АРЛЕМ је манифестација културно-едукативног карактера, која се већ седамнаесту годину за редом одржава у Ариљу. Окупља уметнике, професоре и предаваче из различитих уметничких поља, као и људе креативних способности, са идејом да првенствено деци и младима приближи праве културне вредности. Традиционално, сваке године ова манифестација почиње и завршава се уз духовне вечери у порти храма Светог Ахилија у Ариљу.
Овогодишње духовне радости у оквиру АРЛЕММ-а су почеле 19. јула 2026. године у Недељу седму по Духовим Литургијским сабрањем којим је началствовао јереј Саво Величковић, парох пожешки, уз саслуживање протојереја Драгана Стевића, архијерејског намесника пожешко-ариљског, протонамесника Дарка Несторовића, пароха ариљског, јереја Бојана Милошевића, старешине храма Светог Ахилија, Драгана Јанковића, ђакона ариљског и молитвено учешће протојереја Мирчете Крупниковића, умировљеног пароха ариљског и великог броја верног народа.
Након вечерњег богослужења, којим је началствовао јереј Бранко Росић, свештеник у Врњачкој Бањи, а који је пре 10 година био ариљски ђакон, почело је прво Духовно вече посвећено јубилеју 730 година храма Светог Ахилија.
Првобитни храм Светог Ахилија је подигнут највероватније у 9. веку и заузимао је значајно место у Немањићкој држави. Добивши самосталност за Српску Цркву 1219. године у Никеји, Свети Сава оснива нове епархије. Једна од првих новооснованих епархија је била Моравичка, са седиштем у тадашњој Моравици, а данашњем Ариљу 1220. године. Богомоља страда под суровим налетом Кумана, а благочестиви краљ Драгутин бира баш то место да подигне велелепну задужбину, која и данас одолева времену и искушењима. Када бисмо имали задатак да издвојимо 2 најважније ствари везане за Драгутинову задужбину, то би свакако било: чудо Божије да наш храм никада није рушен. Споља исто изгледа као у 13. веку. Друга лепота јесте поприлично добро сачуван фрескопис, за који знамо, по запису у куполи храма, да потиче из 6854. године од стварања света, односно из 1296. године од Рођења Христовог.
Након кратког историјата храма велики број присутног народа је имаo прилику да чује беседу оца Бранка Росића на тему: Храм Светог Ахилија – духовни светионик кроз векове. Акценат је стављен на важности јубилеја – 730 година храма и значај који Драгутинова задужбина сведочи кроз историју, молитву и наду у живот вечни.
У склопу духовне вечери наступ је имао и мушки хор ,,Ризница“ из Београда на челу са Радивојем Спасојевићем. Ансамбл окупља професионалне уметнике и препознатљив је по активном учешћу у Литургијском животу Српске Православне Цркве у земљи и расејању. Извео је незаборавни спој духовног и световног кроз нумере у којима је публика уживала.
Духовно вече је завршено кратким освртом на прегалачки труд Црквене Општине у Ариљу, где је за овај јубилеј урађен и постављен споменик краљу Драгутину, обновљен и освећен параклис Светог принца Урошице у порти храма, завршен храм у селу Гривкса посвећен краљу Драгутину, односно монаху Теоктисту, чије освећење се спрема за јесен и изграђена монументална продавница и палионица свећа.
У недељу 26. јула 2026. године Литургијским сабрањем у храму Светог Ахилија је началствовао високопречасни протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф кабинета Његове Светости Патријарха Српског Господина Порфирија, уз саслуживање протојереја Драгана Стевића, архијерејског намесника пожешко-ариљског, протонамесника Дарка Несторовића, пароха ариљског, јереја Бојана Милошевића, старешине храма Светог Ахилија, протојереја Мирчете Крупниковића, умировљеног пароха ариљског, Драгана Јанковића, ђакона ариљског, лепоти богослужења допринео је хор МЕЛОДИ под управом госпође Дивне Љубојевић, која је у дане АРЛЕМА при храму Светог Ахилија држала часове духовног појања, и молитвеног учешћа сабора православих хришћана из Ариља, али и читаве Србије.
Након вечерњег богослужења одржано је друго духовно вече, којим је завршен 17. АРЛЕММ по реду. Порта храма Светог Ахилија је била мала да прими сабрани народ, који је био удостојен да ужива у богатом програму. Високопречасни протојереј Ђорђе Стојисављевић је произнео беседу на тему црквене музике, њеном значају и развоју кроз историју, док нас је кроз музички део програма водила група ,,Расиа“ из Београда у саставу: Нина Несторов, Катарина Несторов и Анђелија Стошковић.
Програм обе духовне вечери је водио Драган Јанковић, ђакон ариљски.
