„Овчица Твоја Исусе, Марина, зове силним гласом: Тебе Жениче мој љубим и тражећи Те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе. Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше“.
Празник који заузима битно место у календару свих православних хришћана, а поготову Срба, јеста дан када се празнује Света великомученица Марина, код нас познатија као Огњена Марија (30. јул по новом, а 17. јул по старом календару). Житије Свете великомученице Марине открива нам причу о девојци која потиче из незнабожачке породице која је била настањена у Антиохији Писидијској (Мала Азија у близини данашње Анталије, југ Турске). Њен отац био је жрец (многобожачки свештеник), а мајка је преминула још док је Марина била беба. Због тога Марина је, на иницијативу њеног оца, још као мала напустила родитељски дом и била предата доиљи која ју је одгајила. Као девојчица, Марина је чула за Христа и његов живот од хришћана који су у ненасељеним и удаљеним местима тражили спас од прогонитеља и поверовала у Свету Тројицу као јединог правог Бога. Због тога, њен отац је омрзнуо своју кћер и одрекао је се. Наиме, епарх Олимврије, који је био позната као прогонитељ хришћана, на једном од својих путовања срео је Марину, одушевио се њеном лепотом и пожелео да је узме за жену. Марина одбија брачну понуду, исповедајући при том да је хришћанка. Због тога, Олимврије наређује да се Марина ухапси и да се преда на мучење све док се не одрекне Христа. Житије сведочи о свирепим мучењима које је Света великомученица Марина претрпела, али и о непоколебљивој вери коју је пред мучитаљима показала. Њена истрајност многе незнабошце је подстакла да поверују у Христа. Света великомученица Марина назива се још и „победитељка демона“, јер је злог духа, који се преобразио у змију, успела да порази тако што се молила и крстила. Житије на крају сведочи да је после бројних чуда која су се преко Ње догодила Света великомученица Марина погубљена 17. јула (крајем трећег века), када се и празнује успомена на ову знамениту светитељку.
Молитвено прослављајући Свету великомученицу Марину као заштитницу Светога храма у Атеници, братство храма је прославило своју славу.
Прослава је започела Празничним Вечерњем са Петохлебницом и изношењем часних моштију Свете Великомученице Марине. Богослужењем је началствовао старешина храма Свете Великомученице Марине, протојереј Радиша Сеочанац уз саслужење парохијског ђакона атеничког Ђорђа Чоловића. За певницом је појало братство храма и појац Наташа Драговић, узносећи молитву ка наднебеском жртвенику.
Уз присуство многобројног свештенства и верног народа торжествено je дочекан дан славе, литургијски сабрани у Светињи прослављен је спомен заштитнице овог Светог Храма. Светом Литургијом началствовао је старешина храма Вазнесења Господњег у Чачку, протојереј Душан Ћурчић, уз саслужење старешине храма Свете Великомученице Марине, протојереја Радише Сеочанца, протојереја-ставрофора Крстивоја Милуновића, пароха вазнесењског, старешине храма Светог кнеза Лазара на Љубићу, протојереја Бојана Сујића, старешине Успењског храма, протојереја Николе Вукобрата, умировљеног протојереја Милан Филиповића, пароха дрежничког, јереја Душана Арсенијевића и ђакона атеничког Ђорђа Чоловића. Литургијском слављу допринело је појање многобројног свештенства и хора „Слово Љубве“.
Након Свете Литургије, уз присуство бројног свештенства и верног народа, свечано је пререзан славски колач. По завршетку Литургијске прославе братство храма уприличило је трпезу љубави.
