Category: Веронаука

Дана 26. фебруара ученици верске наставе ОШ ,,Академик Миленко Шушић“, као и чланови Литургијске секције СШ ,,Драгачево“, извели су библиодраму ,,Патријарх Авраам“ у Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу. Њихов одлазак у ово училиште организован је у сарадњи професора Богословије јеромонаха Јована (Прокина) и вероучитеља Дарка Стевановића, уз благослов оца ректора протојереја-ставрофора др Зорана Крстића.  Ово је било треће по реду извођење представе, након извођења у Културном центру у Гучи и на Православном богословском факултету у Београду. Сценарио за библиодраму написао је професор доц. др Ненад Божовић.  Ученике су у Богословији дочекали професори и ученици, те им је уприличено пригодно послужење. Присуствовали су и вечерњем богослужењу, након чега су обедовали заједно са богословцима. Уз подршку директорке ОШ ,,Академик Миленко Шушић“ Драгице Дојчиновић и СШ ,,Драгачево“ Бојане Перовић, пут за Крагујевац финансирала је Ц.О. Гуча.  Укупан број учесника у представи је 30, тако да су овај пут вероучитељу помагале наставница српског језика Катарина Пеулић, учитељица Татјана Рајковић, секретар школе Ката Радивојевић, као и Никола Јанковић из Удружења ,,Драгачевско Сунце“ и Ана Благојевић, која је помагала приликом костимирања и шминкања ученика. Пре самог доласка у Богословију, ученици су обишли и Спомен парк Шумарице, а након извођења су се вратили у своју родну Гучу у касним вечерњим часовима.  Имајући у виду историју утицаја, библијска порука преношена је на различите начине. Модерно доба захтева нова промишљања о савременим модерним интерпретацијама. Поред метода које подразумевају употребу технике, филма, веб дизајна и сл, библио-драма јесте врхунски начин приказивања једне библијске приче у XXI веку, а посебно треба истаћи топлину коју драмски приказ Библије поседује. Сценарио библиодраме се у највећој мери придржавао библијског текста, а костими и уверљивост глуме оставили су велики утисак пребацивши нас тако у давно прохујало време. Сам процес припремања изведбе, учења текстова и прилагођавања сценографије захтевао је велики ентузијазам и рад ученика који далеко превазилази време утрошено на школске обавезе, чиме се показало да нове и креативне методе наставе успевају да ученике мотивишу на веће залагање у односу на класичне. Тиме се показало да је библиодрама једно од најкреативнијих облика наставе које искоришћава сву даровитост ученика.  Нека би Господ дао да наша нова покољења наставе развијати љубав према Светом Писму, те да се уз редовно приступање Светој Чаши, од Авраама науче правој вери.  Дарко Стевановић, вероучитељ  

Благодарни смо и ове године на благослову Мајке Божије јер смо успели да успешно спроведемо недељу дана стручне праксе за ученике Пољопривредне школе ,, Љубо Мићић„ из Пожеге у њеном врту у којем, како Предање каже, нико не улази осим кога она призове. Дубоко замишљени остајемо мисијом Светог Симеона и Саве, који још пре осам векова мудро промишљају како ће својим здањем Царском Лавром Светим Хиландаром снажити у вери и надахњивати многе генерације, како нашег тако и  православног народа са читаве кугле земаљске. Боравак свих ђака као и њихових професора, могућност да себе на неки начин уградимо у ову светињу нашим скромним залагањем и радом на орезивању винове лозе на Савином пољу, биће црвеним словима уписан у календару нашег живота. Наш предан рад и труд да тако уморни, али спокојни присуствујемо на bогослужењима, која у овој Светој обитељи често трају и више од трећине дана, крунисао је један догађај за вечност коме смо присуствовали. Велика је привилегија била што смо се поклонили и целивали мошти нашег последњег потомка царске лозе Немањића Јована-Уроша потоњег монаха Јоасафа, који је био ктитор и молитвеник манастира Метеора. Део моштију је донео и трајно поклонио Митрополит стагонски и Метеора, Теокрит, који је на тај начин изразио захвалност и нагласио изузетну повезаност ова два света места. Овај наш боравак на Светој Гори зачинила је љубав братије хиландарске кроз разне дарове пажње, који су нас спровели и организовали одлазак до руског манастира Пантелејмона, а у повратку незаобилазна је била и посета Какова, метоха Хиландара. За миран и безбедан пут до куће молитвено смо завапили пред заштитником и домаћином града Солуна, Светим Димитријем мироточивим. Овим заиста садржајним путовањем смо наставили добру праксу и дугу традицију наше школе да чинимо оно чему се и наш утемељитељ образовања и школства Свети Сава радује, кога смо дужни да следујемо како би нас и он препознао као своје, достојне наследнике и за нас се молио пред престолом Свевишњег Господа.                                                                                              Ђакон и вероучитељ                                                                                                 Дарко Глукчевић

