Category: Веронаука

Дана 22.03.2016.г. ученици Верске наставе  Техничке школе у Чачку заједно са вероучитељем Николом Ераком су посетили Дневни боравак „Зрачак“ . Тим поводом ученици су корисницима дневног боравка донели слаткише, а затим су се дружили са њима учествујући у различитим активностима. Ученици су се такмичили са корисницима у кошарци, пикаду, стоном тенису, а потом су се дружили у холу. “Данас смо се дружили са нашим другарима из Зрачка које не треба да разликуемо у односу на другу децу, јер смо сви деца Божија . Заједно смо играли кошарку, стони тенис… Створили смо нова пријатељства и надам се да ћемо се  ускоро опет дружити . Верујем да је већина вршњака спремна да прихвати другачијег од себе. Отворени смо да помогнемо и да речи Јеванђеља претварамо у дело”, кажу  ученици верске наставе.  „Ходите благословени Оца Мојега, примите Царство, које вам је припремљено од постања света. Јер огладнех, и дадосте Ми да једем; ожеднех, и напојисте Ме; странац бејах, и примисте Ме; наг бејах, и оденусте Ме; болестан бејах, и посетисте Ме; у тамници бејах, и дођосте Ми“ (Мт  25, 34-37)  дипл. теолог Никола Ерак

У гимназији „Свети Сава“ у Пожеги одржан је осми Гимфест на коме је као и претходних година веронаука била заступљена кроз штанд теологије. Идеја тројице ученика верске наставе (Страхиње Маријановића, Огњена Јешића и Јована Петровића) била је да посетиоцима представе живот и дело Света Три Јерарха- Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. За потребе ове теме ученици су били одевени у костиме који су својим изгледом подсећали на архијерејске одежде и сваки од њих је био задужен да говори о једној од три свете личности. ђакон Александар Каранац

  У оквиру пројекта ”Ћирилица – дар Божји из руку Светитеља”, Светосавско звонце и Српско одељење Међународног фонда јединства православних народа расписују конкурс за најбољи уметнички рад на тему ”Породица”. Циљ конкурса је духовно, морално, патриотско васпитање деце и омладине, подсећање на традиционалне вредности и значај породице (услови конкурса). УСЛОВИ КОНКУРСА 1. група – од предшколског узраста до 9 година 2. друга група – од 9 до 12. година 3. трећа група – од 13. до 15. година 4. група – ученици средњих школа ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ЛИКОВНЕ РАДОВЕ 1. Техника по избору 2. димензије: најмања 20×30 cm; највећа 50×60 cm УСЛОВИ ЗА ЛИТЕРАНЕ РАДОВЕ Дужина текста: најмање 1 страна, а највише 3 стране формата А4; текст треба да буде штампан ФИЛМ, ВИДЕО, МУЗИКА Трајање: највише 5 минута ПРАТЕЋА ДОКУМЕНТАЦИЈА Сваки рад мора да буде потписан: ликовни радови на полеђини листа, литерарни на крају текста, а остали на посебном листу који иде уз рад. Потребно је написати следеће: 1. име и презиме учесника конкурса 2. старосна група и разред 3. име и презиме професора или вероучитеља 4. назив и адреса школе (улица, поштански број и место) 5. број телефона учесника, број телефона школе као и имејл – приватни или школски 6. Епархија Радове без потпуне пратеће документације нећемо узимати у обзир. ЖИРИ Чланови жирија ће бити наши истакнути књижевници, ликовни и драмски уметници. За одабир радова ће бити вредновано следеће: – уметнички дар – разумевање традиционалних и моралних вредности – способност јасног и правилног изражавања мисли ОБЈАВЉИВАЊЕ РЕЗУЛТАТА КОНКУРСА Резултати конкурса ће бити објављени на сајту: www.zvonce.spc.rs и на сајту „Српског одељења Међународног фонда јединства православних народа”, а награђени ће бити одмах обавештени телефоном, писмом или мејлом. Крајњи рок за пријем радова је 1. МАЈ 2016. ГОДИНЕ. Свечано уручење награда на празник Светих Ћирила и Методија 24. маја 2016. године у 11 часова у Руском дому, ул. Краљице Наталије бр. 33, Београд. АДРЕСА ПРИЈЕМА РАДОВА СРБИЈА – Радове слати поштом или донети лично на адресу: Светосавско звонце, православни дечји часопис, Патријаршија Српске Православне Цркве, Краља Петра Првог број 5, 11 000 Београд, СРБИЈА РЕПУБЛИКА СРПСКА – Радове слати поштом на адресу: Светосавско звонце, православни дечји часопис са назнаком: за конкурс ”Породица”, Поштански преградак 196, 76300 Бијељина, Република Српска или електронском поштом на urednik@zvonce.spc.rs ДИЈАСПОРА (Енглеска, Америка, Канада, Аустралија) – Радове слати електронском поштом на urednik@zvonce.spc.rs НАГРАДЕ за I и II групу: I место : преносиви рачунар (таблет) II место: дигитални фотоапарат III место: укоричени годишњак Светосавског звонца НАГРАДЕ за III и IV групу: I место : ”Стопама наших предака” – путовање и дванаестодневни боравак на острву Крф II место: преносиви рачунар (таблет) III место : дигитални фотоапарат Извор: Светосавско звонце, www.zvonce.spc.rs

