Category: Веронаука

У години када се навршава осам векова од уздизања Србије на степен краљевине, у ОШ „Димитрије Туцовић“ на Златибору ученици су извели приредбу под слоганом „Стефан Првовенчани – први краљ Србије“. Ученици наше школе, предвођени професорима историје, књижевности, ликовне културе и веронауке потрудили су се да додатно осветле лик и дело човека, који је уз помоћ првог српског архиепископа Светог Саве учинио да Србија, Српска Црква и српски народ буду уписани златним словима на хришћанској мапи средњовековне Европе. Многобројни гледаоци могли су додатно да се упознају са свестраном личношћу Стефана Немањића. Поред тога што је био велики владар, Стефан Првовенчани је био и значајан писац свога времена. Његов литерарни рад открива не само раскошан таленат, него и марљиву посвећеност писању и ерудицију аутора. Највећи број његових дела су правног карактера. Иако правни по суштини, списи садрже бројне детаље уметничког израза. Најзначаније дело Стефана Првовенчаног је Житије Светог Симеона, прво и целовито дело о родоначелнику светородне лозе Немањића. Поред књижевног, истакнут је и ктиторски рад првог краља Србије. Свакако, најзначајнија задужбина Стефана Првовенчаног је манастир Жича, која је постала симбол оснивања српске државе, аутономије српске цркве и националног идентитета српског народа. Иако судбина није увек била наклоњена овом светом месту, свест о његовој вредности никада није нестала у вртлозима српске историје. Личност Светог краља је један од симбола средњовековне симфоније цркве и државе у немањићкој Србији. Највећи плод те симфоније јесте аутокефалност Српске православне цркве, издејствована 1219. године. Дубока вера Првовенчаног краља није само потврђена у задужбинарству, већ и у томе што се при крају живота свог замонашио добивши име Симон. ђакон Ненад Ивановић  

Пловећи ка радости и истини, која је у Господу једино могућа, ученици веронауке су посетили Епархију жичку и славили Господа на дводневном излету под називом ,,Радост живота”. Учешће у оваквом виду едукације су узели ученици ОШ ,,Ђура Јакшић“ из Српске Црње, као и ученици из основних школа ,,4. октобар“ из Војвода Степе и ,,Станко Крстин“ из Радојева. Посетили смо манастир Ваведење у Овчарско-кабларској клисури, Жичу и Саборни храм у Краљеву. Изузетна част нам је указана у ОШ ,,Мајор Илић“ у Кушићима, где су ђаци имали прилику да се друже и покажу да је човек личност која је позвана да ствара и да се по речима Господњим радује. Благодаримо домаћинима на топлом гостопримству и указаној части, да и хор веронауке ,,Патријарх Павле“ покаже оно што јесте, на приредби у горе поменутој школи. Захваљујемо се Општини Нова Црња на финансијској подршци, као и свим приложницима који су учествовали у реализацији овог излета. Посебно се захваљујемо директорици ОШ ,,Ђура Јакшић“ Бранки Миланков на пруженој подршци и жртви приликом организовања овог многоплодног дела из животног предмета у систему образовања – веронауке. Слава Господу за све!  вероучитељ Драган Стојишин