Дана 15. фебруара, на празник Сретење Господње, одржан је трећи по реду Сретењски турнир у шаху, у просторијама парохијског дома Храма Светог архангела Гаврила у Гучи, са благословом Црквене општине Гуча. Турнир је организован у сарадњи шаховске и литургијске секције СШ ,,Драгачево“ и ОШ ,,Академик Миленко Шушић“, које воде професор филозофије Ђулијано Ђулић, наставник математике Зарко Шуманов и вероучитељ Дарко Стевановић, а отворили су га чланови Литургијске секције, отпевавши химну ,,Боже правде“. Ученици су прво учествовали у Светој Литургији, причестивши се Телом и Крвљу Господњом. Након Свете Литургије, ученици су се дружили у парохијском дому, где им је уприличено послужење захваљујући ђакону Храма Милану Босићу и његовој супрузи. Прво место на турниру однео је Вук Симеуновић, ученик одељења 2/г Средње школе ,,Драгачево“ и добио је пехар и златну медаљу, док су друго и треће место однели ученици ОШ ,,Академик Миленко Шушић“ Андреј Јанковић и Немања Драмлић, који су добили сребрну и бронзану медаљу. Награде су обезеђене захвљаљујући Дарку Трипковићу, ђакону Епархије Источно-Америчке, који је пореклом из Гуче. Нека би добри Господ дао да наши ученици стекну врлину смирења бавећи се овим племенитим интелектуалним спортом, те да се наставе редовно причешћивати из Чаше најсавршенијег Заједништва. Дарко Стевановић, вероучитељ

Ученици СШ ,,Драгачево“ и ОШ ,,Академик Миленко Шушић“ добили су укупно 34 награде на ликовно-литерарном конкурсу СПЦО Никољачке под називом ,,Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“. Ученици су цртали, сликали, писали, а према информацијама организатора – на конкурс је пристигло укупно преко 700 радова. Дана 11. фебруара одржана је свечана додела награда у Цркви Светог Саве у Супњу (Рашка), где су наши ученици отпутовали из Гуче, са својим вероучитељем Дарком Стевановићем и школским педагогом ОШ ,,Академик Миленко Шушић“ Јеленом Вукашиновић. Ученици су присуствовали Светој Литургији, узевши учешће у најсветијем Заједништву, причестивши се Телом у Крвљу Христовом, а након Литургије уследила је свечана додела награда. Ученицима су награде доделили вероучитељ Никола Михаиловић и протојереј Дејан Николић, организатори конкурса. Након тога, сви заједно су се запутили у манастир Кончул, где су срдачно дочекани од стране сестринства, те су духовно и телесно окрепљени слободно време провели у Рашки.  При повратку за родни крај, обишли су манастире Стару и Нову Павлицу. Превоз за ученике организован је у сарадњи директорки обе школе, Драгице Дојчиновић и Бојане Перовић. Нека би Оваплоћени Господ дао да наши ученици наставе ходити стопама правде Његове, развијајући љубав према Њему и Цркви Његовој и активно приступајући Чаши Заједништва са Господом и једних са другима. Вероучитељ Дарко Стевановић

