Category: Веронаука

Ученици Верске наставе „Прве основне школе краља Петра II“ из Ужица, увелико се спремају за прославу великог хришћанског празника Рођења Христовог. Када су се упознали са самим садржајем празника и догађајима који су се одиграли тих давних година у Витлејему, ученици су желели свима да објасне и приближе значај овог празника. Током првих дана децембра, ученици су спремили, увежбали и извели представу „Божићни обичаји“ у којој су, својим другарима из продуженог боравка и предшколског, објаснили празнике посвећене деци, мајкама и очевима. Уживајући на сцени, млади глумци су, објаснили одакле код нас обичај везивања најближих за ове празнике и како нам обичаји приближе суштину празника. Наредних дана на школским столовима нашли су се: пшеница, украсне чаше, земља, вода и дечија жеља. Заједно са ученицима еколошке секције садили смо пшеницу у украшене чаше. Пшеница већ увелико расте, а чаше су стигле на своје одредиште као мали, а драгоцен поклон. У духу празника, вредни ђаци издвојеног одељења у Качеру направили су макету пећине Христовог рођења. Сваки детаљ који описује чудесно Христово рођење пажљиво је направљен. Уз божићне песме правили смо колевку, Богомладенца, Пресвету Богородицу и Јосифа од пластелина, ту су се нашли и мудраци, пастири, анђели… а и зачуо се новокомпоновани стих ученика „Нова година и Божић стоје испред врата, о томе нам причају мама и тата; Нашег Деда Мраза воле сви, али о обичајима Божића морате научити и ви!“ Убрзо су се насликале и направиле божићне разгледнице. За наше најмлађе ученике правили смо разгледнице на којима је сликовито описан празник рођења Исуса Христа. Да причи не буде краја чланови верске секције, на великом паноу, направили су божићни стрип-илустрацију и текст, тако да свако ко жели да се упозна са празником може погледати њихов рад изложен у холу школе и у неколико минута сазнати детаље са најлепшег рођендана у историји човечанства. Вероучитељ Ненад Вукајловић

Уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, а у организацији Епархије жичке, одржан је акредитовани семинар из Верске наставе на тему „Планирање и реализација разредне наставе и предметне наставе у основној школи и наставе православног катихизиса према иновативном моделима“. Семинару је присуствовало 30 вероучитеља из Ивањице, Горњег Милановца, Краљева и Чачка. Семинар је одржан у Медицинској школи у Чачку, у суботу 7. децембра, а аутори предавања су били проф. др Живорад Миленовић и проф. др Бошко Миловановић, ванредни професори на Учитељском факултету у Призрену. Реализацију семинара је помогао и координатор за верску наставу Епархије жичке протонамесник Новица Благојевић. Циљ семинара је да се вероучитељима предоче иновативне методе у реализацији часова верске наставе. Предавања на скупу су била у периоду од 9 до 15 часова. Велику захвалност на гостопримству дугујемо домаћинима из Медицинске школе, директорки Снежани Јоловић, вероучитељу ђакону Ђорђу Петровићу, као и осталим запосленима који су се потрудили да се учесници семинара осећају пријатно. Са циљевима семинара у уводном предавању присутне је упознао проф. др Бошко Миловановић. У конструктивној атмосфери, и у дијалогу са вероучитељима, професор је указао на проблеме са којима се сусреће сваки просветни радник. Говорило се такође и о специфичности веронауке као предмета, те о дистракторима у настави, о превазилажењу, али и искоришћавању истих. Предавач је указао на немерљиву важност дидактике и методике наставе за рад са ученицима. Предочио је слушаоцима да за добар рад у школи није довљно само познавати богословску науку, већ да је неопходно познавање дидактичких метода, као и основа развојне психологије, како би се теолошки садржаји прилагодили и приближили деци