а такође и због дара да га људи заволе и да брзо склопи пријатељски однос са парохијанима. Колико су брзо прихватили новог свештеника говори и догађај из те прве године службе у Љигу када је народ био одлучан и спречио његов премештај у Белановицу. Истицао се својим предивним гласом, даром за беседништво, памте се његове проповеди на опелима. Харизматска личност која је умела да привуче људе Цркви у тешко време богоборног атеизма које влада у Србији. Волео је дружење са људима и ван својих парохијских дужности. За време службе у Љигу; довршио је започети парохијски дом, обновио фасаду на храму, изградио звоник са канцеларијом и библиотеком, капију на улазу у порту, чесму у порти….
Прота је од младости заљубљен у пчеларство и до своје кончине бавио се веома успешно пчелама….
У браку са својом сапутницом Саветом добио је два сина, старији син Михаило успешан предузимач, млађи син Ђорђе угледан стоматолог у Београду. Дочекали су да виде и децу деце своје, петоро дивне унучади, једну праунуку. Нажалост његова протиница пре мање од пола године преставила се у Господу и тај њен одлазак није могао лако да преболи, и ето сада се придружује њој у вечности, сада га Господ прима у своје наручје….
Потом се дирљивим речима од свога стрица опростио и протојереј Срећко Зечевић. Након опхода око храма погребна поворка се упутила на љишко гробље где је тело уснулога проте Светолика предато земљи да га чува до свеопштег Васкрсења.
Протојереј Светолик Марковић