Чланови Литургијске секције ОШ ,,Академик Миленко Шушић“ и СШ ,,Драгачево“ гостовали су у јутарњем програму радија Слово љубве и телевизије Храм, заједно са својим вероучитељем Дарком Стевановићем. Ученици су говорили о искуству снимања песмице ,,Божићна радост“, у оквиру акције ,,Обновимо себе – заволи и воли“, као и о самој Литургијској секцији, о својој љубави према Господу, Цркви, Литургији, али и о својој родној Гучи и Драгачеву. Такође, ученици су певали део поменуте песме, затим ,,Тебе појем“, као и чувену песму Светог владике Николаја Велимировића ,,Господе Боже мој“. Након гостовања, ученици су обишли Храм Светог Саве, Саборну цркву, Народни музеј, Музеј Српске православне цркве и Конак кнегиње Љубице. Превоз за ученике и вероучитеља обезбеђен је захваљујући Општини Лучани, а ученици су се у Гучу вратили у вечерњим часовима, испуњени утисцима и облагодаћени богоугодним разговорима које су водили у црквеним медијима. Линк ка разговору на радију Слово љубве: http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=42941 Дарко Стевановић, вероучитељ

Чланови Литургијске секције СШ ,,Драгачево“ и ОШ ,,Академик Миленко Шушић“ учествовали су у снимању Божићне песме, у оквиру православне, духовно-мисионарске и културно-просветне акције ,,Обновимо себе – глас Србије“. Текст за ову песмицу која слави Христа и Богомајку, написала је Маја Ковачевић, директорка поменуте акције, а музику је компоновала Ана Ивановић, диригент хора Храма Светог Георгија на Бежанијској коси. У овај пројекат укључено је мноштво људства, међу којима и многобројни верујући глумци и певачи, као и чланови хора Храма Светог Георгија на Бежанијској коси, који су своје време издвојили да подрже ову мисионарску акцију и укључе се у слављење Господа, ради Оваплоћења Његовог, Снимање спота је за ученике из Гуче представљало значајно искуство. Пре почетка снимања, уз стручно вођство, ученици су обишли Храм Светог Саве, крипту Храма, као и гробницу Његове Светости блаженопочившег патријарха српског господина Иринеја. Снимање је одржано на галерији Храма, а сам приступ том делу овог велелепног здања изазвао је одушевљење код деце. Након снимања, ученици су слободно време провели у Кнез Михајловој улици, а у Гучу су се вратили у касним вечерњим часовима. У Београд су путовали у пратњи вероучитеља Дарка Стевановића, а финансијер и организатор пута било је Удружење ,,Драгачевско Сунце“. Нека би Господ дао да наши ученици наставе ходити стазама праведности, славећи Господа и имајући љубав међу собом! Линк ка песмици – https://youtu.be/mP3dofd9Bh0?si=D4WhiQf50Llr5ZJl Дарко Стевановић, вероучитељ

Дана 29. децембра 2023. у препуној сали Центра за културу у Гучи, одржана је божићно-новогодишња приредба, коју су приказали ученици млађих разреда ОШ ,,Академик Миленко Шушић“. Приредбу су припремили уз помоћ учитељице Зорице Обрадовић и вероучитеља Дарка Стевановића, а хор су припремали учитељица Јелена Златић и наставник музичке културе Слободан Сретеновић. Значај Оваплоћења Христовог ученици су веома креативно приказали, а у приредби је посебно истакнут лик Светог Николе, као прототипа за настанак лика Божић Бате и Деда Мраза. Сценарио за драмски део приредбе написао је вероучитељ, док је поетски део осмислила учитељица Зорица Обрадовић, са ученицима који похађају литерарну секцију. На крају, ученик који тумачи лик Светог Николе, закључио је: ,,На тај дан, Бог је сишао на земљу, као беба, родио се у пећини и постао један од нас! Бог је постао човек! Касније је Он поднео велику жртву из своје љубави према нама. Зли људи су га убили, али он је васкрсао и победио је смрт! Радујмо се, волимо се и дарујмо једни друге пре свега љубављу и послушношћу, као и смирењем и стрпљењем! Христос се роди!“ Нека би добри Господ наше ученике свагда водио исправним путевима Христове поруке мира и љубави, како би разумели истински смисао Христовог Оваплоћења и живели богоугодним јеванђељским животом! Дарко Стевановић, вероучитељ