свих школских узраста. Дијалог између предавача и слушалаца обиловао је бројним корисним саветима. Уз то, предавач је препоручио значајну литературу из поменутих наука која би вероучитељима могла да помогне у свакодневном раду. После паузе за ручак, учесници су имали још мало времена да размене своја лична искуства из праксе са проф. др Бошком Миловановићем. Након тога, предавање је одржао уважени проф. др Живорад Миленовић. У свом излагању о иновативним методама у свакодневној предавачкој пракси, професор је указао на неке мањкавости у традиционалном приступу реализовања школског часа. Иновативне методе заправо представљају савремени приступ предавачком раду. У оваквом приступу акценат је на деци и њиховом што већем укључивању у сам рад на часу. Они не морају да буду само неми слушаоци онога што вероучитељ говори, већ би кроз хеуристички (истраживачки) приступ и сами постали креатори часа, са циљем да усвоје знања из црквене науке, на тај начин да та сазнања постану део њихове трајне меморије. Предавач је указао да је сама природа веронауке као предмета таква да се може повезати са већином других предмета које ученици похађају, па је у раду неопходно да се обрати посебна пажња на корелацију веронауке са другим предметима као и на међупредметне компетенције. Након што је кроз конкретан пример показао на који начин се иновативним методама може креирати један конкретан школски час, предавач је присутне вероучитеље поделио у групе и задао им да и сами покушају да ураде припрему за час користећи неку од иновативних дидактичких метода. Испоставило се да је ово била јако корисна вежба за присутне, јер су се до сада вероучитељи углавном сусретали са традиционалистичким начином припремања за час. По завршетку ове практичне вежбе, предавач је обавестио присутне да ће сви добити материјал коришћен на семинару у електронској форми. На тај начин, семинар се продужава, јер ће вероучитељи имати прилику да уз помоћ предавача у наредном периоду сачине припреме за часове Верске наставе. Нешто после 15 часова уследила је молитва која је означила крај овог надасве полезног сабрања. Учесници су се захвалили својим предавачима уз искрену жељу да ово не буде последњи сусрет овог типа. Вероучитељ Ђорђе Матијевић  

Дана 4. 12. 2019. на празник Ваведења Пресвете Богородице, у ОШ “Јован Цвијић“ у Сирчи одржана је трећа по реду презентација “Ђачка слава“. Ова презентација уведена је 2017. године, на предлог садашњег директора Ивана Радосављевића. Сваке године одабрани ученици шестог, седмог или осмог разреда донесу послужење и под руководством свога вероучитеља направе две PP презентације: једну о крсној слави као таквој, а другу о неком светитељу или празнику, кога одабере вероучитељ у договору са колегама.   У претходне две године за Ђачку славу смо одабрали празник Светог архангела Михаила, односно Свете Козму и Дамјана, док смо ове године одабрали празник Ваведења Пресвете Богородице. За време петог часа, око 11:30, ученици свих разреда су са својим предметним наставницима сишли у хол школе. Осим ученика и наставника, презентацији су присуствовали и директор школе, педагог и помоћно особље. У холу су били изложени неосвештан славски колач, свећа, жито и вино. Вероучитељ је честитавши присутнима данашњи празник, објаснио и показао символику и функцију ових основних елемената крсне славе (колач, вино, свећа и жито). Подсетио је присутне на литургијски контекст крсне славе и нагласио значај и символику славског жита, истакавши да се жито спрема за сваку славу и да не постоје ,,мртви“ светитељи, како се то у многим крајевима погрешно мисли. Након вероучитеља, реч су узели ученик 7. разреда Андреј Павловић и ученици 6. разреда: Дејан Ћурчић, Дејан Радосављевић, Владимир Лешевић и Вељко