У петак 17. новембра Основна школа ,,Вук Караџић“ у Краљеву свечано је у краљевачком биоскопу ,,Кварт“ обележила 88. годину свог постојања. Том приликом међу награђеним учитељима и наставницима посебну награду за велики труд и залагање у наставним и ваннаставним активностима добили су вероучитељи Марко Јоргић и Стеван Минић. Похвала коју колектив ОШ ,,Вук Караџић“ сваке године додељује истакнутим радницима уследила је након године трудољубивог залагања поменутих вероучитеља. О угледу и поверењу који колектив указује сведоче и многобројне активности које вероучитељи организују или су пак активни учесници. Међу њима посебну пажњу изискује вођење ђачког парламента, чије активности су препознате и изван граница наше општине што је потврђено позивом на ,,Конференцију ученичких парламената Србије“ у Смедереву где је наша школа учествовала као једини представник у окружењу. Уз вођење ученичког парламента труд је препознат и у организацији различитих манифестација, припреми изложби, дочека гостију, организацији обележавања и прославе дана школе, активним учешћем ученика у богослужењу при храму Светог Василија Острошког на Берановцу, као и посетама ученика манастирима у Србији. Љубав и несебичну жртву вероучитеља посебно примећују ученици наше школе што показује чињеница да готово 90 процената ђака највеће школе у Краљеву похађа Верску наставу. Многобројне и успешне активности као и изузетно залагање у раду и ангажовању наставних и ваннаставних активности наших вероучитеља, нису остали непримећени од стране школског колектива о чему сведоче посебне награде уручене овом приликом. Михајло Живковић, ОШ ,,Вук Караџић“

У понедељак 13. новембра, у оквиру Изложбе фотографија Патријарха Павла, у просторијама установе “Култура“ у Бајиној Башти, одржано је “Музичко вече“ ученика ОШ “Свети Сава“. Припремајући се на часовима верске наставе и грађанског васпитања, ученици су приредили радосно вече за све посетиоце изложбе. Чуо се звук виолине, клавира, хармонике, гитаре… Певало се и играло коло.   Циљ организовања музичке вечери је био да подстакне што већи број суграђана да посети изложбу и да се укључи у хуманитарну акцију сакупљања школског прибора и слаткиша за децу на Косову и Метохији. Жеља нам је да обележавање дана сећања на Патријарха Павла постане традиционално у нашем граду, али и да се прошири на друге градове. Ненад Срећковић, вероучитељ

Ово је период када се у васцелом српском роду, крсне славе обележавају и прослављају у домовима. Добра је прилика да се кроз Верску наставу у школи и ученици кроз посебне садржаје подсете и сазнају, право значење Крсне славе, а и упознају са житијем Светитеља, кога прослављају као заштитника свога дома. Кроз угледни час на тему „Порекло и симболика крсне славе“ у ОШ „Ђура Јакшић“ у Конареву, ученици шестог разреда су са својим вероучитељем, осмислили поставку са славским елементима у холу школе и обогатили паное са својим пројектима, где су представили појединачно светитеља кога славе. На часу где су поред директора школе и стручних сарадника били присутни учитељи и наставници, ученици су најпре направили историјски осврт на карактеристична веровања код старих Словена. Помоћу осликаних предложака, дочарали су и мисију Свете браће у покрштавању словенских народа. Прави смисао и доживљај славе у свом дому, дочарали су преко музејских експоната представљајући њихову намену и суштинску симболику. У трећем делу часа радом у групи, спајали су елементе за славски обред образлажући њихову примену и значење. Све присутне госте на часу послужили су традиционалним славским житом и колачима. Ово је био подстицајни час за даљу истраживачку делатност, самих ученика на подручју Веронауке која је пребогата ризница спасоносних истина за њихово усавршавање и спасење. Вероучитељ Милан Милутиновић

У недељу 22. октобра 2017. године, предиван јесењи дан група ученика Средње школе „Драгачево“ из Гуче провела је у манастирима Студеници и Жичи, као и у Врњачкој Бањи. Прву посету задужбини Стефана Немање ученици, међу којима је и један Немања, памтиће по присуству на Светој Литургији и разгледању литургијских и других црквено-уметничких предмета студеничке ризнице и најстаријих портрета великог жупана Стефана (касније краља Стефана Првовенчаног) и великог кнеза Вукана. Своје одушевљење виђеним исказали су у књизи утисака. У манастиру Жичи, уз срдачну добродошлицу, ученици су утврдили своја знања о значају који Жича има у историји српског народа, као симбол оснивања српске државе, аутономије српске цркве и националног идентитета. После шетње Врњачком Бањом, уз посету храму Пресвете Богородице, дружење је завршено договором да ученици, заједно са другарима, који овога пута нису путовали, у другом полугодишту посете и манастир Градац. Марина Луковић, вероучитељ  