У понедељак 22. фебруара 2016. године,ученици првог разреда ОШ „Драган Маринковић“ Адрани-истурено одељење у Поповићима имали су час Верске наставе у природи са темом:“ Човек и природа у заједници љубави“. Овом часу су,осим ученика првог разреда,присуствовале и учитељице овог истуреног одељења. На почетку часа, након уводне молитве, ученици су подељени у две групе. Задатак им је био да направе попис различитих врста биљног и животињског света, тако да је свако имао да попише биљке и животиње са места где живе (реке,шуме,ливаде,језера..) Након тога,вероучитељ је укратко појаснио ученицима да је Бог створио свет и поклонио га свим људима. Зато се према том дару од Бога требамо опходити са љубављу,јер смо га са љубављу и добили. Ако будемо такви према природи,она ће нам са љубављу захваљивати. Ученици су након завршеног разговора са вероучитељем цртежима покушали да прикажу своју машту тј. како изгледа таква заједница у њиховој машти. Полазници Верске наставе су са радошћу прихватили овакав тип часа. Договорено је да следећи час у природи буде одржан у порти храма Св.Архангела Гаврила у Опланићима,који је њихов најближи храм. Треба напоменути,да је ово село једно од ретких које има позитиван природни прираштај.Иако врло мало,сваке године успева да одржи рад школе. У овој школи су сви ђаци полазници Верске наставе,од враћања тог предмета у образовни систем. вероучитељ Александар Јовић