Неранџић. Они су приказали своју презентацију о ,,дизању славе“ по обичајима из централне Србије. После дечака из 7. и 6. разреда, на ред су дошле ученице 6. разреда: Александра Глишовић, Ива Петровић, Наталија Подгорац, Ива Ћировић и Николина Андрић. Оне су приказале своју презентацију, говорећи о самом догађају Ваведења и Дјеви Марији: Њеном рођењу, завету њених родитеља, одласку у храм и сусрету са Светим Захаријом, уласку у Светињу над Светињама, обручењу за Јосифа, и коначно, бесеменом зачећу. У презентацији је посебно истакнут пророчки карактер боравка Дјеве Марије у храму, тј. да ће Дјева Марија и сама постати ,,Најчистији Храм Спаситељев“ и ,,Стан Небесни“, како певамо у кондаку данашњег празника. Након друге презентације, за све присутне је било постављено пригодно послужење, које су припремили ученици 6. и 7. разреда. Молитвама Пресвете Богомајке, Светога првосвештеника Захарије и Светих праведних богородитеља Јоакима и Ане, нека и нас Господ помилује и спасе! Вероучитељ Филип Зеленовић

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког господина Јустина, у организацији Епархије жичке, у ОШ ,,Вук Караџић“ у Рибници, 30. новембра 2019. године, за вероучитеље жичког, гружанског и студеничког намесништва одржан је акредитовани стручни семинар под називом „Планирање и реализација разредне наставе и предметне наставе у основној школи и наставе православног катихизиса према иновативном моделима“. Аутори програма су: проф. др Живорад Миленовић и проф. др Бошко Миловановић, ванредни професори на Учитељском факултету у Призрену. Циљ семинара је оспособљавање наставника за планирање и реализацију наставе православног катихизиса према иновативним моделима. Семинару је присуствовало 30 вероучитеља из горепоменутих намесништава, на челу са координатором за верску наставу Епархије жичке протонамесником Новицом Благојевићем.   Семинар је почео око 9 часова, после јутарње кафе, коју нам је припремило особље ОШ ,,Вук Караџић“. Уводно предавање одржао је проф. др Бошко Миловановић. Он је представио учесницима  план рада, садржај и циљ самог семинара. Проф. Бошко је такође указао на неке од најчешћих проблема и грешака са којима се вероучитељи данас суочавају као што су спољни и унутрашњи дистрактори наставе, или покуда ученика која од стране вероучитеља треба да изостане у сваком смислу. Са друге стране, професор је истакао четири особине које сваки вероучитељ треба да има у интеракцији са ученицима (ведрина, систематичност, поступност и доследност), као и важност  хумора у процесу наставе. Након уводног предавања уследила је пауза за ручак. После телесног окрепљења настављено је са радом. Следеће предавање одржао је проф. др Живорад Миленовић. Он је указао на недостатке традицоналних модела у настави као што су пасивна улога ученика, примена само једне наставне методе, неприлагођеност услова рада узрасту ученика ,итд., а са друге стране указао на предности иновативних модела: примена више наставних метода (нарочито хеуристичке), активно учешће ученика у сазнајном процесу, развијање одговорности код ученика, међупредметно повезивање… Професор је и на конкретном примеру (тј. конкретној наставној једници) показао како можемо осмислити и реализовати час по иновативном моделу и како на занимљив начин можемо вредновати квалитет рада на том часу. После паузе за кафу, проф. Живорад је поделио учеснике семинара у три групе и задао им различите задатке, оставивши им довољно времена за рад. Свака група је дала свој максимум и учесници су показали да су способни да примене градиво са семинара у планирању наставе православног катихизиса. Професор је, по истеку времена похвалио сваку од група и рекао да ће им на имејл адресе послати домаћи задатак и ПП презентацију са семинара.   На крају, аутори семинара су се захвалили свим учесницима и координатору на одличној сарадњи и организацији. Уз међусобне поздраве, око пола три после подне, учесници су се упутили својим домовима Вероучитељ Филип Зеленовић