Даровитост или таленат је једноставно дар од Бога. Када се препозна код деце он се негује, чува и умножава. Тај значај су увидели и ученици драмске секције који су желели свој дар да покажу, удвоструче и тиме оплемењују друге. Прва основна школа краља Петра II из Ужица, са својим наставницима имала је слуха да препозна ове бисере. Покренути идејом педагога Катарине Карановић о формирању центра за таленте, наставници су преузели улогу да стану уз своје ђаке, да их полако подупру, усправе и изнедре из њих оно најбоље. Поред центар за ликовну уметност, математику, формирана је драмска секција, у оквиру драмског клуба „Цветак жути.“ Ученици су се уз менторски рад учитељица Љубинке Мијатовић, Гордане Никовић и вероучитеља Ненада Вукајловића припремали за прославу и обележавање божићних празника, празника који се прослављају уочи Божића. Током припрема, прво су млади глумци имали задатак да се упознају са значајем лепих старих српских обичаја који се прослављају за Детињце, Материце и Оце. О самом значају и величини ових припремних празника водитељ на премијери представе је јасно истакао: „често се питам шта је потребно учинити за друге? Потребно је позвати тамо где нас одавно нису чули. Посетити тамо где нас дуго нису видели. Опростити тамо где чекају наш опрост. Утешити оне који су тужни. Загрлити оне који су усамљени. И волети људе око нас; ови празници нас подсећају на радост, топлоту, окупљање…“ Томе нас је ова представа и научила и нагласила да су обичаји  важан део културе нашег народа. Не само да су традиционална свечаност приликом важних датума, они су и најважнији део прославе једног празника. Кроз обичаје људи увиђају важност блискости, значај припадности и симболику празника. Обичаји који обележавају празнике уочи Божића желе да нам нагласе да је Божић празник када треба да се сетимо колико смо важни једни другима и да ту блискост негујемо. Зато се на празник посвећен деци, мајкама и оцима везујемо. Уз подршку публике, другара и наставника, млади глумци су успешно изнели представу чекајући нови термин неке нове позоришне сцене. Водећи се визијом да је свако дете мали човек који ће сутра оплеменити друштво својим јединственим даром, циљ Центра за таленте је да ученици што лакше искажу своју личност кроз машту и креативност. Вероучитељ Ненад Вукајловић

Дана 13. 12. 2023. године, на празник Светог апостола Андреја Првозваног, у ОШ ,,Јован Цвијић“ у Сирчи одржана је шеста по реду ,,Ђачка слава“. Ова презентација уведена је школске 2017/18. године , на предлог садашњег директора школе Ивана Радосављевића и од тада се редовно одржава. Сваке године одабрани ученици шестог, седмог или осмог разреда припреме трпезу и  под руководством вероучитеља направе PP презентацију о неком светитељу или празнику. Ове године одабрали смо Светога Андреја Првозваног из разлога што се у народу о њему мало зна. Презентацију о његовом житију урадили су ученици 6. разреда наше школе: Јана Андрић, Душан Трифуновић и Николина Ћировић, док је ученица Анђела Муждека такође из 6. Разреда, припремила славски колач. За време петог часа, у 11:30, ученици свих разреда су са својим предметним  наставницима сишли у хол школе. Осим ученика и наставника, презентацији су присуствовали и парох сирчански, отац Стефан Медар, директор школе Иван Радосављевић, педагог  и помоћно особље. У холу су били изложени славски колач, свећа, жито и вино, које су такође припремили ученици наведених разреда. Вероучитељ је честитавши присутнима предстојећи празник и објаснивши смисао четири основна елемента крсне славе (славски колач, вино, свећа и жито), дао реч ученицима 6. разреда. Ученици су из Охридског Пролога извукли и истакли све најбитније детаље из житија Светога апостола Андреја и објаснили значење имена Андреј(,,мужеван, храбар“). Овај свети апостол назива се Првозваним јер је најпре био ученик Светог Јована Крститеља, али чим је видео да Јован на реци Јордан указује на Христа као већег од себе, Андреј напушта свог првог учитеља и почиње да следи Господа Исуса Христа. Потом је, након чудесног риболова на Галилејском језеру, привео вери и свога брата Симона Петра. Свети апостол Андреј проповедао је Јеванђеље по Тракији, Византији, затим у областима данашње Украјине и Русије и на крају на Пелопонезу. Основао је многе заједнице хришћана широм источне Европе, а пострадао је на крст у граду Патрасу (данас Патра у Грчкој) око 62. године. Мошти му почивају у Риму и Москви. Овај светитељ крсна је слава династије Карађорђевић. Након презентације, отац Стефан је освештао славски колач и честитао свима данашњи празник. Славски колач раздељен је ученицима свих разреда, као и наставном особљу. Молитвама твога првозваног апостола Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас! Амин. Вероучитељ Филип Зеленовић