Време и простор као примарне категорије човековог боравка у свету су поимане као историја и неухватљива садашњост; у хришћанском контексту, устројитељ такве структуре је нико други до Творац. Кључни моменат у успостављању света какав спознајемо јесте да га је Бог начинио речју својом – „Рече Бог…“ (1.Мојс 1, 1). Ово истичемо не без разлога! Кључна умна човекова способност јесте језик (или боље кажемо језици). Првих пар листова Светог Писма нас поучава да је нико друго него човек успео да наруши рајски поредак света и то никако другачије до неискреним говором, лажју. Дакле, није акценат у кршењу забране узимања плодова са Дрвета познања, већ у човековој нескладности наспрам Бога. Прва лаж довела је до прекида до тада искрене комуникације и учинала да живот мимо Бога буде неподношљиво тежак – осуђен на смрт. Чак и прича о Вавилонској кули (1.Мојс 11, 1-9) нам говори да је човек отишао и корак даље од лажи, показујући се својом гордошћу као непријатљ Бога, а све у жељи да мимо Бога надвлада своју краткотрајност боравка на земљи. Писац ових светописамских редова нам даје занимљив моменат – људи међу собом више нису говорили једним, истим језиком од тада. Тиме је комуникација и разумевање отежана не само између Бога и човека, него и између самих људи. Остаје отворено питање – како надвладати неразумевање? Бог је подизао многе личности попут Ноја, Аврама, Мојсија, Пророка и других. Покушавао је да обнови прекинуту комуникацију са изабраним народом. Но било је неопходно да Отац у свет пошаље свог јединородног Сина. Управо, циљ љубави Божије у историји огледа се у чудесном Оваполоћењу Логоса у Витлејемској пећини. Без сумње, речи Јовановог Евађеља „Логос (Реч) постаде тело“ (Јн 1, 14) нам најексплицитније сведоче да је Син Онај који ће смислено посредовати између света и Бога, између историје и вечности, поврх свега између самих људи. Пре више од два миленијума без медија и интернета Спаситељ непосредним речима својим ученицима, а они васцелом човечанству, преноси благу вест – да је Он тај који обнавља прекинуту нит између Бога и човека, а тиме и између сваког човека понаособ. Његове речи су, иако често злоупотребљаване, одјекивале кроз векове, а данас је наша одговорност, пред Богом и људима, да их преносимо и сачувамо од погрешног тумачења. Наша је дужност да преносимо нашој деци ову поруку речима и делима. Време у коме живимо није лако. Преко прича о економској кризи, угрожености морала и другог, ипак, суштински је нарушен идентитет самосвесног човека… Овакво стање, иако песимистично делује, нам не даје за право да очајавамо и будемо статични. Напротив! Ово је наше време и прилика да реч Христову, реч радости и реч вечности поделимо долазећем нараштају. Еванђелска проповед у континуитету преко две хиљаде година није престала да се преноси, како у храму, тако (код нас, последњих петнаест година) и у школама . Циљ веронауке у школском образовном систему, јесте да се човек од ране младости сретне са појмом Бога и искуством истог. Није то случај само у Србији него и у другим европским државама. Дакле, систем образовања, треба да образује децу. Питаћемо се, према ком то образу (лику)? Према неотуђивој човековој вредности – врлини. Идеал, хришћанске врлине је Богочовек. Иако је идеал недостижан, па чак неко нам може рећи и нереалан у свету, ми се кроз верску наставу трудимо да образујемо децу према речима Светог  Писма, која је само сведочанство истинског живота за оне који су хришћани. Наша је дужност да пренесемо непролазне вредности хришћанске вере. Да ли ће неко постати лекар, адвокат или ће се занимати било којом другом професијом – није пресудно. Превасходно сматрамо да је неопходно да постане врлински човек. А врлина је и у томе да прихватамо другог човека, независно од његове националне припадности, расе или вере, управо као непоновљивог човека са којим делимо мали исечак историје. Из реченог, намеће нам се питање о толеранцији. Појам толеранције значи да оно што ми мислимо, верујемо или ценимо није обавезно за друге који другачије мисле, верују или цене друге вредности. Толеранција као таква треба да служи као средство којим се врши кохезија друштва. Криз толеранцију би требало да схватамо да је различитост одлика сваке личности, а самим тим читавог човечанства. На овај начин, у друштву у коме се различитости прожимају, изграђује се поверење и заједништво. Толеранција је уско везана за живот Цркве. Сваке године прослављајући радосни празник Рођења Христовог, подсећамо се анђелске химне „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља“ (Лк 2, 14). И на крају, ако истинска вера и њена проповед није утврђена у толеранцији, и ако верска настава није њен утемељитељ, онда је ниједна друга државна институција и закон не може успоставити! Верска настава је прилика да наша деца осете да је поред родитељске руке, најсигурније држати се за Божију руку. Бранко Росић, вероучитељ  

Текст: Освећење времена, Лидија Поповић, Сретење „Светосавско звонце“, бр.2, 2015. Говоре: Андреа Икодиновић IV 1 и Јована Зимоњић IV 2 вероучитељ: Марина Луковић Основна школа „Академик Миленко Шушић“, Гуча 22.1.2016. фото: Икона у холу школе у Гучи   Одликом Светог Архијерејског Синода СПЦ часопис „Светосавско звонце“ је проглашен помоћним средством у настави веронауке. Министарство просвете и спорта Републике Србије актом 6-00-44/2005-6 и Министарство просвјете и културе Републике Српске мишљењем 07/2.01/031-614-204/13 је препоручило да се „Светосавско звонце“ користи као помоћно наставно средство у настави веронауке.  

Веронаука је мој омиљени предмет. Ја потичем из праве хришћанске породице, где сви верују у Бога. Зато је веронаука једна занимљивост за мене. Када сам кренула у четврти разред прешла сам са грађанског на веронауку. Учитељ се зове Ненад и веома је пажљив и добар наставник. На сваком од часова исприча нам по неку занимљиву причу. Сваки час је испуњен причом и радом али бих ја издвојила један час. То је час када нам је вероучитељ причао о настанку света и живота на земљи. О томе како је Бог, неко ко је створио свет, и створио га за шест дана. Тај час је баш био леп. Учитељ је причао а затим диктирао да све то запишемо. Та прича је била тако стварна, као да сам стајала са стране и посматрала. На том часу време је много брзо пролетело, а ја сам уживала. Радујем се сваком часу веронауке. Бог је створио живи свет па и мене, и зато ја верујем у Њега. Валентина Недељковић ученица 4. разреда ОШ “Милунка Савић“ Витановац