Ученици другог разреда „Прве ОШ краља Петра II” из Ужица су на часу верске наставе правили макету цркве. Наиме, након обрађених наставних тема о Цркви као заједници и храму као месту окупљања, ученици су од шибица направили малу црквицу. Говорећи о свом месту у Цркви, ученици су на практичан начин показали како могу да допринесу једној парохијској заједници. Уз глину, пластелин, житарице, папир, лепак, маказе и спретне прсте, ђаци су правили разне фигуре које су саставни део једне црквене порте. Гледано очима дечије маште у црквеном дворишту се нашла и по нека дивља животиња. Тиме су поручили да су врата цркве свима отворена. Ненад Вукајловић

На дан када наш народ обележава десетогодишњицу од упокојења Патријарха Павла, ученици ОШ ,,Ђура Јакшић“ из Српске Црње, као и ученици ОШ ,,4. октобар“ из Војвода Степе, су узели учешће на излету из веронауке од 15.11. до 17.11.2019. године под називом ,,Пут Патријарха Павла“. Вођени благословом Божијим и молитвеним заступништвом Патријарха Павла, ученици су активности на излету започели тако што су узели благослов од Патријарха Павла, целивајући крст на његовом гробу у Манастиру Раковици. Такође, неописива радост је срца свих нас проткала у Манастиру Светог Георгија код драгог нам оца Доситеја Хиландарца. Домаћинска добродошлица и братска љубав нас је дочекала у Цркви Преображења Господњег на Златибору. Ту нас је топлим речима и благим осмехом поздравио старешина Цркве отац Ненад Ивановић. Хор веронауке ,,Патријарх Павле“, који у нашој школи постоји пет година, је за све присутне уприличио духовно вече посвећено десетогодишњици упокојења Патријарха Павла, које је организовало братство Храма Преображења Господњег на Златибору. Прелепе пределе овог краја попут Стопића пећине и Мокре горе, сви ученици су имали прилику да обиђу и да се диве лепоти Божије творевине. Такође, оно што је овом излету дало посебно рухо, јесте дружење са ученицима из Пријепоља, који су на Златибору боравили у пратњи вероучитеља Радана Драгутиновића. Велику захвалност дугујемо директорици ОШ ,,Ђура Јакшић“ из Српске Црње, која је уложила велики напор и труд да се ово едукативно и богоугодно дело организује и реализује. Посебно се захваљујемо председнику општине Нова Црња господину Владимиру Бракусу на финансијској подршци и великом бодрењу и бризи да деца имају све оно што им је неопходно да на овом путовању осете радост и буду срећни. Слава и хвала Господу што нас је окупио све заједно око Њега и Његових угодника, а свима нама показао да се величина нашег дела огледа у томе колико љубави има међу нама, као и то да је љубав коју деца преносе путоказ како треба живети и волети. Слава и хвала Господу за све!   Вероучитељ Драган Стојишин

Ученици четвороразредне основне школе из Матаруга, у пратњи својих родитеља, узели су учешће у Светој Литургији која је служена у Цркви Светог кнеза Лазара у Матарушкој Бањи. Свету Литургију је служио о. Љубинко Костић, старешина овога храма, а појали су о. Владе Величковић и о. Дејан Радмилац, сабраћа о. Љубинка, и ђакон Стефан Милошевски, вероучитељ у Матаругама.       Деца су дечије мирно одстојала богослужење, поносно су изговорила речи Молитве Господње, и потом се причестила Светим Даровима Господњим. Уместо причасна, заједно са својим вероучитељем, отпојала су песмицу умилне мелодије „Ми смо деца Неба“. Након Литургије о. Љубинко се са неколико речи обратио деци и њиховим родитељима захваливши им се на доласку и подсетивши их да би требало још чешће долазити у Цркву и узимати учешће у Светој Литургији. Деци је рекао да су они наша будућност и да су очи свих нас и наших славних предака упрте у њих као у наду. По изласку из Цркве, сачекале су нас пите, бомбоне, колачи и сокови које су свештеници овога Храма гостољубиво припремили за ову дечицу. Деца су била срећна, а и родитељи су са осмесима на лицима показивали да су задовољни. Свима нам је било лепо овог топлог јесењег дана. Ђакон Стефан Милошевски