Деца Основне школе „Доситеј Обрадовић“ из Врбе су са својим наставницима и учитељима посетили манастире Градац и Студеница. На излет је пошло осамдесет шест ђака од четвртог до осмог разреда и тринаест наставника. Посетили смо манастир Градац. У том женском манастиру су нас са пуно топлине веома пријатно дочекали. Монахиња задужена да дочекује посетиоце манастира нам је причала о прошлости манастира, о његовом оснивању од стране Јелене Анжујске, о оштећењу које је манастир претрепео у време Турака, и о поновном обнављању живота у манастиру које је почело прошлога века и још увек траје. Ту смо се поклонили моштима Светог Теоктиста. Деца су била одушевљена светлошћу и миром у којима се купа лепа манастирска црква. Потом се наша група спустила до извора лековите воде за који се верује да помаже људима који имају проблема са видом. У амбијенту испуњеном природним лепотама са неколико малих слапова и водопада, као и игралишта за децу, наставници су направили предах, док су се деца играла и дружила. Након тога смо посетили манастир Студеницу. Ова царска лавра нам је употпунила  слику обиља средњовековне Српске државе, јер су наши владари за килограм плаве боје за осликавање централне манастирске цркве давали  новац у вредности килограма злата. Чувши историју манастира и цркава у њему, добили смо прилику да целивамо мошти Светог Симона и Свете Анастасије који су нас чврсто привезали за хришћански брод. Поклонили смо се и гробу Светог Симеона Мироточивог, родоначелника лозе Немањића. Узевши благослов наших Светих владара који Студеница свима дарује, у поподневним часовима смо кренули назад, пут Ратине и Врбе.                                                                         Верочитељица Клаудија Милошевски

Ученица трећег разреда ОШ „Сретен Лазаревић“ у Приликама Љубица Араповић, учествовала је на конкурсу „Корени“ који је расписао Православни дечји часопис „Светосавско звонце“. Конкурс је организован за ученике Верске наставе, а њен рад је по квалитету сврстан у групу за ученике од трећег до шестог разреда. Тема је написана квалитетно, садржајно и са пуно љубави што је и допринело да освоји заслужено треће место. Ово је велики успех не само за Љубицу, него и за нашу школу. За исказану несебичну љубав и пожртвовање у раду диплому су добили Љубица и њен вероучитељ Александар Пејовић. Вероучитељ Александар Пејовић   Корени  Сваки пут када би ратна звона зазвонила из мог краја, као послушни ђаци, кретали су млади људи да бране мајку Србију и свој праг. 1914-те године у борбу за своју земљу, Краљевину Србију, пошли су и моји чукун дедови Јован и Периша. Дедови мојих дедова. Јован је оставио четворо, а Периша петоро мале деце. Кренули су, сваки из свог села према Ивањици где се сва војска окупљала. Ишли су ћутке, носећи бреме брига на својим леђима. Ко ће покосити ливаде? Ко ће пожети пшеницу? Када ће се ово зло завршити? Са њима су ишли и многи њихови рођаци, комшије, познаници… Све неслоге су одједном нестале и била је свима у глави иста мисао, шта ће бити? Знали су да се можда никада неће вратити, али у њима је горела нада и жеља да се исправи неправда, опет нанета Србији. Борили су се у Колубарској битци, и преживели. Међутим, непријатељ је још јаче напао, силније. Аустроугарска војска је била добро наоружана и страшна, Бугари су им помагали, тако да је почело повлачење српске војске преко Албаније до грчких острва, где су чекали савезници, Французи. Моји чукун дедови су били међу војском која се повлачила. Боси, промрзли, гладни носили су и своје рањене другове преко албанских врлети. Албанци су били веома непријатни према нашој војсци. Деца су их гађала камењем, а мог чукун деду Перишу су ту и заклали Албанци, док је млео жито за војску у воденици. Јован је наставио даље. Био је у извидници, сјајан војник. Приликом једног извиђања рањен је. Лечили су га, али ни он није преживео. Имао је код себе три златна дуката, која је послао деци по својим комшијама.   Моји чукун дедови почивају у Грчкој. Слушају таласе мора и жале за својом земљом. Нису тада ни слутили да ће имати заједничку чукун унуку. Они су умрли за мој осмех. Љубица Араповић          