На дан Светог Архиђакона Стефана текуће године, са благословом моравичког намесника протојереја Гмитра Милуновића, ивањички вероучитељ Јован Кушић одржао је предавање у месту Кушићи у хотелу „Мајор“, недалеко од Ивањице. Тема предавања је била личност блажено-почившег патријарха Павла а повод за ову прилику је био сусрет са ученицима основне школе „Ђура Јакшић“ из Српске Црње који су били у пратњи вероучитеља Драгана Стојишина, директорке и наставника те школе. Уводни део предавања је започет разговором са ученицима на претходно поменуту тему. Затим, било је више речи о животу самог патријарха, његовом детињству, постављању за епископа рашко-призренског, потом патријарха српског, његовом раду и значају за Цркву. Посебан утисак на децу оставио је, сам начин патријарховог живота, његова истрајност у вери и однос који је имао према Србима и Албанцима на Косову и Метохији. Предавање је завршено подсећањем на речи патријархове да је циљ живота увек и пре свега да будемо људи. Ово дружење у оквиру божићних празника окончано је пријатним разговорима са наставним кадром и децом, а самим ученицима су подељене књиге о животу и делу Патријарха Павла.

Трећу годину заредом, традиционално и радосно, ученици Основне школе „Димитрије Туцовић“ у Чајетини организују приредбу поводом обележавања Бадњег дана и Божића. Окупљајући Чајетинце, препуни порука о животу и заједништву, преносе радост на њихова лица и запитаност у њихова срца. И ове године у сали Дома културе у Чајетини подсетили су на важност прослављања једног од најрадоснијих празника. Ученици који похађају Верску наставу уприличили су представу о рођењу Господа Исуса Христа. У аутентичном амбијенту, на позорници прекривеној сламом, уз бадњак и пшеницу, извели су три сцене које представљају најважније рођење. Како би употпунили ово дружење, чланови хора су певали песме о рођењу Исуса Христа. Традицију су приказали као нешто чему дугујемо и што је важно чувати, подсетивши нас на корене и на српске светиње на Косову и Метохији. Одјекивала је песмом етно певачке групе ученица сала Дома културе – „Црвен цете“, „Расти, расти“, „Густа ми магла паднала“, „Засп`о Јанко“. Радост су показали и извођењем две духовне песме: „Говори Господе“ и „Хајте, браћо, белој цвркви“, док је Тропар отпевала једна ученица. Неизоставне су и рецитације о Божићу, а неки ученици су за ову прилику написали и сопствене песме. Стихове су казивали чланови школске Рецитаторсе секције. У припреми приредбе ученицима су помогли њихови наставници – Александар Ђуричић, наставник Верске наставе, чијом се идејом овакве приредбе и реализују, и Јагода Јеремић, наставница Српског језика и књижевности. Приредба је још један од доказа да је Верска настава важан наставни предмет за развој личности детета. У уводној и завршној речи водитеља програма налазиле су се мисли које подстичу на промену, ону најважнију-унутрашњу човекову промену. Главна порука је била да се круг добра никада не затвори и да се шири. Важно је да се само не захваљујемо ономе ко нама добро учини, већ и да ми учинимо добро неком другом, поручили су ученици Основне школе „Димитрије Туцовић“ у Чајетини. Након приредбе, заједно са својим родитељима и пријатељима, наставницима и друговима, ученици су отишли на литургијско сабрање у храм Светога архангела Гаврила. Уз молитву и паљење бадњака верници су дочекивали рођење Господа Исуса Христа. Присутнима се обратио старешина храма протојереј Драгиша Ђуричић, позивавши их на радост и разумевање, мир у души и љубав према ближњима. Наставник верске наставе дипл. мастер-теолог  Александар Ђуричић

Као вероучитељица и вођа ликовне секције у СОШО „Иво Лола Рибар“ у Краљеву, желим истаћи да је ученик те школе, Лазар Симеуновић, освојио значајну награду на ликовном конкурсу – „Мир је IN, а насиље је OUT“. Регионални ликовни конкурс су подржали: Глобално партнерство за превенцију оружаних сукоба, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Министарство просвете Црне Горе. Учествовало је преко 2000 ученика са својим радовима, од којих је 13 радова изабрано за илустровање мировног календара за 2016. годину. Награде и сертификати ученицима су додељени 17. децембра 2015. године у Београду. На опште задовољство школе, Лазар је успео да кроз свој ликовни рад прикаже основна начела наше Православне Цркве. „Благо онима који мир граде јер ће се синовима Божјим назвати“. (Мт. 5,9) То дивно обећање показује узвишеност подвига миротворца, као и узвишеност награде која је за њих од Господа Бога припремљена. Зато драга браћо и сестре у Христу, градимо мир, а не рат у свим његовим погубним аспектима. вероучитељица Татјана Тилић