Краљевачки гимназијалци и њихови вероучитељи решили су да искористе Михољско лето и два протекла викенда за одлазак на једнодневни излет у Тополу, Нови Сад и светиње Фрушке Горе. Излет су за ученике свих разреда организовали вероучитељи протојереј Миломир Радић и Филип Зеленовић, и то у две туре: у суботу 12. октобра за ученике прве и треће године, и у недељу 20. октобра за ученике друге и четврте године. С обзиром на то да је ученицима свих разреда ово био једини излет планиран за ову школску годину, ученици су се одазвали у великом броју. Осим ученика, на излет су пошли и поједини професори краљевачке гимназије, па су аутобуси у обе туре били попуњени. У суботу 12. октобра на празник Светог Киријака Отшелника-Михољдан, ученици прве и треће године пошли су на излет у 7 сати изјутра. Прва дестинација била је Топола. Тог викенда се у граду одржавала 56. берба грожђа, па су улице биле испуњене тезгама са традиционалним домаћим производима: вином, ракијом, сухомеснатим производима, рукодељем, резбаријом, итд. Кроз улице препуне разног света, упутили смо се пешице ка Цркви светог Ђорђа на Опленцу. Ту су ученици срдачно дочекани од стране кустоса , који им је најпре испричао о историјату ове светиње и њеним очаравајућим мозаицима, а затим их повео у крипту храма, маузолеј династије Карађорђевић. Након сат времена боравка на Опленцу, кренули смо истим путем ка аутобусима. У повратку смо имали прилике да разгледамо и купујемо производе изложене на тезгама. Следећа дестинација био је Нови Сад. Ту смо стигли око 2 сата после подне и оставили ученицима и професорима два сата слободног времена за шетњу по ,,српској Атини“. Већина ученика и професора обишла је Трг слободе, Саборни Храм Светог великомученика Георгија, Успенску цркву, Владичански двор Епархије Бачке, зграду Српског Народног Позоришта и римокатоличку цркву Имена Маријиног. Након два сата проведена у Новом Саду, упутили смо се на српску Свету Гору. Тамо смо најпре обишли Манастир Врдник, а затим Манастир Јазак. У обе ове светиње били смо дочекани у духу традиционалне манастирске гостопримивости. Ипак, стекли смо утисак да је ученицима боравак у Манастиру Јазак био упечатљивији због Акатисту Светом цару Урошу и поклоњења његовим моштима. Пошто је главни Храм Силаска Светог Духа на апостоле био затворен због рестаурације, мошти цара Уроша су премештене у манастирску капелу. По благослову игуманије мати Параскеве, ученици су у омањим групама улазили у капелу и целивали кивот са моштима Светом цара Уроша. После сат и по времена боравка у фрушкогорским светињама, кренули смо натраг за Краљево у вечерњим сатима. У Краљево смо се вратили око девет часова увече, испуњени благодаћу Духа Светога и благодарећи Богу, Светом Киријаку и Светом цару Урошу на прелепом и испуњеном дану. У недељу 20. октобра на празник Светих мученика Сергија и Вакха-Срђевдан на излет смо кренули са ученицима друге и четврте године. План пута био је нешто другачији у односу на прошлу суботу. Пошто је била недеља, отишли смо право на Опленац како бисмо учествовали на Светој Литургији. Литургију су служили јереј Никола Илић и протојереј Миломир Радић, а чтецирао је студент Православног богословског факултета у Београду и бивши ученик наше гимназије Душан Дуњић. Отац Миломир одржао је ученицима беседу о Литургији као