Поморавско село Врба, од свог најранијег постанка као мале насеобине, оивичене древним врбама, и само село које је стално узрастало и примало нове родове из Херцеговине, Црне Горе, Подкопаоничког краја и Старог Влаха, свој идентитет кроз веру је носило са собом. Битни догађаји који су задесили мештане села, везивани су за велике празнике из црквеног календара.
Прва заветина села, био је до краја Првог светског рата, први дан Духова, а потом као сеоску славу са сабором, мештани узимају Малу Госпојину. Времена која су утицала и на Србију са свим превирањима, нису заобишла ни Врбу. После Другог светског рата, сеоска слава се светкује у мањем обиму, до крајњег исхода где пада у заборав. Од прошле године, залагањем новог пароха у Врби, јереја Ивице Тадића, иницијативу о повратку изворног облика прославе сеоске славе, најпре кроз литургијско славље, а у наставку са културно уметничким програмом и трпезом љубави и заједништва, преузимају и подржавају мештани. Овом подухвату, придружили су се и ученици наше школе, а и делатности саме школе у Врби. Ове године они су личним учешћем покушали да сачувају саборовање и сами изнели програм. Ученице осмог разреда, Невена Павловић и Петра Петковић, подсетиле су присутне на историјат села, кроз фолклорно удружење, ученици свих узраста из Ратине и Врбе приказали су осам игара из различитих крајева наше земље. Изворне и родољубиве песме су посебним певањем оставиле утисак на присутне госте и мештане. Школска задруга је имала и свој штанд, са производима које су радо сви куповали. Са жељом, да нове генерације, наставе поносно очување вредне традиције свог места, молимо се заступници нашој пред Господом, Пресветој Богородици.
Вероучитељ Милан Милутиновић