У организацији вероучитеља ОШ “Вук Караџић“ у Рибници, 14. октобра 2017. године, ученици 7. и 8. разреда са наставницима, имали су прилику да по прелепом сунчаном дану посете древне манастире у долини Ибра. Дуго очекивани излет започео је у раним јутарњим сатима када се група из Рибнице упутила ка древној Петровој цркви у Расу, чији темељи датирају из 9. века. У цркви Петровој ученици су посетили место у којем су крштени многи из династије Немањића, међу којима и сам Свети Сава, први српски архиепископ, као и место где су одржани најзначајнији српски државни сабори са почетка 13. века. Након Петрове цркве група се упутила ка Дежевској долини и манастиру Ђурђеви Ступови, задужбини Стефана Немање из 12. века, где је срдачну добродошлицу уз древно манастирско гостољубље уприличио игуман отац Герасим. После краће паузе у Новом Пазару ученици и наставници посетили су манастир Градац под обронцима Голије, задужбина краљице Јелене Анжујске из 13. века. Да би као последње одредиште билa манастир Студеница, најзначајнији Српски културни, духовни и историјски центар из 12. века. У древној задужбини Стефана Немање ученике је поздравио игуман Тихон, а историјат и значај ове древне светиње предочио је манастирски кустос Зоран. Оснажени једним новим искуством, обогаћени новим и корисним сазнањем, испуњени лепотом српске земље и радошћу дружења, ученици са својим наставницима завршили су једнодневни излет у раним вечерњим сатима уз жељу да се заједничко дружење што пре понови. Михајло Живковић, вероучитељ

Сутрадан, након испраћаја моштију Светог Првовенчаног Краља, Преподобног Симона Монаха, ми, ученици краљевачке Гимназије, предвођени својим вероучитељима – оцем протојерејом Миломиром Радићем и Филипом Зеленовићем, отишли смо пут манастира Вујна и Лелића, великих српских светиња. У манастиру Вујан, на падинама планине Вујан, присуствовали смо Светој Литургији коју је,  уз игумана архимандрита Јована (Никитовића), служио наш вероучитељ протојереј Миломир Радић. Реч је о светињи у којој се својевремено наш српски Патријарх Павле, као искушеник и ђак богословије, исцелио над моштима вујанског светитеља од тада неизлечиве болести, туберкулозе. Изрезбарио је и манастиру у  знак благодарности Богу даривао крст са распећем и прекрасном посветом. У крилу овога манастира укрепили смо се након духовне трпезе, а у знак љубави и гостољубља, топлим старински припремљеним чајем који је загрејао наша дечија срца. На путу ка Лелићу, задужбини Светог Владике Николаја Велимировића и његовог оца Драгомира Велимировића, задржали смо се у Истраживачкој станици Петница, јединственој на територији средње и југоисточне Европе. У близини Петнице налази се и Црква Успења Пресвете Богородице. У једној од највећих српских светиња, манастиру Светог Оца Николе у Лелићу, целивали смо мошти Светог Владике Николаја. То је било незаборавно искуство за четрдесетак краљевачких гимназијалаца. Уз благослов деда Николаја наставили смо наше поклоничко путовање. Отац Миломир Радић све нас је појединачно благословио иконицом на којој је изображен лик Светог Владике Николаја Жичког и Охридског.                                                                                                                                    ученица Анђа Миљковић