догађају од суштинске важности за спасење читавог космоса и подсетио их да смо сви одговорни не само за себе и свој живот већ и за творевину Божију. Посебну радост осетили смо када су поједини ученици и колеге професори приступили Светој Чаши, причестивши се Телом и Крвљу Господа Исуса Христа. Снажан утисак Света Литургија и Црква Светог Ђорђа оставиле су на Луцију Мак, матуранткињу из Немачке која се тренутно налази на хоспитовању у краљевачкој гиманзији,  и која до сада није имала прилике да учествује на православној Литургији, нити да се ближе упозна са лепотом српске црквене уметности. После учешћа у евхаристијском сабрању на Опленцу, наставили смо пут ка великој светињи Епархије бачке—Манастиру Ковиљ. У овај духовни бисер стигли смо око поднева и у њему остали око сат времена. Ученици су имали прилике да уживају у импозантној и за ове просторе неуобичајеној архитектури манастира, затим прелепим фрескама живописаним у византијском стилу и иконостасу из 18. века урађеном у типичном барокном стилу. Из манастира Ковиљ продужили смо у град Нови Сад. Као и протеклог викенда, оставили смо ученицима и колегама два сата слободног времена и успели смо да посетимо многе знаменитости овога града. Након двочасовног боравка у Новом Саду пошли смо натраг за Краљево, преко Фрушке Горе и аутопута ,,Милош Велики“. У Краљево смо се препуни утисака вратили око девет часова увече, благодарећи Богу и Светим мученицима Сергију и Вакху. Излети пружају ученицима јединствену прилику да боље упознају и себе и друге, као и да уживо виде и осете све оно о чему им се у учионицама само приповеда и на сликама показује. Нека би дао Бог да оваквих часова практичне наставе веронауке буде што више, на радост и духовно узрастање ученика и вероучитеља, а све у славу Божију. Амин! Вероучитељ Филип Зеленовић

На дан када Црква прославља спомен Преподобног Симона монаха – Светог краља Стефана Првовенчаног, ђаци ОШ “Живан Маричић“ у Жичи прославили су своју славу. У години важног јубилеја – прославе 800 година самосталности Српске Православне Цркве – ђаци су се окупили да прославе Светог краља који је први овенчан круном у нашој Жичи. Сабрали су се на једно место ђаци и наставници, свештеник, директорка и особље школе, жичко сестринство и родитељи. Школа је још једном постала права “учионица живота“. Од раног јутра ученици су са радошћу припремали послужење за своје госте, уређивали хол и спремали пригодан програм. Било је дирљиво видети колико су наши осмаци заиста дорасли да буду домаћини славља у спомен краљу познатом и по мудрости и по смирењу, али и по храбрости. Надамо се да ће и наше будуће генерације радо прихватити прославу овог дивног светитеља који нас учи да чак и кад човек све има, ако Бога и духа заједнице нема, неће му бити на корист. Унапред се радујемо и будућим прославама под кровом наше школе. Вероучитељ Ана Црепуљаревић

Од 10. до 13. октобра, у Бајиној Башти се одржава манифестација „Дани Раче украј Дрине“. Ове године је 25. по реду, а започета је давне 1995. Садржај програма је културне, музичке, ликовне, филмске, научне садржине. Одржава се под покровитељством фондације “Рачанска баштина“. Оно што ову прославу чини свечанијом јесте додела Рачанске повеље, која се додељује истакнутим ствараоцима, људима који су својим трудом допринели унапређењу живота. Ове године смо имали посебну привилегију, да нам се на отварању манифестације “Дани Раче украј Дрине“, обрати Ксенија Петровић, ученица треће године Техничке школе у Бајиној Башти, која похађа часове верске наставе. Својом беседом о 800 годишњици аутокефалности Српске Православне Цркве је све присутне импресионирала и показала својим примером како младе генерације које су рођене и живе у ери друштвених мрежа, могу да схвате значај и битност Цркве, традиције и вере. Препуна сала Градске Галерије, подржала ју је аплаузом и била јој подршка како oд грађана, тако и њених школских другара. Њена беседа, пробудила је све присутне да схвате ко смо и шта треба да будемо прослављајући диван овогодишњи јубилеј 8 векова самосталности наше Цркве.   