Посета Опленцу и Фрушкој Гори У недељу, 22. октобра,  ученици Гимназије били  су са  професором веронауке, свештеником Миломиром Радићем и професорком хемије Аном Дамјановић  на екскурзији у Новом Саду.  Пошли смо раније, како бисмо пре одласка у велики град на северу земље, били на Литургији на Опленцу, у краљевској цркви.  Не само да је црква као таква величанствена, грандиозна и постојана стојећи на земљи, већ одише неком опојном обгрљености душевне испуњености. Интересантна је и сама прича о њеној изградњи, о комбинацији најлепших фресака из целе земље, прикупљених ту и представљених мозаичким стилом. Мозаик је сам по себи необичан, али врло једноставан и пријатан оку. Тешко би било не очарати се тиме. Било је лепо бити део Литургије са својим вршњацима, делити са њима ту радост и благодарност.    На овом нашем путешествију имали смо једног посебног члана, Франческу Елизавету Шредер.  Она је дошла из Италије, као ученик на размени и сада је у породици у Краљеву, где се упознаје са културом нашег народа, традицијом и језиком.  Управо смо овим излетом мало употпунили њен доживљај  Србије. Заједно смо обишли карактеристичан српски град, показали јој разлоге разликовања саме архитектуре тог града у односу на наше Краљево…  Дивно је имати прилику показивати некоме лепоте наше земље, пружати осмехе и отворена срца, показивати срдачност, учити га о нашој историји и традицији.  Посетили смо и Галерију Матице српске, путовали кроз дела Васе Поморишца, и гледали ликове жена које су насликали велики сликари Паја Јовановић и Густав Климт.  Складан је то спој, вера и уметност.  Када бисмо се удаљили од себе самих, при низу искушења се нашли, управо нас ове две ствари присећају на нас саме, присећају нас на људскост, на различитост, а опет на јединство. Анастасија Сандо, матурант Гимназије Краљево Посета моравској Србији Путовање је започето у раним јутарњим часовима и наше прво одредиште био је манастир Раваница. Стигли смо на Литургију, где смо уз Свето Причешће били почаствовани поклоњењу моштима Светог кнеза Лазара.  Монахиње овог манастира су нас лепо угостиле после службе.  Након тога упутили само се у манастир Манасију, која се налази недалеко од Деспотовца и који је „образац школовања“ већине наших ученика. Овај манастир, задужбина Светог деспота Стефана Лазаревића, осликан је дивним фрескама, а посебно одише архитектонском монументалношћу.  Одатле смо наставили ка Крушевцу и ту искористили слободно време да обиђемо цркву Лазарицу, Лазарев град, као и уже градско језгро.  Вратили смо се пуни утисака и спремнији за наставак школских дана. Тамара Радовић, ученица друге године Гимназије Краљево