У наставку преносимо текст њене беседе: Часни оци, уважене даме и господо. Дозволите ми да вам се обратим на вечерашњем отварању манифестације дани Раче украј Дрине. Ове године смо прославили јубиларних 800 година самосталности Српске Православне Цркве, као и првог српског Архиепископа Светога Саву, чијом је заслугом, наша Црква и добила самосталност. Замислите само колико тога временом избледи, поклекне забораву, за 800 дана или пак 800 месеци. Овај догађај из прошлости, ни после 800 година, није остао баш тамо, у прошлости. И данас нас уједињује кроз молитву, кроз Свету Литургију, да хитамо ка Христу. Учи нас да волећи само једни друге, можемо осетити Његово присуство. Иако самостална, Црква аутокефалношћу ствара заједницу свих православних Цркава, и све као једна душа следе Христа.  Храм, није административна установа нити у њему место само одређеним људима. Храм је небо, где свако срце може потражити Бога. Пред Богом смо сви једнаки. То је оно што је Свети Сава желео да нам пружи аутокефалношћу, а не само оно што је опипљиво, очима видљиво или нашом свешћу достижно. Увек је лакше веровати у нешто што можеш да видиш, чујеш или додирнеш. Да је сва вредност заиста у свему томе, Свети Сава се никад не би одрекао царске круне и порфире и не би себе пронашао на Светој Гори. Постао је први српски Архиепископ, и себи као и свима нама отворио пут ка Никеји, где је 1219. од патријарха Манојла измолио самосталност за Српску Православну Цркву, изборивши се за наш идентитет, за нашу свест о нама самима. Савиним стопама водили су се и његови потомци, који су нашу земљу обасипали зрнима вере, љубави, наде и из којих је изникло мноштво светиња, које и данас стоје ту где су и сведоче о томе колико су велика дела Светога Саве. Црква је страдала, била прогањана, али је сваки пут изнова васкрсавала. Не можемо, а да не поменемо Косово, на којем не само да су остале многе наше светиње и хришћански споменици, већ и наша срца. Ту су многи наши преци пролили сузе, крв и животе, јер нису желели, да буде отето и сравњено са земљом, оно што је од Бога дато његовом народу. Не би требали, да се делимо по националности, јер Господ је рекао: „Нема Грка, ни Јевреја“ ми смо род православни и светосавски, иста нас љубав веже. И то је и више него довољно, да се усмеримо ка путу Истине и Живота. Понављам, не на Србе, Грке или ти пак неки други народ, већ као православне хришћане, у заједници која већ 8 векова траје. Цитираћу мисао Светог Аве Јустина Поповића: „Ко је највећи богаташ у српском народу, Свети Сава. Од његовог богатства ми данас живимо, ми се данас богатимо, оставио нам је непотрошиво богатство.“ Видим, како данас клонемо духом, видим уморне људе, безнадежне. Људе, које не виде излаз, непрестано лију сузе, и питају се где је Бог. Ако треба да лијете сузе, лијте их, можда оне очисте ваше очи, и можда прогледате. Почните од вашег срца, Он живи у нама и има одговоре на сва наша питања. Нису били привилеговани само наши преци, Бог нас никада није оставио. Ми смо ти који смо се духовно успавали и не видимо, шта нам је тик испред очију. 8 векова аутокефалности, огромна је привилегија, која нам је дата. Потражите Бога, јер „Бог је љубав.“ Бог је живот вечни и Спаситељ од пролазности. Ослушните мало више, погледајте мало боље… Заиста ћете се уверити да је говорио истину. „Ја сам са вама у све дана до свршетка века“. Амин.             Ксенија Петровић, ученица треће године